Partizan.net - Forum navijača Partizana
Dobrodošli na najveći i najstariji Forum Navijača Partizana!
Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
Napred Partizan!
Crno-beli
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 19.482
- Reaction score
- 2.060
Блиц
Код:
Partizanov rival godine na skeneru
Unikaha luda družina
Boljeg poznavaoca kvaliteta Unikahe, preko koje Partizan traži šansu za plasman u top 16 Evrolige, od Dejana Milojevića - nema. As Pamese i bivši kapiten crno-belih letos je prešao na Iberijsko poluostrvo što je sasvim dovoljno da „skenira“ sastav iz Malage, koji u četvrtak dolazi u „Pionir“ na megdan poslednjeg kola grupe B i direktnu borbu za plasman u drugu fazu takmičenja.
O odlučujućoj utakmici za obe ekipe, Milojević kaže:
- Unikaha je totalno nejasan tim, igraju promenljivo, recimo izgube od Huventuda u Evroligi 53 razlike, a zatim u prvenstvu dobiju odličnu Kahu San Fernando sa 48 poena. Velike su to oscilacije, jer imaju odličnu, iskusnu ekipu, popunjenu na svim mestima. Mogu da pobede najjači klub u Španiji, a da izgube od poslednjeplasiranog, za njih nema nikakvog pravila. Smatram da imaju snage da savladaju svakog rivala, ali valjda to neće biti moj nekadašnji klub.
Kako protiv njih u Beogradu?
- Prvo, Partizan me nije iznenadio dobrim igrama, verovao sam da će ove sezone stići do top 16. Prethodnih godina, kada sam i ja igrao, nismo uspevali u tome spletom nesrećnih okolnosti, recimo razlog zašto nam to nije pošlo za rukom prošle sezone jeste manjak plejmejkera. Zato sada očekujem da se sve to vrati, zar velika pobeda u Atini nije dokaz za to? Crno-beli imaju kvalitet i mogućnosti da trijumfuju nad Unikahom.
Navijači će, kao i uvek, biti šesti igrač?
- Zna dobro Evropa koliko je „Pionir“ vruć teren, podsećaju često na to igrači i trener Unikahe kad u medijima govore o predstojećem meču. „Grobari“ su najbolji na svetu, više puta sam im se zahvalio na podršci koju pružaju, siguran sam da će Partizan na njihovim krilima doći do uspeha.
Uloga favorita, dakle, pripada crno-belima?
- Da, Partizan ovakvu šansu ne sme da propusti. Pa, dovoljna je samo pobeda na svom terenu, ništa više, svim srcem biću 1. februara uz moje bivše saigrače, nadam se da će me obradovati plasmanom u top 16 - završio je Milojević.
I. Velimirović
--------------------------------------------------------------------------------Bogi maestro
Guest
gdje sada vesa petrovic,zna li ko? igra li on vise? mica beric,gdje je on? moja dva miljenika.
Method Man
Guest
Mica Beric igra za Menorku u Spaniji, a Vesa Petrovic za belgijski Ostende. Izvor: www.eurobasket.com
z_boskoPFC
Grobar
jer djuro Ostojic jos igra za PAOK!nek mi neko kaze.. 
Method Man
Guest
Pa jedino ne igra za PAOK ako je uspeo da dobije otkaz posle 5 dana
Bogi maestro
Guest
drago mi je zbog njih dvojice. ali,nikad necu shvatiti onaj prelazak vese petrovica iz partizana u fmp i to one godine kad smo vratili titulu,nevjerovatno! covjek postao kapiten,miljenik navijaca,podigao pehar i nazad u fmp! :roll: MICA BERIC-LEGENDA GROBARSKA! Rekao u jednoj emisiji da ce se vratiti u partizan da zavrsi karijeru,mada sumnjam. Meni je on potpuno gotivan,ja bih volio da se vrati.billba је написао(ла):
Method Man
Guest
Intervju za Mondo, I deo
Miroslav Pecarski za MONDO:NBA neostvaren san
Nedelja, 25. februar 2007. 15:34
Bivši centar Partizana Miroslav "Mič" Pecarski posle završene karijere nije kao većina bivših košarkaša uskočio u direktorske fotelje nekog kluba niti je postao dežurni kritičar stanja u srpskoj košarci. Po okončanju karijere odlučio je otvori košarkaški kamp na Zlatiboru.
U intervjuu MONDU, Pecarski je govorio o radu kampa, danima provedenim na američkom koledžu, o tome šta mu je neostvareni san, igračkim danima u Partizanu, zakucavanjima, srpskoj košarci...
“Kad sam završio karijeru tražio sam način da ostanem u ovom sportu. Pružila mi se jedna sjajna mogućnost kada sam postao vlasnik hotela na Zlatiboru sa komplekosm od pet terena te sve moguće prateće kapacitete i tamo organizujemo kamp. Apsolutno uživam u radu sa mladima. Kada sam završio karijeru shvatio sam da ne želim da budem trener jer nemam afiniteta. Takodje nisam želeo da budem u upravama jer me to nije privlačilo. Jednostavno mislim da sam izabrao pravi put i da uživam u ovome što radim. Talenata ima zaista svuda, dosta ih dolazi u kamp. Ceo život se bavim košarkom, Igrao sam od američke do najboljih evropskih liga, 15 godina profeisonlano, mogu klincima da dosta toga pokažem i da ih usmerim".
Vi ste jedan od retkih košarkaša sa našeg prostora, koji je posle amerčkog koledža napravio uspešnu karijeru u tadašnjoj Jugoslaviji. Bili ste na Marist koledžu. U čemu se razlikuje rad na koledžu i u srpskoj košarci?
