**Saopštenje Udruženja prijatelja P.A.O.K. Kapija 4**
**Kraj jedne ere**
Kao Udruženje prijatelja PAOK Kapija 4, od osnivanja smo naučili da se izjašnjavamo o delovanju Kluba, ne zato što sebe smatramo vođama, mentorima ili većim PAOK-ovcima od bilo koga drugog.
Uloga udruženja nikada nije bila da ukazuju ili nameću narodu PAOK-a šta da veruju, već da doprinose tome da se razmišlja na PAOK-ovski način: sa jedinim merilom – interesom Kluba, bez ljudi iznad kritike, bez zavisnosti i bez pretvaranja vrednosti u robu za prodaju.
Pošto nas je, još od malih nogu, patološka ljubav prema Dvoglavom orlu dovela u Udruženje da bismo uvek bili uz njega i da bismo branili njegov interes – i samo njegov, bez obzira na cenu – smatramo da u trenutku kada se jedan veliki ciklus čini da se zatvara, imamo obavezu da govorimo otvoreno. Naše mišljenje i naše brige moraju biti poznati ogromnom svetu PAOK-a, jer svet PAOK-a nije mikrokozmos nijednog od nas. Nijedan ozbiljan PAOK-ovac ne može i ne sme da izbriše sve ono što je Ivan Savidis dao PAOK-u.
Prvi period njegovog vlasništva bio je emblematičan: ekonomski je ozdravio PAE koja je bila na kolenima, vratio je u ulogu glavnog protagonista, sukobio se sa čitavim sistemom i povezao svoje ime sa titutama koje je narod čekao decenijama da proslavi.
To smo pisali mnogo puta i nemamo nijedan razlog da danas povučemo. Međutim, priznanje nečijeg doprinosa nije doživotna indulgencija, niti prošlost može da se koristi kao štit protiv stvarnosti sadašnjosti. A stvarnost je da se fudbalska organizacija PAOK-a već godinama nalazi na putu propadanja i deinvestiranja. Titule osvojene u tom periodu čine nas ponosnim, ali ne mogu da sakriju veliku sliku. Od 2020. godine pa nadalje, ključni fudbaleri po ugovoru odlaze i zamenjuju se lošijim ili se uopšte ne zamenjuju, igrači-ključ odlaze uoči važnih utakmica, transferni planovi se uništavaju zbog ekonomskih razlika beznačajnih za veličinu PAOK-a, a tim se puni igračima na pozajmici. Kada pak neki od njih dokažu svoju vrednost, nikada se ne otkupljuju. U isto vreme, čak i kada tim igra dobro uprkos uslovima zahvaljujući hemiji igrača i trenera i očigledno je da su potrebni jedan ili dva kvalitetna poteza za korak napred, oni po pravilu nikada ne dolaze.
PAOK je uspeo da stvori najbolje akademije u zemlji, ali umesto da njegova deca budu osnova na kojoj će se graditi sledeći veliki tim, Pan-solunski klub sve više liči na supermarket. Svakog leta saznajemo ko „ne želi da ostane“, kome je „došao čas“, ko je nezahvalan, problematičan ili nedovoljno dobar i zašto je njegova prodaja jedini put. I uvek voljni glasni, trgovci mozgom, pratioci i novinari, sa ili bez navodnika, tu su da nam objasne da PAOK jednostavno nije mogao drugačije i da život ide dalje.
Slučaj Konstantelije bio je najglasnija verzija istog modela: umesto da najveći fudbalski fenomen koji je sam Klub stvorio u poslednjim decenijama postane simbol nove ere, ponovo je pretvoren u broj u bilansu. Kao i novac od sezonskih karata koji je nova uprava naplatila koristeći ga kao mamac, a zatim ga je silom ugurala u avion, ismevajući narod PAOK-a koji svojim poslednjim novcem podržava nadajući se boljim danima koji na kraju nikada ne dolaze.
Problem, međutim, odavno prevazilazi jednu prodaju. Već godinama PAOK gradi svoju takmičarsku i ekonomsku održivost na prodaji fudbalera.
To nije investicija. To je „komparizam“, garantovano stanje mediokriteta. I kada 2026. godine PAE pribegava dva uzastopna obveznica od matične kompanije DIMERA, ukupnog iznosa do 15 miliona evra, sa izričito navedenim ciljem pokrivanja neposrednih kratkoročnih obaveza i sa predviđenom budućom kamatom, postavljaju se pitanja koja se ne mogu tretirati kao kafanska priča. Narod PAOK-a ima pravo da zna kakvo je danas stvarno ekonomsko stanje PAE, koliki je tačno ukupan iznos njenih obaveza prema DIMERA-i, koji iznosi su krediti a koji kapitalni ulozi, koje obaveze nose kamatu i da li postoje bilo kakve dospele ili druge dugovanja prema državi. Era „ne brinite, tu je Ivan“ je završena. Brojke i činjenice moraju da progovore.
