Партизан 4:1 ТСК, играч утакмице

[Војвода Путник]

Можете гласати.

 

[Goran Tomić]

Nešto sam razmišljao tokom utakmice da je na početku najbolji bio Miljković, te da i na kraju glasam samo za njega...
Čovek kao mašina napred-nazad, napred-nazad, centaršut, centaršut, centaršut...i opet tako...
Da, nikad nije bio fudbalski velemajstor, i nikad i neće, ali upornost, snaga, kondicija...a eto, danas dade i gol, bravo Miljko!



Uostalom, videsmo kako ide kad on nije u timu...ni ovi što su ga menjali nisu nikad uspeli da ga ,,za stalno,, istisnu iz prvih 11...

E...ali za velemajstorski Nathov gol, pa i za bodrenje posrnulog kolege Zeke - evo i Nathu jedan glas...

A moram da priznam da je i Markec odigrao nešto danas, bežao čuvarima, asistirao...evo i glas ću da mu dam, ali, brate Lazare, kad će i neki gol???

 

[Goran Tomić]

Jači od povrede, jači od uvreda i negodovanja sopstvenih navijača, jači od kikseva, jači od nedostatka fudbalske tehnike, nikad velemajstor, uvek na svom maksimumu, godine mu ništa ne mogu, retko ga čujemo da daje intervjue, dobar i skroman momak koji pokazuje da takav i toliki trud ipak na kraju donesu priznanje i divljenje, bez obzira šta je i kako bilo na početku ili na sredini, i ko se kome zamerao i ko je kome zviždao i ko je bio zadovoljan i ko nije, i ko mu je vreovao i ko mu nije verovao -

Aleksandar Miljković - Miljko, Miljkon, moj IGRAČ (i golgeter!) JUČERAŠNJE UTAKMICE, i još jednom na istoj temi da kažem - bravo Miljko!
Ono što možeš i umeš, i koliko god da je to mnogo ili malo, ti uvek daš na terenu, a to je VELIKA stvar. Ćutiš i radiš.

Ajde da te konačno i čujemo da kažeš nešto:

Šta da vam kažem...

Kao što ,,razgovor,, forumaša ,,preko tastature,, dovodi do nekih nesporazuma koje bismo u razgovoru ,,uživo,, rešili za minut...tako i ,,distanca,, između nas i igrača bilo da je to ograda na stadionu ili opet ,,forumska tastatura,, takođe dovodi do toga da im svašta ovde ,,kažemo,, - a što im verovatno ne bismo nikad rekli da sedimo negde zajedno u Zemunelu ili u nekoj kafani...
Samo, eto...nemamo baš priliku da se negde lično sretnemo, pogledamo u oči, i onda...

Dobro, istina je istina, neko loše igra, neko nije za Partizan, neko piše ko zna šta, ali...pomalo zaboravljamo da smo ipak svi ,,na istom poslu,, - neko u dresu, na terenu, i za novac (koji mu se duguje), a neko na tribini, pored TV-a ili kompjutera, mobilnog telefona, dobrovoljno i nervozno... ali svi zapravo sa istom željom: da Partizan pobedi i bude uspešan...
Ako može, i kad god može...