“Pre odlaska u SAD igrao sam za kadetsku i juniorsku reprezentaciju Jugoslavije koja je bila
evropski i svetski šampion. Moja želja je bila da završim univerzitet. Studirao sam iako sam znao da se verovatno nikad neću baviti tim poslom ali sam želeo da imam nešto i kad završim karijeru. Koledž je specifična sredina. Za razliku od nas, u Americi se veliki akcenat baca na studiranje , tako da igrač mora da podjednaku pažnju posvećuje svemu, bilo je naporno kasnije kada sam to uspeo imao sam dovoljno satisfakciju".
Na Maristu ste centarski tandem činili sa Holandjaninom Rikom Smitsom. Bili ste dobri prijatelji, da li ste u kontaktu?
“Da, na koledžu sam igrao sa Rikom Smitsom, koji je moj veliki prijatelj, bili smo cimeri tih godina i ostalo je vredno druženje. Čujemo se redovno, on je napravio veliku NBA karijeru".
Marist Koledž pohadjala su velika imena NBA košarke. Najbolji strelac je Stiv Smit, koji je u NBA igrao za Atlantu, Portland i San Antonio, iza njega je Rik Smits, legenda Indijane. Pecarski je sa 1.196 poena na 11 mestu. Posle uspešne koledž karijere logično je bilo da se okušate u NBA, a to se nije desilo.
“Koledž je zaista imao sjajne uslove. IBM ga je sponzorisao jer je koledž kompjuterskih nauka. Imao je dobar sportski program u kojem je sve bilo sjajno. Igrao sam letnu ligu za Indijana Pejserse, bio pred potpisom ugovora ali nisam imao dovoljno strpljenja da sačekam nego sam se vratio u Evropu. Tad sam potpisao ugovor a oni su me opet zvali. To mi je možda ostala neostvarena želja”.
Miroslav Pecarski za MONDO:NBA neostvaren san
Nedelja, 25. februar 2007. 15:34
Bivši centar Partizana Miroslav "Mič" Pecarski posle završene karijere nije kao većina bivših košarkaša uskočio u direktorske fotelje nekog kluba niti je postao dežurni kritičar stanja u srpskoj košarci. Po okončanju karijere odlučio je otvori košarkaški kamp na Zlatiboru.
U intervjuu MONDU, Pecarski je govorio o radu kampa, danima provedenim na američkom koledžu, o tome šta mu je neostvareni san, igračkim danima u Partizanu, zakucavanjima, srpskoj košarci...
“Kad sam završio karijeru tražio sam način da ostanem u ovom sportu. Pružila mi se jedna sjajna mogućnost kada sam postao vlasnik hotela na Zlatiboru sa komplekosm od pet terena te sve moguće prateće kapacitete i tamo organizujemo kamp. Apsolutno uživam u radu sa mladima. Kada sam završio karijeru shvatio sam da ne želim da budem trener jer nemam afiniteta. Takodje nisam želeo da budem u upravama jer me to nije privlačilo. Jednostavno mislim da sam izabrao pravi put i da uživam u ovome što radim. Talenata ima zaista svuda, dosta ih dolazi u kamp. Ceo život se bavim košarkom, Igrao sam od američke do najboljih evropskih liga, 15 godina profeisonlano, mogu klincima da dosta toga pokažem i da ih usmerim".
Vi ste jedan od retkih košarkaša sa našeg prostora, koji je posle amerčkog koledža napravio uspešnu karijeru u tadašnjoj Jugoslaviji. Bili ste na Marist koledžu. U čemu se razlikuje rad na koledžu i u srpskoj košarci?
“Pre odlaska u SAD igrao sam za kadetsku i juniorsku reprezentaciju Jugoslavije koja je bila
evropski i svetski šampion. Moja želja je bila da završim univerzitet. Studirao sam iako sam znao da se verovatno nikad neću baviti tim poslom ali sam želeo da imam nešto i kad završim karijeru. Koledž je specifična sredina. Za razliku od nas, u Americi se veliki akcenat baca na studiranje , tako da igrač mora da podjednaku pažnju posvećuje svemu, bilo je naporno kasnije kada sam to uspeo imao sam dovoljno satisfakciju".
Na Maristu ste centarski tandem činili sa Holandjaninom Rikom Smitsom. Bili ste dobri prijatelji, da li ste u kontaktu?
“Da, na koledžu sam igrao sa Rikom Smitsom, koji je moj veliki prijatelj, bili smo cimeri tih godina i ostalo je vredno druženje. Čujemo se redovno, on je napravio veliku NBA karijeru".
Marist Koledž pohadjala su velika imena NBA košarke. Najbolji strelac je Stiv Smit, koji je u NBA igrao za Atlantu, Portland i San Antonio, iza njega je Rik Smits, legenda Indijane. Pecarski je sa 1.196 poena na 11 mestu. Posle uspešne koledž karijere logično je bilo da se okušate u NBA, a to se nije desilo.
“Koledž je zaista imao sjajne uslove. IBM ga je sponzorisao jer je koledž kompjuterskih nauka. Imao je dobar sportski program u kojem je sve bilo sjajno. Igrao sam letnu ligu za Indijana Pejserse, bio pred potpisom ugovora ali nisam imao dovoljno strpljenja da sačekam nego sam se vratio u Evropu. Tad sam potpisao ugovor a oni su me opet zvali. To mi je možda ostala neostvarena želja”.
