Koliko vas je puta iznervirao komentator dok ste gledali neku utakmicu Voljenog kluba na bilo kojem kanalu, jer je »nepristrasni« čovek za mikrofonom bio na strani drugog kluba? Mene su nervirali otkako znam za sebe i Voljeni klub. I uvek se nekako ispostavi da sam bio u pravu da su sve to, zapravo, bili ciganski komentatori. Pamtim raznorazne budalaštine one čuvene ekipe tadašnje Televizije Beograd, predvodjeni Vladankom Stojakovićem, Markom Markovićem, Milojkom Pantićem... Ovaj poslednji je već ušao u čitanke kao egzemplar neobjektivnosti i pristrasnosti u istoriji novinarstva posle »lapsusa« sa jednog od derbija: »Nateren izlaze fudbaleri Partizana, a evo i naših« (mislio je naravno na svoje buljaše u crveno-belom).
Pošto i sam imam velike veze sa novinarstvom, tvrdim da se dobar sportski novinar ne može postati ako u detinjstvu niste pikali fucu (basket) ili ako niste bar jednom zaurlali sa neke tribine, bili deo ludačkog hora u kojem svaki drugi falšira, ali daje sve od sebe, ako se kao klinci niste slikali u dresu voljenog kluba, to jest ako ste imali srećno detinjstvo pa ste se slikali u dresu Najvoljenijeg nam kluba. Zato i ovaj tekst. Vreme je da se malo razgolitimo, da vidimo ko za koga navija i zašto su neki mediji izrazito ciganski (jer drugih nema). Da se razumemo-i ja da radim na televiziji ne bih bio objektivan. Štaviše, navijao bih svim srcem za Voljeni klub, jer me baš zabole za objektivnost, pogotovo kad su crveni buljaši u pitanju. Zato ja o ovima kojima pišem i ne zameram na neobjektivnosti, koliko na tome što Grobare ne puštaju pred mikforone! E, u tome je stvar, bato!
Situacija nije bolja ni u pisanim medijima, takozvanoj štampi. Jedan od najbljutavijih sportskih listova svih vremena »Sportski žurnal« gotovo svakodnevno nam iz pera Nikole Simića donosi razmišljanja Dragana Džajića, heroja fanzinovog feljtona »Džajisol«. Ne bih želeo da zvučim nezahvalno, jer da nije bilo Nikole Simića manjkali bismo u materijalu za naš feljton, ali Nikola, burazerE, znaš li nekog drugog osim Džajke? Znam, znam, stara ljubav zaborava nema, volite se, mazite se...
Televizija Beograd, nekadašnja TV Bastilja, a sadašnja RTS (mada bih ja ostavio ovo Bastilja i dan-danas), uvek je prednjačila u neobjektivnim komentarima derbija, a o utakmicama reprezentacije da ne govorimo. OK, ako izuzmemo taj patriotski momenat, da vidimo šta nam ostaje. Čovek koji ima najviše džempera na svetu (prema sopstvenim tvrdnjama) – Marko Marković, važio je jedno vreme za prvog sportskog novinara u Srbiji. Marko je imao izuzetno gledanu emisiju »Indirekt« u kojoj je bilo i spornih trenutaka (kutak za sporni trenutak) iz prvenstvenih kola (ono što sada radi SOS kanal sa Rakom Djurovićem, o kojem ćemo kasnije) i drugih priloga. U toj emisiji uvek je (ili najčešće), naravno, crvena zlezda bila oštećena, a Marko je tvrdio da ne navija za crvene buljaše. Vladanko-ghrh-ghrh-Stojaković (ovo ghrh je zato što je uvek kašljao za vreme prenosa), takodje je bio osvedočeni ciganin, baš kao i gore pomenuti Smradojko Pantić koji i dan danas živi i radi u Beogradu, ali utakmice Partizana više NE SME da prenosi, jer je dobio uljudno upozorenje. Milojko, koji je uvek važio za dupeuvlakača Dragana Džajića i odredjenih ciganskih krugova u FSJ, i dan danas vodi sportsku emisiju na TV, takozvanu »Sportsku galaksiju« sa još jednim osvedočenim ciganskim šljamom – Dobrivojem Bobijem Jankovićem, čuvenim »perom« Politike.
