Dragan Mance - njegova duša lebdi nad jugom

[BlackReaper]

Jedan je Dragan Mance... Slava mu!

 

[Давид]

Центарфор са великим срцем. Живео је за гол и југ. Нек му је лака црна земља.

 

[Slavco]

Grobar!

Najveca privilegija starijih GROBARA je to sto su mogli da gledaju Dragana. Dragan je jedini fudbaler koji nije igrao za klub vec za GROBARE!!!! Nikada Mance ne bi bio ono sto jeste LEGENDA da nije crpeo snagu sa JUGA i nije delio radosti i tuge sa Jugom.Da je kojim slucajem danas ziv to je jedini igrac koji bi bio u BOJKOTU i setao sa Grobarima na protestima. Mance nije bio miljenik Uprave , cak je bila guzva oko produzetka ugovora jer je bio lik koji je igrao samo za JUG i radost ljudi sto dolaze na JUG !!!
To je i RAZLOG sto nije dobio Bistu ispred stadiona i sto nikada nisu ozbiljno razmatrali da stadion ponese njegovo ime. Mislim da je trebalo da jedan od zahteva u Bojkotu trebao biti promena imena stadiona.
Lazu svi oni koji govore da navijaju za Zvezdu u utakmicama sa stranim timovima ako su pravi GROBARI, a Mance je bio upravo TO. Imao sam cast da ga gledam i da ponekad budem u bifeu kada je on bio tamo i bio je GROBAR do koske i mrzeo cigansture iz dna duse.
I kada je poginuo uradio je veliku stvar za GROBARE jer je zbog njega Milko presao kod nas. A Zec i Bik okrenuse silne pare i ne kupise komad zemlje na groblju i napravise mali muzej koji bi bio svedok mozda najveceg grobara medju igracima koji su nosili sveti dres. Ja sa svojih 50 godina znam samo troje kojima je sveti dres bio vazniji od njih samih. To su upravo Dragan , nazalost isto pokojni Zoran Miladinovic i Moca .
Pozdrav!

 

[Grobar_vu]

Његов дух лети изнад ЈНА и увек ће да буде у нашим срцима, наш ДРАГАН МАНЦЕ.....почивај у миру!!!

 

[stef]

Danas sam po prvi put otisao na njegov grob i trenutak (malo duzi trenutak, ali je za mene vreme tada potpuno stalo) kada grlim njegov spomenik, osecaj koji se tada probudio u meni i suze koje su mi tada krenule, pamticu dok sam ziv! I dan danas cale u trenucima nostalgije kaze "Znas sta mi je najzalije u zivotu?" a onda brzo odgovori "Sto nisi rodjen u Manceovo vreme, sto nisi doziveo taj trenutak kad postize gol, zatim muk koji zavlada celim stadionom a onda i erupciju odusevljenja uz standardno klizanje po travi sa rukama podignutim u vis! Nisam ga nikada gledao kako igra, nisam nikada uzivo video njegovo klizanje po travi sa podignutim rukama, nisam se radovao njegovim golovima, ali sam za njim plakao i jezio se svaki put kad sam procitao neku pricu o njemu ili pogledao neki video snimak sa njim. I ponosan sam na svaku suzu koja mi je tada krenula niz obraz...i siguran sam da ce ih biti jos...

 

[Давид]

Припадам генерацији која је имала ту срећу да ужива у потезима највећег Гробара.
Драго ми је што млађе генерације Гробара знају и поштују све шта је Манце учинио за нас.

Свакако, Партизанов стадион мора да носи његово име.

 

[ercegov]

Nikada nemojte da zatvorite ovu temu.
Ja sam tada imao 8 godina ali zato nikada necu zaboraviti kako sam se osecao.
Kroz tugu i bol se moze definisati sve ono sto pokusavamo da opisemo u nasim postovima ali i ponos sto je takva fudbalska i ljudska velicina nosila Grobarsko srce u grudima.I dan danas,nakon najmanje pomisli na ono sto se desilo 03.09.1985. naviru ista osecanja.
Mladji treba da nauce da postuju ovakvu fudbalsku velicinu,jer posle svih ovih godina ostao je jedan jedini i neponovljivi
DRAGAN MANCE.


P.S.Najsrecniji bih bio kada bi stadion nosio njegovo ime.

 

[shvedja]

Нека му је вечна слава и лака црна земља и хвала му на свему!

 

[Alk0]

Najveci ponos Grobarski i najveca tuga i opet najveci ponos.
Svaki put mi se grlo stegne kad pocne prica o njemu
Njegova dusa lebdi nad Jugom...

 

[Puntigamer]

Vecna slava majstore nikada te necemo zaboraviti,kao sto te ja pamtim pamtice te mnoge generacije. Bio sam tek u drugom razredu osnovne skole kada si nas napustio zauvek.Pamticu te dok sam ziv,a i moja deca znaju o tebi sve i sta si sve dao za PARTIZAN i sta si znacio GROBARIMA.