Method Man
Guest
Intervju za Mondo, II deo
"Najlepše je bilo u Partizanu, Dule nas je izveo na pravi put"
Posle Amerike, potpisali ste ugovor sa Partizanom. Bila je to sjajna generacija Partizana, koja je 1988. godine u Ganu bila prvi favorit na Fajnal-foru Kupa šampiona.
“Slika te generacije se nalazi na počasnom mestu u Partizanu, ali nismo ostvarili ono što smo želeli. To je bila generacija sa izvanrednim pojedincima poput Divca, Djordjevića, Grbovića, Obradovića, Nakića, moje malenkosti. Bili smo, čini mi se i previše mladi za neke vrhunske rezultate na primer da budemo prvaci Evrope. Dule Vujošević je tada kao trener imao 28 godina. Iskustvo nam je puno nedostajalo pa smo u lagano izgubili polufinale Kupa evropskih šampiona od Makabija iako smo ih do tada redovno dobijali".
I Jugoplastika je tada imala mladu ekipu, sa možda slabijim pojedincima, ali su osvojili tri uzastopne titule prvaka Evrope. Nedavno je Božidar Maljković izjavio da su oni bili u dvorani i trenirali dok se u Beogradu spavalo.
“Jugoplastika je takodje imala mladu ekipu predvodjenu Radjom i Kukočem. Oni su bili jači kao kolektiv. Mi smo imali vrhunske individualce, ali su oni delovali više kao tim. Oni su uspeli da uklope igrače u jednu celinu. Smatram da je Partizan te godine osvojio titulu da bi mi godinama vladali Evropom, jer bi ekipa ostala na okupu".
Kada se spomene Miroslav Pecarski prva asocijacija su neverovatna zakucavanja. Za ona vaša verujem da je bilo potrebno puno treninga.
“Moraju da predstoje predispozicije za zakucavanja - gipskost, brzina i sve to. Takodje mora puno da se radi. Ja sam u Americi video ta zakucavanja, vežbao ih i kada sam došao ovde koristio. Protiv italijanskog Trejsera Sale Djordjevića je presekao napad, dodao loptu a ja zakucao iza ledja. To je bilo na sportskom pregledu godinama".
U Americi ste imali sreću da je na Maristu radio pokojni Bogdan Jovičić.
“Bogdan, na žalost, više nije živ, ali me je on u Americi odlično primio i puno mi je pomogao da se na pravi način adaptiram na koledž i život u Americi bili smo veliki prijatelji".
Vaša generacija je medju prvima još u mladjim selekcijama pobedjivala američke selekcije. Na SP u Bormiju 1987. dva puta ste pobedili njihovu selekciju. U grupi i finalu. U toj generaciji igrali su Smit, Ogmon, Pejton.
“Dva puta smo ih dobili u Bormiju. Imali smo izvanrednu ekipu. Takodje tu su bili Kukoč, Radja, Divac, Djiordjević. Ta ekipa ne bi imala premca dugi niz godina. Mi smo bili nadmoćni protiv svih rivala, ne samo Amerikanaca".
Dok ste igrali u Partizanu, osim košarke, morali ste da imate i druge aktivnosti.
“Mi smo tada imali potparola za kulturu - bio je to Bogdan Diklić i redovno smo išli u pozorište. Dule Vujošević je to tražio kao i da čitamo knjige i iz te generacije su svi postali pravi ljudi".
Početkom devedesetih bili ste medju prvim igračima, koji je uzeo grčko državljanstvo posle prelaska u Aris.
“Ja sam bio medju prvim igračima koji je otišao u Grčku. Imao sam tu sreću da uvek igram sa vrhunskim igračima Tako sam u Arisu igrao sa Galisom i Janakisom. Posle tri godine počela je da pada košarka u Solunu pa smo prešli u Panatinaikos. Tada su u tom timu bili Janakis Galis, Stojko Vranković, došao je Paspalj i pod vodjstvom Bože Maljkovića došli smo do titule šampiona Evrope, 1996. godine".
Osim Panatinaikosa i Arisa u Grčkoj ste nastupali još za Panionios. Igrali ste još u Italiji u Kantuu u Franskoj (Šole) i u Španiji u timu Hihona. Uvek ste bili član najbolje petorke.
“Igrao sam sa puno dobrih igrača: Beri, Galis Janakis, Vilkins. Aris je bio mnogo jak tim, ali najlepše je bilo u Partizanu jer smo svi bili mladi i igrali smo sa poletom. Kasnije je to već bio posao”.
Partizan je posle dugo vremena ušao medju 16 najboljih ekipa u Evropi. Da li je to po vama uspeh?
“Jeste uspeh, ali generalno, ekipe u Srbiji ostaju bez mladih igrača. Evo Partizan je prošao u drugi krug, ali dogodine ko zna ko će od ovih igrača ostati. Da bi se ostvarili vrhunski rezultati mora se imati kontinuitet i nadogradnja ekipe što naše ekipe nemaju. Naravno tu je u pitanju i nedostatak novca. U Srbiji nema zakona o sportu i onda klubovi moraju da čekaju sponzore i ako ih ne pronadju onda prodaju igrače da bi preživeli”.
Reprezentativna košarka je u velikoj krizi. Više se igrači ne odazivaju u reprezentaciju sa žarom kako je to nekad bilo.
“To je veliki problem naše košarke. Kad sam igrao u Partizanu sećam se da sam čekao Drugi dnevnik na TV - da vidim spisak. Već oko šest sati sednem pred TV i čekam. I kada vidiš da nisi na spisku to je neverovatan osećaj. Sad je suprotno. Shvatam da greše mada ih ponekad i razumem u njihovoj želji. Tada je bio drugi sistem, rada. Savez je tada imao praksu da okuplja reprezentativce tokom godine. Sad ta praksa na postoji. Savez retko kontaktira sa igračima i to stvara probleme u komunikaciji”.