Isto važi još više za Novu Tumbu.
Ivan Savidis je bio fizički odsutan iz tima oko pet i po godina i ponovo se pojavio kada je stadionsko pitanje došlo u centar dešavanja. Impozantni dolasci, helikopteri, mačevi, video-snimci i komunikacione produkcije mogu da stvore imidž, ali istina je uvek nemilosrdna i mnogo jednostavnija: projekat od stotina miliona ne gradi se simbolima. Gradi se kapitalom, garancijama, konkretnim ugovorima, vizijom.
U januaru 2026. godine potpisan je memorandum o razumevanju između AS PAOK, PAE i kompanije „Gnezdo Dvoglavog orla“. Narod PAOK-a ima pravo da zna ne samo da postoji dogovor, već šta on tačno predviđa. Ko finansira projekat i kojim kapitalom? Koje su ekonomske garancije i koje su penalne odredbe?
Šta se dešava ako troškovi odmaknu ili ako se finansiranje prekine na pola? Ko preuzima rizik? Koja prava stiče svaka kompanija nad stadionom i njegovim komercijalnim korišćenjem? Koji je tačno dogovor koji je potpisala današnja uprava AS-a nakon odlaska Katsarisa, koji je bio ocrnjen i javno uništen samo zato što je pogledao istinu u oči i imao hrabrosti da zauzme stav (kao i Dimokratis Papadopulos)? Da li će se konačno objaviti taj dogovor u celosti kako bi PAOK-ovac znao šta je dogovoreno? Stadion nije lična imovina nijednog investitora niti nijednog upravnog odbora. Tumba je sagrađena od strane samog naroda PAOK-a i predstavlja imovinu Kluba. U ovoj temi nema mesta ni za pola senke.
Upravo zbog toga smatramo da je došao trenutak da vidimo stvarnost bez sentimentalnosti i bez kulta ličnosti. Nakon četrnaest godina vlasništva, Ivan Savidis ne ostavlja iza sebe neku privatnu imovinu koju je stvorio i može da ponese sa sobom. Tumba je bila i ostaje imovina PAOK-a i njegovog naroda, dok je osnovni trening centar u Nea Mesimvriji već bio sagrađen i funkcionisao još od vremena uprave Zagorakisa.
Današnji vlasnik je stekao akcije PAE (ako govorimo korporativnim terminima koji se sviđaju i novoj upravi, u okviru New Era), finansirao ih, digao ih veoma visoko i dao stvari koje će zauvek biti priznate. Međutim, nije stekao PAOK. Jer jednostavno – niko ne može da stekne PAOK.
Godinama smo se mučili pitanjem da li se sve što vidimo dešava zato što dugogodišnje odsutni većinski akcionar ne želi ili zato što više ne može da podrži PAOK kao ranije. Danas verujemo da odgovor više nema suštinski značaj. Koje god od ta dva da važi, rezultat za Klub je isti. PAOK ne može da nastavi da živi gledajući u ono što se dogodilo pre sedam ili osam godina, čekajući da se jednog dana vrati era koja je prošla.
Odnos poverenja koji je Ivan Savidis izgradio sa narodom PAOK-a bio je stvaran. Isto tako stvarno je i njegovo urušavanje. A kada se poverenje izgubi, ne vraća se komunikacionim trikovima, obećanjima i prisecanju na stare uspehe. Vraća se samo delima. Mi, međutim, više ne verujemo da ta dela mogu da dođu pod današnjim uslovima.
Zato je naš stav jasan. Ivan Savidis mora da otvori put za sutrašnji dan PAOK-a. Mora da postoji potpuno i čisto informisanje o ekonomskom stanju PAE, da se transparentno odredi šta se tačno prenosi zajedno sa njenim akcijama i da se postavi logična, stvarna prodajna cena za ono što mu zaista pripada. Bez nerealnih zahteva, bez veštačkih prepreka i bez pokušaja da se kao lična imovina proceni sve ono što pripada samom Klubu.
Ivanu Savidisu je došao čas da ode iz PAOK-a kao prijatelj. Kao čovek koji je došao u jedno od najtežih razdoblja naše moderne istorije, dao je mnogo, proslavio je sa nama velike trenutke, ali je razumeo kada se jedan ciklus završio i na kraju stavio interes PAOK-a iznad svog. To bi bio pravi kraj jedne velike ere.
A iznad era, predsednika, akcionara i investitora uvek će postojati ono što je postojalo pre nas i što će postojati posle nas.
Četiri sveta slova.
Sa poštovanjem,
Udruženje prijatelja PAOK Kapija 4
