„Вечити дерби” решио Клео, а не Ђорђевић
Да Партизанов нападач није у безнадежној ситуацији кренуо у потеру за Звездиним капитеном шестог минута прекјучерашње утакмице се нико не би сећао
Исцедио суву дреновину: Клео у маниру центарфора од класе као да је предосетио да ће Звездин одбрамбени играч Ђорђевић почетнички да погреши, а онда се голман „црвено-белих” Стаменковић узалуд испружио колико је дугачак – спаса му није било (Фото Танјуг)
На Звездиног капитена је пала кривица за пораз његовог тима од Партизана (1:0). Ђорђевић јесте погрешио, али није он пресудио у 139. „вечитом дербију”, него – Клео!
Погрешно је сматрати да је Ђорђевић „поклонио” лопту Клеу. Поклон би био да је Партизанов центарфор стајао, па добио у ноге лопту од противника.
Клео је потврдио да и сува дреновина може да се исцеди. Ситуација је била потпуно безнадежна. Партизанов леви бек је, пред налетом противничког играча близу средине игралишта, насумице избио лопту дуж аут-линије. Био је то паметан потез, јер је избегао могуће компликације.
Ђорђевић је кренуо за лоптом, која је ишла ка корнер-линији. И био би то безначајан детаљ с утакмице да Клео није јурнуо у потеру за њим. Без гониоца за леђима Звездин капитен је могао да врати лопту још „краће” свом голману, могао је и да се оклизне, и да се она укопа... И никакве опасности по његов гол не би било.
Међутим, Клео је поступио и попут шахисте који предвиђа који ће потез противник да повуче. Није остао Ђорђевићу иза леђа да прети празном пушком, није кренуо ни ка аут-линији, где би, чак и да се докопа лопте, био безопасан, него је појурио да је „пресече”, ако буде враћена голману. А то је управо оно чиме нападач треба да се руководи, пошто је то једина варијанта из које, ако ништа друго, бар прети шахом противнику.
Да је Ђорђевић следио логику противничког бека избацио би лопту у аут, а могао је, чак и да је пусти да изађе у гол-аут, и никакве опасности по његов тим не би било. Међутим, он је начинио грешку самим тим што је хтео да врати лопту голману.
То је невероватно расуђивање одбрамбених играча! Уместо да они отклоне опасност, пребацују врућ кромпир голману, који, будући да иза себе нема никога ко ће да исправи његову евентуалну грешку, под огромним психолошким притиском мора да се суочи с проблемом.
Још горе бива кад се лопта враћа тако да иде право у гол. Она може незгодно да одскочи, голман може да се оклизне или да не „прочита” шта је његов саиграч хтео. За овај последњи случај пример је Луковићев аутогол против Естоније.
Без Клеове фудбалске интелигенције Ђорђевић не би дошао у прилику да погреши, а без Мореириног праћења игре не би, можда, било поготка. И то је, такође, врло поучно. Да се није нашао на правом месту у правом тренутку питање је шта би Клео из „мртвог угла” и голманом испред себе могао да учини. Овако је имао комбинацију за неодбрањиви матни напад.
Питање је, међутим, и шта су радила двојица Звездиних играча поред којих је Мореира, који иначе није спринтер, а нема ни, што се каже, дугачак корак, утрчао у срце казненог простора и тамо потпуно сам сачекао да му Клео дотури лопту.
Иван Цветковић