Za kraj da mi kažete kako je bilo u Španiji kada ste bili na pripremama sa Panatinaikosom i ispričate epizodu sa Božom Maljkovićem i autobusom.
“ To je baš bilo naporno. Nismo znali kuda idemo. Kad je autobus stao izašli smo, a on je ušao u bus i rekao vozaču da krene, a nama da se vidimo u hotelu. Ostavio je sa nama kondicionog trenera koji je počeo da trči ka hotelu. Naši bekovi su mogli da ga prate, dok smo Paspalj, Vranković i ja malo kasnili. Zanm samo da smo oko četiri popodne došli u hotel”.
(Nemanja Babić, MONDO)
"Najlepše je bilo u Partizanu, Dule nas je izveo na pravi put"
Posle Amerike, potpisali ste ugovor sa Partizanom. Bila je to sjajna generacija Partizana, koja je 1988. godine u Ganu bila prvi favorit na Fajnal-foru Kupa šampiona.
“Slika te generacije se nalazi na počasnom mestu u Partizanu, ali nismo ostvarili ono što smo želeli. To je bila generacija sa izvanrednim pojedincima poput Divca, Djordjevića, Grbovića, Obradovića, Nakića, moje malenkosti. Bili smo, čini mi se i previše mladi za neke vrhunske rezultate na primer da budemo prvaci Evrope. Dule Vujošević je tada kao trener imao 28 godina. Iskustvo nam je puno nedostajalo pa smo u lagano izgubili polufinale Kupa evropskih šampiona od Makabija iako smo ih do tada redovno dobijali".
I Jugoplastika je tada imala mladu ekipu, sa možda slabijim pojedincima, ali su osvojili tri uzastopne titule prvaka Evrope. Nedavno je Božidar Maljković izjavio da su oni bili u dvorani i trenirali dok se u Beogradu spavalo.
“Jugoplastika je takodje imala mladu ekipu predvodjenu Radjom i Kukočem. Oni su bili jači kao kolektiv. Mi smo imali vrhunske individualce, ali su oni delovali više kao tim. Oni su uspeli da uklope igrače u jednu celinu. Smatram da je Partizan te godine osvojio titulu da bi mi godinama vladali Evropom, jer bi ekipa ostala na okupu".
Kada se spomene Miroslav Pecarski prva asocijacija su neverovatna zakucavanja. Za ona vaša verujem da je bilo potrebno puno treninga.
“Moraju da predstoje predispozicije za zakucavanja - gipskost, brzina i sve to. Takodje mora puno da se radi. Ja sam u Americi video ta zakucavanja, vežbao ih i kada sam došao ovde koristio. Protiv italijanskog Trejsera Sale Djordjevića je presekao napad, dodao loptu a ja zakucao iza ledja. To je bilo na sportskom pregledu godinama".
U Americi ste imali sreću da je na Maristu radio pokojni Bogdan Jovičić.
“Bogdan, na žalost, više nije živ, ali me je on u Americi odlično primio i puno mi je pomogao da se na pravi način adaptiram na koledž i život u Americi bili smo veliki prijatelji".
Vaša generacija je medju prvima još u mladjim selekcijama pobedjivala američke selekcije. Na SP u Bormiju 1987. dva puta ste pobedili njihovu selekciju. U grupi i finalu. U toj generaciji igrali su Smit, Ogmon, Pejton.
“Dva puta smo ih dobili u Bormiju. Imali smo izvanrednu ekipu. Takodje tu su bili Kukoč, Radja, Divac, Djiordjević. Ta ekipa ne bi imala premca dugi niz godina. Mi smo bili nadmoćni protiv svih rivala, ne samo Amerikanaca".
Dok ste igrali u Partizanu, osim košarke, morali ste da imate i druge aktivnosti.
“Mi smo tada imali potparola za kulturu - bio je to Bogdan Diklić i redovno smo išli u pozorište. Dule Vujošević je to tražio kao i da čitamo knjige i iz te generacije su svi postali pravi ljudi".
Početkom devedesetih bili ste medju prvim igračima, koji je uzeo grčko državljanstvo posle prelaska u Aris.
“Ja sam bio medju prvim igračima koji je otišao u Grčku. Imao sam tu sreću da uvek igram sa vrhunskim igračima Tako sam u Arisu igrao sa Galisom i Janakisom. Posle tri godine počela je da pada košarka u Solunu pa smo prešli u Panatinaikos. Tada su u tom timu bili Janakis Galis, Stojko Vranković, došao je Paspalj i pod vodjstvom Bože Maljkovića došli smo do titule šampiona Evrope, 1996. godine".
Osim Panatinaikosa i Arisa u Grčkoj ste nastupali još za Panionios. Igrali ste još u Italiji u Kantuu u Franskoj (Šole) i u Španiji u timu Hihona. Uvek ste bili član najbolje petorke.
“Igrao sam sa puno dobrih igrača: Beri, Galis Janakis, Vilkins. Aris je bio mnogo jak tim, ali najlepše je bilo u Partizanu jer smo svi bili mladi i igrali smo sa poletom. Kasnije je to već bio posao”.
Partizan je posle dugo vremena ušao medju 16 najboljih ekipa u Evropi. Da li je to po vama uspeh?
