Goran Tomić
Kralj fanzina
Телеоптик је невероватан тим... Невероватан тим... 
У данашњој утакмици успео је да ,,сабије,, све оно што га ,,краси,, током ове (полу)сезоне: солидно владање лоптом и контролу терена..па онда гол у сопственој мрежи који не би требао да се прими...затим промашаје врло изгледних шанси...и сходно томе скоро па безизлазан положај што се ,,тајминга,, и резултата тиче...и онда - неку ,,муњевиту распуцаност,, и прецизност у реализацији која је довела до тога да се утакмица Телеоптик - Бродарац заврши коначним резултатом од 3:1...
Почели смо у саставу 1.Гочманац, 2.Радић, 3.Адамовић, 4.Момчиловић, 5.Суботић, 6.Јанковић, 7.Рашковић, 8.Брновић, 9.Влаховић, 10.Минић, 11.Лекић...самоуверено држали лопту, кренули у нападе, и...онда је ,,севнула,, контра Бродарца који је за ,,три секунде,, већ био пред нашим голом, њиховог играча Стојановића нико није успео да стигне, он је елегантно пребацио Гочманца и то је било 1:0 за Бродарац...
Није то много ,,омело,, Оптичаре, наставили су да нападају, да стварају шансе, али...
...током утакмице све те шансе су највише промашивали углавном наши шпицеви Влаховић и Лекић, али и остали...
Да ствар буде гора по нас, још у првом полувремену због повреде је морао да изађе капитен Минић, који много значи овој екипи, а заменио га је бр.16.Ђокић...који је имао и једну врло битну ,,ролу,, у данашњем мечу,,,
Дакле, нападали смо ми и даље, како у првом, тако и у другом полувремену - ,,кружили смо,, око гола Бродарца, скоро као што су око Земунела данас кружили авиони Војске Србије...и...и даље пропуштали прилике да лопту сместимо у мрежу Бродарца...
Уместо Брновића и Лекића, тренер Нађ уводи бр.15.Ђурића и бр.17.Вучићевића...
У ,,јеку,, наших напада, после набачене лопте и гужве у наших 16м, Бродарац лоптом уместо мреже погађа нашу стативу...па, ако нам већ нису дали и други гол, онда прибегавају и ,,тактици,, да што чешће зову докторку да им указује помоћ...а време ,,цури,, - у њихову корист...
Као своје ,,последње адуте,, Нађ на терен шаље бр.2 Симуновића и бр.18.Марка Чермеља...
И...да ли због измена, или због среће, или због (коначно!!!) прецизних шутева, или због умора играча Бродарца, или због свега тога помало, или...како год, али Телеоптик у року од 5 минута даје три гола!!!
Прво је Адамовић лепо прошао по боку, додао до Вучићевића, он проследио Ђокићу, који неумољиво тресе мрежу - и то је било 1:1, а мени је и даље био помало ,,горак укус у устима,, - да, лепо је избећи пораз, али зашто и како не победити поред толико шанси...?
На срећу...ова ,,деца,, из Земунела уопште нису била у таквом некаквом песимистичком расположењу - Вучићевић је ,,пробио,, по десном боку, могао је да упосли Влаховића, могао је да упосли и Чермеља, али је решио да ипак сам ,,стави тачку на и,, - ,,гладан голова шутнуо је ка мрежи Бродарца, њихов голман је ту лопту имао буквално ,,на руци,, али му се она ,,измигољила,, и ипак одскакутала преко гол-линије - 2:1 за нас!
Одмах затим најмлађи у фудбалској породици Чермеља промашује оно што је тешко промашити тако да му ја то замерам на трибини...а само два минута касније ме тај исти дечко одушевљава - овога пута није само шутнуо тек да шутне, него се ,,наместио на шут,, и то са таквим мајсторским ефеом да је лопта бежала од голмана, али се милиметарски прецизно и ,,савила,, у голманову мрежу - 3:1 за Телеоптик у једном правом правцатом фудбалском ,,блиц-кригу,,!
И као у нека стара добра времена ,,спорта и разоноде,, коначно је и Алберт Нађ данас (али тек на самом крају ове утакмице) могао мало да се опусти и разоноди...а што се публике тиче - они који су имали повољан резултат скоро целу утакмицу, онерасположише се на њеном крају, а симпатизери Телеоптика потрошише данас ,,кило живаца,, - али - одоше кући одушевљени...
Ето, такав је фудбал.