Nikako se ne sme zaboraviti ni Zvonko Mihajlovski. Čovek za koga bi se svaki pošteni Grobar ponadao da će bar on da navija za Partizan, jer je nekada igrao za hokejaški klub. Ali ne! Zvonko »udaljenoS« Mihajlovski srdačno navija za crvene buljaše prilikom svakog prenosa, samo što ne svrši, baš kao i onaj ciganski ološ – Smradojko Pantić, koji je, OVO SE NE SME NIKADA ZABORAVITI, urlao od sreće kad je napravljena najveća nepravda u istoriji fudbala i ona govna dobiše na penale u finalu KEŠ-a.
Eto to vam je, dragi moja, bila glavna garnitura, sportskih komentatora na nacionalnoj televiziji, u vreme kada drugih televizija nije ni bilo.
Pojavom drugih televizija stvar se promenila, doduše, ali i dalje vlada ciganski ološ. Ko je danas komentator na RTS? Utakmice crvene zlezde, engleske i italijanske lige prenosi Gojko Andrijašević. Osvedočeni ganci. Ko mi ne veruje neka pogleda jedan od poslednjih brojeva magazina »Glorija« gde se prilikom boravka u Tromsou, gde su norveški ribari karali ciganska govna, sedeo zagrljen u jednom pabu sa Dejanom Dmitrovićem, jednim od vidjenijih cigana. A i znam da je Andrijašević ganfer, verujte mi na reč.
Svetao primer na RTS-u je Predrag Strajnić, čovek koji je uzvikivao ono čuveno »Ajmo Milivoje«. Kad se setite tog prenosa pomislili biste: E, hvala Bogu, bar jedan Grobar. E, pa nije. Strajnić je proklamovani zvezdaš. Zašto pišem zvezdaš a ne ganci? Zato što je on umeren, a i prenosi su mu OK, a za Njukasl – svaka čast!
Domeniko Njalo ili Sandej Kovinjalo je Grobar, ali nam je to slaba uteha. Poznat po tome što je Tumbica (jedan od najgorih trenera u istoriji Voljenog kluba) hteo da ga iznabada i nazvao ga izbeglicom. Domeniko često zna da lupeta, ali ne može se baš reći da navlači za Voljeni klub kad prenosi domaće tekme. Kad su medjunarodne utakmice u pitanju, to je druga stvar.
Što se tiče basket redakcije RTS-a, stvari su mnogo bolje. Šarenac je Grobar, ali se to ne može zaključiti iz prenosa, što je valjda dobar pokazatelj objektivnosti. Za Petra Dendu ne znam za koga navija, samo bih ga zamolio da više ne prenosi tekme Partizana, jer ima, blago je reći, negativan skor.
CIGANSKI JE KANAL SOS
Kao šlag na tortu ove priče treba spomenuti sjajni domaći sportski kanal nazvan zvučnim akronimom SOS (sve o sportu). Kanal je zamišljen kao državni projekat koji nas je trebao još više sportski uzdići u odnosu na mnoge druge veće zemlje koje nisu nikada sebi priuštile da imaju ovako nešto. Ako se sećate početaka ove televizije, verovatno većina od vas nije mogla da dočeka da nakon dugih najava konačno i počne sa radom jer sama ideja zaista jeste bila plemenita i za svakog ko obožava sport ovo je trebala biti televizija koja će biti memorisana na svim kanalima. Svaki početak je težak pa tako ni najgore amaterstvo zaposlenih i opreme nije moglo da pokoleba gladaoce i veru da će nakon nekog vremena ovaj medij biti gledaniji od famoznog RTS. Na veliku žalost, očekivanja miliona obožavalaca sporta su na najgori mogući način izneverena. Od retardirane maskote „Soska“ koja je ostala identična kao i na prapočecima pa do činjenice da ni posle toliko godina nema gotovo nikakvog napretka u radu ove televizije učinilo je da većina ljudi poptuno zamrzi nešto što je moglo biti zaista vredno. Kada se govori o kadru na SOS-u, tu tek nastaje tuga. Gomile kvazi novinara kojima verovatno ni hiljadu godina iskustva ne bi pomoglo da apdejtuju svoje znanje konstantno iritiraju ljude koji i dalje u najboljoj nameri pokušavaju da gledaju ovaj kanal. Kada se govori o klupskoj obojenosti redakcije i novinara mora se primetiti da je ovde i ta nit jadnija nego na ostalim medijima. Dok na ostalim televizijama i štampi postoje ljudi koji se javno deklarišu kao navijači tima sa najvećim stadionom, što za