“Jeste uspeh, ali generalno, ekipe u Srbiji ostaju bez mladih igrača. Evo Partizan je prošao u drugi krug, ali dogodine ko zna ko će od ovih igrača ostati. Da bi se ostvarili vrhunski rezultati mora se imati kontinuitet i nadogradnja ekipe što naše ekipe nemaju. Naravno tu je u pitanju i nedostatak novca. U Srbiji nema zakona o sportu i onda klubovi moraju da čekaju sponzore i ako ih ne pronadju onda prodaju igrače da bi preživeli”.
Reprezentativna košarka je u velikoj krizi. Više se igrači ne odazivaju u reprezentaciju sa žarom kako je to nekad bilo.
“To je veliki problem naše košarke. Kad sam igrao u Partizanu sećam se da sam čekao Drugi dnevnik na TV - da vidim spisak. Već oko šest sati sednem pred TV i čekam. I kada vidiš da nisi na spisku to je neverovatan osećaj. Sad je suprotno. Shvatam da greše mada ih ponekad i razumem u njihovoj želji. Tada je bio drugi sistem, rada. Savez je tada imao praksu da okuplja reprezentativce tokom godine. Sad ta praksa na postoji. Savez retko kontaktira sa igračima i to stvara probleme u komunikaciji”.
Za kraj da mi kažete kako je bilo u Španiji kada ste bili na pripremama sa Panatinaikosom i ispričate epizodu sa Božom Maljkovićem i autobusom.
“ To je baš bilo naporno. Nismo znali kuda idemo. Kad je autobus stao izašli smo, a on je ušao u bus i rekao vozaču da krene, a nama da se vidimo u hotelu. Ostavio je sa nama kondicionog trenera koji je počeo da trči ka hotelu. Naši bekovi su mogli da ga prate, dok smo Paspalj, Vranković i ja malo kasnili. Zanm samo da smo oko četiri popodne došli u hotel”.
(Nemanja Babić, MONDO)
Method Man
Guest
B92 Intervjui Miloš Šaranović
Dejan Milojević: "ACB liga jaka zbog stranaca"
Košarkaški reprezentativac Srbije Dejan Milojević posle niza sjajnih sezona u domaćoj ligi (kao igrač FMP-a, Budućnosti i Partizana) od jeseni nastupa za španskog ligaša Pamesu iz Valensije.
Tim iz Valensije ima velike ambicije u ovoj sezoni, ali je loše počeo ACB ligu. Ipak, igra Pamese sada se konsolidovala, pa je ušla među osam najboljih u šampionatu.
Još je rano pričati da smo došli do nekog cilja, samo smo trenutno osmi na tabeli, ali na dobrom smo putu. Mislim da imamo povoljan raspored do kraja lige da završimo na osmom mestu, možda i na nekom mestu više i da obezbedimo igranje u Evropi sledeće godine. Ekipa je pretrpela promene, otišli su nam Kjaćig i Stefanson, a došli Hamilton i Mavrokefalidis i u poslednje vreme igramo stvarno dobro. Imali smo period dosta slabe igre, mogu slobodno da kažem kada sam ja bio povređen. Sada sam se vratio i dobili smo od poslednje tri – dve utakmice a i taj jedan poraz od Taukeramike u gostima je bio nakon egal utakmice koju smo izgubili u posednja dva minuta.
Milojević je na početku sezone igrao odlično, ali ga je onda prekinula povreda kolena.
Istina je da sam sezonu počeo jako dobro, bio sam MVP prvog meseca, ali meni to nije bio cilj. Hteo sam samo što bolje da odigram i da što više pomognem ekipi. Međutim, povredio sam se u stvarno lošem trenutku, i sada posle povratka igram sve bolje i očekujem da do kraja sezone izdržim, da završim sezonu i da iskoristim leto za potpun oporavak.
Ovog vikenda Pamesa je kao gost bila uspešnija od Huventuda, ekipe koja se u Evroligi plasirala u Top 16.
Treba istaći da je Huventud do te utakmice imao samo jedan poraz na svom terenu, i to dovoljno govori kakva su ekipa. Rudi Fernandes je glavni igrač i jedan od najtalentovanijih španskih igrača, puno lopti ide na njega i on to dobro koristi, ali su i na ostalim pozicijama dobro popunjeni, iako u poslednje vreme ne igra Luboš Barton zbog povrede. To se dosta oseća jer je on igrač koji može da igra i na poziciji tri i na poziciji četiri, ima dobar šut, otvara igru i sigurno im dosta nedostaje u igri. Što se ostalih igrača tiče, mene je impresionirao mali Riki Rubio, dečko stvarno za svoje godine igra fenomenalno, naročito u odbrani, možda mu je šut malo slabija strana, ali za te godine stvarno igra fenomenalno.
Upravo Huventud je sledeći rival Partizana u Evroligi, u četvrtak u Beogradu. Milojević i u Španiji prati nastupe "crno-belih", sa kojima je osvojio tri vezane titule.
Partizan je sastavio jako dobar tim, mislim da je dolaskom Drobnjaka Partizan mnogo dobio, Kecman je takođe odlična zamena za Šuputa, a pored toga su mladi igrači napredovali u odnosu na prošlu godinu, i napravljen je pravi spoj mladosti i iskustva. Kamings takođe igra odličnu sezonu, pogotovo u Evroligi, tako da ni rezultati nisu izostali. Ja sam se nadao da Partizan može ove sezone da uđe u Top 16. Sada kada se to ostvarilo, nadam se da mogu dobro da odigraju i drugi deo. Partizan može svakoga da pobedi, i ako sada pobede Huventud mislim da opet imaju šanse. Sve u svemu, mislim da i pored ovog izuzetnog rezultata, Partizan može da napravi i korak više, a ako se to i ne dogodi, treba se okrenuti završetku sezone i osvajanju nove titule.
