Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
TENISER U TELU FUDBALERA
Nešto sasvim lično Antonelo Žulijano Roberto Žuka Partizanov Brazilac
„ Mnogo volim da spavam, što je dobro jer mi mnogo nedostaje porodica
„ Učim engleski, a sa profesorom pomalo i srpski. Spojio sam dva
jezika, ali srpski je mnogo, mnogo težak
„ Prelepe su i Srpkinje i Brazilke. Nema pobednica, rezultat je 50:50
Iako ga na ulici prepoznaju, traže autograme i slikanje, Antonelo Žulijano Roberto ili kraće – Žuka, ne svrstava sebe među zvezde.
- Nisam ja velika zvezda. Ni u Brazilu. Čak smatram da sam u Srbiji popularniji nego u domovini. Jeste da sam igrao u velikim klubovima, ali nisam ja Ronaldinjo – počinje priču Žuka, koji je golom i činjenicom da je u derbiju igrao sa slomljenom rukom postao fudbalska ličnost meseca.
Žuku sa terena znamo, a kakav je simpatični Brazilac daleko od fudbalskog pravougaonika.
- Običan, najobičniji čovek. Mnogo volim da spavam. Naporno treniram i jedva dočekam da legnem u krevet. A kada ne spavam onda četujem sa porodicom, gledam porodične fotografije... Baš mi nedostaju supruga Karina, sin Rodrigo i kćerka Eduarda. U Beograd će, zbog kćerkine škole, doći tek u julu.
Sa treninga obično žuri kući i zbog časova engleskog jezika.
- Učim engleski, a sa profesorom pomalo i srpski. Spojio sam dva jezika, ali srpski je mnogo, mnogo težak.
Sprava bez koje ne može je televizor.
- Utakmice i utakmice. Volim sve sportove, tenis pogotovo, a vaš Đoković me oduševljava. Čitam pomalo i knjige, ali ne umem sa portugalskog da na engleski prevedem nazive.
Naše televizije su preplavljene telenovelama sa vašeg govornog područja.
- Da, da, znam, ali ne volim telenovele!
O Beogradu ima lepo mišljenje.
- Grad je sjajan, ljudi takođe. Odem sa saigračima ponekad do restorana na ručak ili večeru.
A na splavove?
- Bilo je i toga (smeh)... Ali ne na muziku, što je ovde praksa, već isključivo na večeru sa Moreirom, Ednilsonom, Diarom... Oni su mi i komšije kod Arene.
Šta vam se u Beogradu najviše sviđa?
- Sve je lepo, a pogotovo mesta za šoping. Volim da odem do Sava centra i do strogog centra. Sviđa mi se i što ne moram da gubim mnogo vremena od kuće do stadiona ili Zemunela, kao što je bio slučaj u Brazilu. Lakši mi je život ovde.
Beograđanke, odnosno Srpkinje generalno, u odnosu na Brazilke?
- Moram li da odgovorim i na ovako teško pitanje? Ako krenem da poredim, rezultat je 50:50! Prelepe su i Srpkinje i Brazilke. Nema pobednica!
Izlazite li na kraj sa Beograđankama?
- Naravno! Ma, ne zovu me (smeh). Oženjen sam i moram dobro da se kontrolišem, jer ovde život u suprotnom može da bude lud! Ako se opustiš. Partizan je veliki klub, kao njegov igrač sam u žiži i svestan sam šta u Srbiji to povlači za sobom. Znam ko sam i šta sam, uživam u Beogradu i Srbiji na jedan poseban način – zaključio je Žuka.
KUHINjA
SARMA JE ZAKON
Probao je Žuka srpsku kuhinju i oduševio se.
- Imam još jedne mamu i tatu i to ovde u Srbiji. E, kada god dođem kod mame, ona mi sprema sarme. Kako je to dobro jelo – kaže Žuka.
Mama i tata su ustvari roditelji jednog od Žukinih najboljih prijatelja u Beogradu, Vlade Jarića, prvog čoveka Partizanovog marketinga.
-Obožavam i Karađorđeve šnicle, ali sarma je sarma. Lepo se jede u restoranima, ali domaće je bolje. I kada odem kod prijateljice Milene, koja priča portugalski, sjajno se osećam i uživam u srpskoj kuhinji – dodaje Žuka.
BEOGRAD – RIO
Reke kao more
Može li se povući paralela između Beograda i Rio de Žaneira? Ne računajući, naravno, čuveni karneval?
- I Rio i Beograd su veliki i lepi gradovi sa mnogo restorana i kafića u koje ljudi rado navraćaju na hranu i piće. I tamo i ovde se, dakle, mnogo izlazi, ljudi su srdačni. Rio ima more, tačnije okean, čuvenu Kopakabanu na kojoj sam i sam igrao fudbal, dok sa druge strane Beograd ima dve prelepe reke, tako da vodemna zadovoljstva ne izostaju. Meni su ova dva grad vrlo slična i drag po svojim sadržajima – kaže Žuka.
PRIJATELjI
Romario i Edmundo
Žuka je svojevremeno bio saigrač sa dvojicom fudbalera čija se imena ne samo u Brazilu izgovaraju sa dužnim poštovanjem.
- Saigrači su mi bili, a sad su mi veliki prijatelji Romario i Edmundo. Bilo je to u Fluminenseu – seća se Žuka.
Sa Ronaldinjom nije igrao, ali protiv njega jeste.
- Bio sam član Internacionala iz Porto Alegrea, a Ronaldinjo je igrao u Gremiju. I nije se naigrao – kaže Žuka.
SNEG
Beogradska premijera
Prvi put u životu Žuka je video sneg krajem prošle godine u Beogradu.
- Supruga je tada bila ovde. Sećam se, uveliko je prošla ponoć kada je viknula i pozvala me da izađem na terasu. Dođi, rekla je, da vidiš sneg, da vidiš kako pada. Bio nam je to prvi susret sa snegom. I šta smo uradili? Iako je bilo oko dva posle ponoći, obukli smo se i prošetali oko Beogradske Arene uživajući u snegu koji smo tada prvi put videli – kaže Žuka.
Divim se ovom coveku... Zuka je legenda . . . Prvi Brazilac u istoriji Partizana, i to kakav.... Fenomenomenalan.... 