posledicu ima maltretiranje konzumenata kojima je blizak Partizan, u slučaju SOS-a sve je za nijansu više izopačeno tako da novinari-navijači sa drugih medija deluju čak veoma zanimljivo. Ovde se nakupio onaj najgori novinarski šljam kojem čak ni sama ljubav prema klubu nije sveta, ovde su ljudi koji bi prodali svoje dupe za bilo kakve povlastice. Kao i na svakom mediju, i ovde ima ljudi koji vole jedan ili drugi klub. Naravno, i ovde ljubitelji romske populacije prednjače (sama televizija je na čmarakani, par metara od džajinog ofisa) što opet jasno boji samu koncepciju programa čime smo često primorani da gledamo hvalospeve i preduge priloge o najnezanimljivim momentima iz SD Sekte. Još je veća tuga što novinari za koje se zna da simpatišu Partizan (neću reći namerno da navijaju) ni na koji način ne pokušavaju da održe ravnotežu sa romskim šljamom nego čak naprotiv često daju za pravo istima. Sem toga, u aktuelnoj polarizaciji snaga u toku bojkota, svaki od njih se rado priklonio jatu gospodina Lopova bez obzira na sve pokušaje Grobara da im ukažu na svo zlo uprave FK Partizan. Često je novčanica od sto evra ili put sa Partizanom dovoljan da se zaboravi na objektivnost što bi naravno trebalo biti sveto. U takvoj situaciji kada postoje novinari koji navijaju za rome čega se ni malo ne stide i novinari kod kojih se ljubav prema Partizanu izražava u novčanicama ujedinjene Evrope, jasno je da je ovaj kanal na vrhu piramide odvratnih i pristrasnih medija u Srbiji. Ovde namerno nisam pominjao imena ljudi sa SOS-a jer su toliko ogavni da zaista ne postoji ni jedan razlog da njihova imena prljaju papir. Po svemu viđenom i onome što može da se očekuje, izgleda da će Grobari još dugo vremena biti primorani da sporadično
podsećaju na stanje u ovom đubretu od televizije: „Ciganski je kanal SOS“.
UNDERTAKERNS
B92
Ovo je moj omiljeni deo. Kuća koja toliko kenja o svojoj objektivnosti, blagovremenosti, bla,bla,bla, jedan je od bastiona ciganizma. Da li ste ikada na radiju ove kuće čuli nešto pozitivno o Partizanu, neki džingl, neku emisiju? Naravno da niste, jer je nikada nije ni bilo. A znate za džingl: »Najviše na svetu mrzim Partizan i male sise«. Najuticajniji ljudi u B92 (mislim na uredjivačke pozicije i to ne samo sportske redakacije) su cigani i to ni ne kriju u svom programu.
Svi znamo da je šef sportske Zoran Panjković (osvedočeni ganci, ali on je najmanji problem). A onda ide šlag – DVOJICA »NOVINARA« su portparoli dva kluba sd crvena žlezda. Milan Bošković je portparol FK, a Ilija Kovačić portparol KK crvena žlezda.
A o čuvenom Boškoviću postoji jedan istinit podatak. Kada je imenovan za portparola njihovog kluba, znate li šta je kao pozdravnu poruku namestio na svom mobilnom telefonu? – »Ko je portparol Crvene zvezde«. Eto, to je namestio. Pa o čemu dalje da pričamo? Pa još se uz to treći novinar (Vladimir Novaković – onaj što ima unjakv glas) na jednoj konferenciji za novinare u FK crvena žlezda pojavljuje sa ogavnim šalom buljaškog kluba. Nije da u B92 nema Grobara. Ima ih, ali su sistematski ugnjeteni. Miloš Šaranović je dobijao pretnje slušalaca zbog prenosa utakmice Gej lige Partizan-crvena žlezda samo zato što je bio tamo gde mu je srce reklo – uz Voljeni klub. Da, rekao je da je bio faul nad jednim košarkašem Partizana, jer je faul i sviran!!!
Aca Stojanović je verovatno najbolji domaći komentator. Grobar je. Veliki. Ali se to u prenosima ne vidi. Doduše, nije do sada prenosio neku utakmicu Voljenog kluba, ali kad ponovo udjemo u Ligu šampiona, eto prililike.
Ne bi bilo loše da otvorimo stalnu rubriku u stilu »Šta štampa štampa« ili nešto slično iz domena medija, čisto da se ne zaboravi. Ali o tome odlučuje urednik Milivoje. Što bi rekao Strajnić: »Ajmo Milivoje«.
Preuzeto sa sajta Izaberi Partizan.