Španska liga već nekoliko sezona važi za najjaču u Evropi, a posle pola godine u Valensiji Milojević pokušava da je uporedi sa našim takmičenjem.
ACB je stvarno najjača liga u Evropi, i poslednjeplasirani može da pobedi prvoplasirani tim, pogotovo na domaćem terenu, ali glavna razlika između španskih i naših timova su stranci. Primera radi i te ekipe koje su na začelju, kao što su Valjadolid ili Menorka, imaju dva ili tri odlična stranca koji nose ekipe. Što se tiče španskih igrača, ima naravno vrhunskih košarkaša, ali ovi ostali nisu ništa bolji od većine naših igrača. Mislim da kada bismo prebacili sve te strance u našu ligu, da bismo imali istu ligu kao ACB, tako da novac čini svoje i novac je napravio od španske lige najbolju ligu u Evropi.
Od starta sezone na čelu ACB lige je ekipa madridskog Reala. Međutim, Milojević smatra da Madriđani neće osvojiti titulu.
Mislim da Real, iako je trenutno prvi, nije glavni favorit za osvajanje lige. Po meni je prvi favorit za titulu u Španiji Taukeramika, i čak i da Real završi na prvom mestu na kraju sezone, mislim da ta prednost domaćeg terena u eventualnim duelima sa Taukeramikom u plejofu neće imati puno značaja. Što se moje ekipe tiče, pokazali smo da bolje igramo protiv kvalitetnijih ekipa nego protiv ovih slabijih. Dobili smo dva puta Huventud, i mislim da smo jedini u Španiji koji smo ih dobili i kod kuće i na strani. dobili smo Real kod kuće, pobedili smo i Unikahu u gostima, i baš na tim utakmicama smo odigrali najbolje. Sa druge strane, gubili smo od nekih slabije plasiranih ekipa, tako da ako uđemo u plej of, bićemo nezgodan protivnik svakoj ekipi.
Ovog septembra upravo će Španija biti domaćin Evropkog prvenstva. Domaćin je svetski šampion i veliki favorit za ujedinjavanje titule. Selekcija Srbije će biti izuzetno oslabljena, zbog niza povreda. Jedan od igrača koji najverovatnije neće biti u timu je Dejan Milojević.
Pa iskreno, niko nije pričao sa mnom, a ako budem bio u ovakvom stanju, i da hoću ne bih mogao da igram. U lošem sam zdravstvenom stanju, a ako ozdravim, zašto da ne. Nikad nisam odbio reprezentaciju, kada sam bio sto posto zdrav. Prošle godine nisam igrao zato što mi kolena nisu bila dobro, što se i tokom ove sezone pokazalo. Realno ne očekujem da zaigram, jer imam problema već nekoliko meseci, i to se ne poboljšava.
Posle pola godine u Valensiji Milojević je zadovoljan izborom grada u kojem je nastavio karijeru. Zadovoljan je i klubom, redovno igra pred punom halom, u kojoj je lepo igrati, "mada atmosfera nije kao na Partizanovim utakmicama", kaže Dejan Milojević za B92...
Dejan Milojević: "ACB liga jaka zbog stranaca"
Košarkaški reprezentativac Srbije Dejan Milojević posle niza sjajnih sezona u domaćoj ligi (kao igrač FMP-a, Budućnosti i Partizana) od jeseni nastupa za španskog ligaša Pamesu iz Valensije.
Tim iz Valensije ima velike ambicije u ovoj sezoni, ali je loše počeo ACB ligu. Ipak, igra Pamese sada se konsolidovala, pa je ušla među osam najboljih u šampionatu.
Još je rano pričati da smo došli do nekog cilja, samo smo trenutno osmi na tabeli, ali na dobrom smo putu. Mislim da imamo povoljan raspored do kraja lige da završimo na osmom mestu, možda i na nekom mestu više i da obezbedimo igranje u Evropi sledeće godine. Ekipa je pretrpela promene, otišli su nam Kjaćig i Stefanson, a došli Hamilton i Mavrokefalidis i u poslednje vreme igramo stvarno dobro. Imali smo period dosta slabe igre, mogu slobodno da kažem kada sam ja bio povređen. Sada sam se vratio i dobili smo od poslednje tri – dve utakmice a i taj jedan poraz od Taukeramike u gostima je bio nakon egal utakmice koju smo izgubili u posednja dva minuta.
Milojević je na početku sezone igrao odlično, ali ga je onda prekinula povreda kolena.
Istina je da sam sezonu počeo jako dobro, bio sam MVP prvog meseca, ali meni to nije bio cilj. Hteo sam samo što bolje da odigram i da što više pomognem ekipi. Međutim, povredio sam se u stvarno lošem trenutku, i sada posle povratka igram sve bolje i očekujem da do kraja sezone izdržim, da završim sezonu i da iskoristim leto za potpun oporavak.
Ovog vikenda Pamesa je kao gost bila uspešnija od Huventuda, ekipe koja se u Evroligi plasirala u Top 16.