Или бар понекад зна да буде!
Напред Телеоптик!
У данашњој утакмици успео је да ,,сабије,, све оно што га ,,краси,, током ове (полу)сезоне: солидно владање лоптом и контролу терена..па онда гол у сопственој мрежи који не би требао да се прими...затим промашаје врло изгледних шанси...и сходно томе скоро па безизлазан положај што се ,,тајминга,, и резултата тиче...и онда - неку ,,муњевиту распуцаност,, и прецизност у реализацији која је довела до тога да се утакмица Телеоптик - Бродарац заврши коначним резултатом од 3:1...
Почели смо у саставу 1.Гочманац, 2.Радић, 3.Адамовић, 4.Момчиловић, 5.Суботић, 6.Јанковић, 7.Рашковић, 8.Брновић, 9.Влаховић, 10.Минић, 11.Лекић...самоуверено држали лопту, кренули у нападе, и...онда је ,,севнула,, контра Бродарца који је за ,,три секунде,, већ био пред нашим голом, њиховог играча Стојановића нико није успео да стигне, он је елегантно пребацио Гочманца и то је било 1:0 за Бродарац...
Није то много ,,омело,, Оптичаре, наставили су да нападају, да стварају шансе, али...
...током утакмице све те шансе су највише промашивали углавном наши шпицеви Влаховић и Лекић, али и остали...
Да ствар буде гора по нас, још у првом полувремену због повреде је морао да изађе капитен Минић, који много значи овој екипи, а заменио га је бр.16.Ђокић...који је имао и једну врло битну ,,ролу,, у данашњем мечу,,,
Дакле, нападали смо ми и даље, како у првом, тако и у другом полувремену - ,,кружили смо,, око гола Бродарца, скоро као што су око Земунела данас кружили авиони Војске Србије...и...и даље пропуштали прилике да лопту сместимо у мрежу Бродарца...
Уместо Брновића и Лекића, тренер Нађ уводи бр.15.Ђурића и бр.17.Вучићевића...
У ,,јеку,, наших напада, после набачене лопте и гужве у наших 16м, Бродарац лоптом уместо мреже погађа нашу стативу...па, ако нам већ нису дали и други гол, онда прибегавају и ,,тактици,, да што чешће зову докторку да им указује помоћ...а време ,,цури,, - у њихову корист...
Као своје ,,последње адуте,, Нађ на терен шаље бр.2 Симуновића и бр.18.Марка Чермеља...
И...да ли због измена, или због среће, или због (коначно!!!) прецизних шутева, или због умора играча Бродарца, или због свега тога помало, или...како год, али Телеоптик у року од 5 минута даје три гола!!!
Прво је Адамовић лепо прошао по боку, додао до Вучићевића, он проследио Ђокићу, који неумољиво тресе мрежу - и то је било 1:1, а мени је и даље био помало ,,горак укус у устима,, - да, лепо је избећи пораз, али зашто и како не победити поред толико шанси...?
На срећу...ова ,,деца,, из Земунела уопште нису била у таквом некаквом песимистичком расположењу - Вучићевић је ,,пробио,, по десном боку, могао је да упосли Влаховића, могао је да упосли и Чермеља, али је решио да ипак сам ,,стави тачку на и,, - ,,гладан голова шутнуо је ка мрежи Бродарца, њихов голман је ту лопту имао буквално ,,на руци,, али му се она ,,измигољила,, и ипак одскакутала преко гол-линије - 2:1 за нас!
Одмах затим најмлађи у фудбалској породици Чермеља промашује оно што је тешко промашити тако да му ја то замерам на трибини...а само два минута касније ме тај исти дечко одушевљава - овога пута није само шутнуо тек да шутне, него се ,,наместио на шут,, и то са таквим мајсторским ефеом да је лопта бежала од голмана, али се милиметарски прецизно и ,,савила,, у голманову мрежу - 3:1 за Телеоптик у једном правом правцатом фудбалском ,,блиц-кригу,,!
И као у нека стара добра времена ,,спорта и разоноде,, коначно је и Алберт Нађ данас (али тек на самом крају ове утакмице) могао мало да се опусти и разоноди...а што се публике тиче - они који су имали повољан резултат скоро целу утакмицу, онерасположише се на њеном крају, а симпатизери Телеоптика потрошише данас ,,кило живаца,, - али - одоше кући одушевљени...
Ето, такав је фудбал.
Или бар понекад зна да буде!
Напред Телеоптик!