Treba istaći da je Huventud do te utakmice imao samo jedan poraz na svom terenu, i to dovoljno govori kakva su ekipa. Rudi Fernandes je glavni igrač i jedan od najtalentovanijih španskih igrača, puno lopti ide na njega i on to dobro koristi, ali su i na ostalim pozicijama dobro popunjeni, iako u poslednje vreme ne igra Luboš Barton zbog povrede. To se dosta oseća jer je on igrač koji može da igra i na poziciji tri i na poziciji četiri, ima dobar šut, otvara igru i sigurno im dosta nedostaje u igri. Što se ostalih igrača tiče, mene je impresionirao mali Riki Rubio, dečko stvarno za svoje godine igra fenomenalno, naročito u odbrani, možda mu je šut malo slabija strana, ali za te godine stvarno igra fenomenalno.
Upravo Huventud je sledeći rival Partizana u Evroligi, u četvrtak u Beogradu. Milojević i u Španiji prati nastupe "crno-belih", sa kojima je osvojio tri vezane titule.
Partizan je sastavio jako dobar tim, mislim da je dolaskom Drobnjaka Partizan mnogo dobio, Kecman je takođe odlična zamena za Šuputa, a pored toga su mladi igrači napredovali u odnosu na prošlu godinu, i napravljen je pravi spoj mladosti i iskustva. Kamings takođe igra odličnu sezonu, pogotovo u Evroligi, tako da ni rezultati nisu izostali. Ja sam se nadao da Partizan može ove sezone da uđe u Top 16. Sada kada se to ostvarilo, nadam se da mogu dobro da odigraju i drugi deo. Partizan može svakoga da pobedi, i ako sada pobede Huventud mislim da opet imaju šanse. Sve u svemu, mislim da i pored ovog izuzetnog rezultata, Partizan može da napravi i korak više, a ako se to i ne dogodi, treba se okrenuti završetku sezone i osvajanju nove titule.
Španska liga već nekoliko sezona važi za najjaču u Evropi, a posle pola godine u Valensiji Milojević pokušava da je uporedi sa našim takmičenjem.
ACB je stvarno najjača liga u Evropi, i poslednjeplasirani može da pobedi prvoplasirani tim, pogotovo na domaćem terenu, ali glavna razlika između španskih i naših timova su stranci. Primera radi i te ekipe koje su na začelju, kao što su Valjadolid ili Menorka, imaju dva ili tri odlična stranca koji nose ekipe. Što se tiče španskih igrača, ima naravno vrhunskih košarkaša, ali ovi ostali nisu ništa bolji od većine naših igrača. Mislim da kada bismo prebacili sve te strance u našu ligu, da bismo imali istu ligu kao ACB, tako da novac čini svoje i novac je napravio od španske lige najbolju ligu u Evropi.
Od starta sezone na čelu ACB lige je ekipa madridskog Reala. Međutim, Milojević smatra da Madriđani neće osvojiti titulu.
Mislim da Real, iako je trenutno prvi, nije glavni favorit za osvajanje lige. Po meni je prvi favorit za titulu u Španiji Taukeramika, i čak i da Real završi na prvom mestu na kraju sezone, mislim da ta prednost domaćeg terena u eventualnim duelima sa Taukeramikom u plejofu neće imati puno značaja. Što se moje ekipe tiče, pokazali smo da bolje igramo protiv kvalitetnijih ekipa nego protiv ovih slabijih. Dobili smo dva puta Huventud, i mislim da smo jedini u Španiji koji smo ih dobili i kod kuće i na strani. dobili smo Real kod kuće, pobedili smo i Unikahu u gostima, i baš na tim utakmicama smo odigrali najbolje. Sa druge strane, gubili smo od nekih slabije plasiranih ekipa, tako da ako uđemo u plej of, bićemo nezgodan protivnik svakoj ekipi.
Ovog septembra upravo će Španija biti domaćin Evropkog prvenstva. Domaćin je svetski šampion i veliki favorit za ujedinjavanje titule. Selekcija Srbije će biti izuzetno oslabljena, zbog niza povreda. Jedan od igrača koji najverovatnije neće biti u timu je Dejan Milojević.
Pa iskreno, niko nije pričao sa mnom, a ako budem bio u ovakvom stanju, i da hoću ne bih mogao da igram. U lošem sam zdravstvenom stanju, a ako ozdravim, zašto da ne. Nikad nisam odbio reprezentaciju, kada sam bio sto posto zdrav. Prošle godine nisam igrao zato što mi kolena nisu bila dobro, što se i tokom ove sezone pokazalo. Realno ne očekujem da zaigram, jer imam problema već nekoliko meseci, i to se ne poboljšava.
Posle pola godine u Valensiji Milojević je zadovoljan izborom grada u kojem je nastavio karijeru. Zadovoljan je i klubom, redovno igra pred punom halom, u kojoj je lepo igrati, "mada atmosfera nije kao na Partizanovim utakmicama", kaže Dejan Milojević za B92...
Method Man
Guest
I Milojević propušta EP u Španiji
Cetvrtak, 22. mart 2007. 12:47
Do početka Evropskog prvenstva u Španiji ostalo je nešto manje od šest meseci, a već sada sa sigurnošću možemo da konstatujemo da Srbije neće moći da računa na sve najbolje košarkaše koje ima u ovom trenutku.
Posle centra Nju Džersi Netsa Nenada Krstića, koji se oporavlja od teške operacije kolena i čiji je izostanak sa Eurobasketa izvestan, svoje ime sa spiska potencijalnih putnika na kontinentalni šampionat precrtao je i Dejan Milojević.
Krilni centar španske Pamese neće igrati na EP zbog hronične povrede kolena koja ga muči već neko vreme.
"Desna noga mi je u očajnom stanju, koleno stalno otiče, a lekari nemaju odgovor. Imam hroničnu upalu opne kolena, ali niko ne zna zbog čega. Sve što igram, igram pod tabletama protiv bolova. Na početku sezone pokazao sam da u ACB ligi mogu da igram dobro kao kod nas, nadam se da ću se tokom leta potpuno zalečetiti i dogodine biti maksimalno spreman", rekao je Milojević u intervjuu "Sportu".
Nekadašnji kapiten Partizana je dodao da to nažalost znači da neće moći da igra za reprezentaciju na EP u Španiji.
"Ako stigne poziv selektora, biću prinudjen da mu se zahvalim. Jednostavno nisam u stanju da odgovorim obavezama zbog tih velikih problema sa kolenom. Verujem da ću biti fit za neku narednu akciju", poručio je Milojević, koji je poslednji put za reprezentaciju igrao na EP u Beogradu.
(MONDO, foto MN Press)
Cetvrtak, 22. mart 2007. 12:47
Do početka Evropskog prvenstva u Španiji ostalo je nešto manje od šest meseci, a već sada sa sigurnošću možemo da konstatujemo da Srbije neće moći da računa na sve najbolje košarkaše koje ima u ovom trenutku.
Posle centra Nju Džersi Netsa Nenada Krstića, koji se oporavlja od teške operacije kolena i čiji je izostanak sa Eurobasketa izvestan, svoje ime sa spiska potencijalnih putnika na kontinentalni šampionat precrtao je i Dejan Milojević.
Krilni centar španske Pamese neće igrati na EP zbog hronične povrede kolena koja ga muči već neko vreme.
"Desna noga mi je u očajnom stanju, koleno stalno otiče, a lekari nemaju odgovor. Imam hroničnu upalu opne kolena, ali niko ne zna zbog čega. Sve što igram, igram pod tabletama protiv bolova. Na početku sezone pokazao sam da u ACB ligi mogu da igram dobro kao kod nas, nadam se da ću se tokom leta potpuno zalečetiti i dogodine biti maksimalno spreman", rekao je Milojević u intervjuu "Sportu".
Nekadašnji kapiten Partizana je dodao da to nažalost znači da neće moći da igra za reprezentaciju na EP u Španiji.
"Ako stigne poziv selektora, biću prinudjen da mu se zahvalim. Jednostavno nisam u stanju da odgovorim obavezama zbog tih velikih problema sa kolenom. Verujem da ću biti fit za neku narednu akciju", poručio je Milojević, koji je poslednji put za reprezentaciju igrao na EP u Beogradu.
(MONDO, foto MN Press)
miloje je trebao da ode u neki klub kao sto je cska gdje mozda ne bi igrao svih 40 minuta mada cisto sumnjam da takav igrac moze sjedjeti na klubi negdje al bas u pamesu ... kao i partizan za njega tamo nema zamjene dok je god tako on ce se muciti sa tim koljenom ... a repku ko shisha nek je on ziv i zdrav ionako su nam je cigani uzeli posto "Imaju bolje rezultate".
Bogi maestro
Guest
jeste vidjeli sta je dule vujosevic? nalaze igracima da citaju. tako treba,to je jedini pravi put. inace,sto god ko mislio,ne mozete biti dobri u nekoj oblasti,pa i sportu,ako niste dovoljno pametni,sto podrazumijeva nacitanost. mnogo mi se svidja taj duletov odnos prema igracima,ne znam ni za jednog drugog trenera koji tako savjetuje igrace. da je vise trenera kao dule,kosarka na ovim prostorima bi se opet vratila u evropski i svetski vrh.
I trener Lakers-a daje igracima knjige na citanje... Sto se tice Duleta on je stvarno covek knjige (kuca mu ne lici vec jeste biblioteka) i ne bi me iznenadilo da se po okoncanju trenerske karijere okusa kao pisac...
P.S. Zlajo, da nije isao u Sportsku gimnaziju?
P.S. Zlajo, da nije isao u Sportsku gimnaziju?
Enslaved
Grobar
Drago mi je sto miloje nece ici sa sakotom na ep, zasto da se covek bruka?
Method Man
Guest
ACB: Milojević četiri nedelje van terena
Nedelja, 8. april 2007. 11:24
Košarkaš Pamese i srpski reprezentativac Dejan Milojević pauziraće četiri nedelje zbog povrede stopala, saopštio je klub iz Valensije.
Nekadašnji igrač Partizana povredu je zadobio u subotu na utakmici sa Djironom, koju ju njegov tim dobio rezultatom 74:61.
Šef lekarskog tima Pamese Hoza Antonio Ferero rekao je nakon detaljnih pregleda da će Milojević u trenažni proces ponovo moći da udje tek za deset dana.
Ekipa iz Valensije, za koju nastupa i Vule Avdalović, trenutno zauzima šesto mesto na tabeli ACB lige sa skorom od 14 pobeda i 13 poraza.
(MONDO)
Nedelja, 8. april 2007. 11:24
Košarkaš Pamese i srpski reprezentativac Dejan Milojević pauziraće četiri nedelje zbog povrede stopala, saopštio je klub iz Valensije.
Nekadašnji igrač Partizana povredu je zadobio u subotu na utakmici sa Djironom, koju ju njegov tim dobio rezultatom 74:61.
Šef lekarskog tima Pamese Hoza Antonio Ferero rekao je nakon detaljnih pregleda da će Milojević u trenažni proces ponovo moći da udje tek za deset dana.
Ekipa iz Valensije, za koju nastupa i Vule Avdalović, trenutno zauzima šesto mesto na tabeli ACB lige sa skorom od 14 pobeda i 13 poraza.
(MONDO)