Ljudi taj kovceg nosise cutke,
bio je majstor svog zanata,
u legendu ode suvise mlad...

Umro je otis'o u legendu, suza je u
oku, ali svako prepricava njegove
majstorije sad...

Bio sam dete, ali se secam
svakog gola, njegove sanse,
takav na svetu jednom se
radja, da živi danas bi mu
klicali živeo MANCE!

Pošto ga nema, svako od nas
slusa starije Grobare dok
pricaju price, njegove golove
prepricavaju cigani, kažu
da zbog majstora stadion su
na poluvremenu napustali...

Dugacka kosa, smekerski hod
dribling majstorski, uvek
za deset, nije mario da
li je pred njim jedan ili
pak igrača pedeset...

Klicati njegovo ime, ne može
svako, da bi te spominjali
k'o njega moras biti fudbalski
BOG, a to tada nije bilo lako
ni Maradonu ovoliko ne spominju
majstore moj!

O njegovim golovima pricaju
mnogi, ko god je krocio na nas
Hram, ja danas volim crno-bele
volim i Dragana to znam...

Majstore, znam da nekad se ljutis
kada nam ne ide i kada se svadjamo,
ali za bolje sutra Partizana, svakodnevno
umiremo i svakodnevno se radjamo...

I dalje Hram driblinge pamti, placu
za tobom Maksimir, Poljud, cela zemlja
bio si majstor i ostao i danas, zapamti
Veliki da vole te svi, a najviše tvoji Grobari...

 

[Djura]

Neka mu je vecna slava !

 

[grobarnyc]

OTISO SI DRAGANEEEE
OSTALA JE TUGA UVEK CE TE VOLETI GROBARI SA JUGA

SLAVA MU ....
svaka cast tribijani za skenirane slike..

 

[ЖИВОРАД]

PRICA 1 - SEZONA 82/83 - PARTIZAN-SAMPION.... igraj za GROBARE....

A onda kreče priča o DRAGANU.....sezona 82/83...i derbi sa zvezdom ...04/06/1983

BIO je to pravi fudbalski derbi.Stadion u HUMSKOJ 1 pun kao sibica ni igla nije mogla da padne,u Beogradu preko 30 stepeni a na tribinama bar po 10 vise.Spiker na stadionu objavljuje da je Velez dobio Dinamo,ludnica na crno-beloj tribini.....na dva kola pre kraja titula je na dohvat ruke,tako blizi ali DERBI je DERBI....a onda covek-simbol ljubimac juga uzima stvari u svoje noge....U 12 minutu ceo stadion aplaudira DRAGANU MANCEU...Prekazi salje sjajan centrasuta MANCE takvim volejom pogadja precku da sam imao utisak da ista puca na dva dele i poklapa nesrecnog Stojanovica na golu...odavno na vecitom derbiju nije vidjen takav sut,steta nije gol,ali ne zadugo... u 35.minutu vijore se „crno beli „ barjaci...opet ce-sut Prekazija,MANCE opet u precku a VARGA postize prvi gol na usijanom HRAMU....
Za decaka sa 12 godina ima li veceg momenta u zivotu i srece nego vodsta i tituli na dohvat ruke u svojoj prvoj navijackoj sezoni...poluvreme i pocinje urnebes......
Najbolji igrac ovog susreta posle dve precke i sjajne partije upisuje se u strelce u 61.minutu i razbija maler,postizajuci efektan pogodak.....GOL....GOL...GOL......I TRK NA JUG-NA KOLENA SA ISPRUZENIM RUKAMA....igra za nas ,za JUG za GROBARE....
Partizan napada,komsije smanjuju a onda Dimitrijevic uposljava MANCETA -76.minut....gollll....gollll...gollll.....spretni,snazni,raspolozeni MANCE-LJUBIMAC JUGA....sve je gotovo CRNO-BELA ARMIJA navijača,do duboko u noć slavi novu titulu uz svog IDOLA-DRAGANA MANCEA....

prica 2 -NIJE NA PRODAJU - SPALICEMO STADION!!!!

Grobar dobijaju idola za sva vremena i pokoljenja . Za svaki naredni derbi koji je dolazio, enigma gde se ne da naslutiti rezultat, al jedno se sasvim sigurno znalo – Mance ce potopiti cigane. I pred svaki susret Mance je sa sigurnoscu tvrdio: ”Dacu gol.. najmanje!” – i uvek odrzao obecanje dato Grobarima. Koliko su golovi, a posebno ovi najdrazi protiv najomrazenijih, ucinili da Mance postane Grobarska zakletva? Zasigurno da jeste uticalo… medjutim Mance se nije volio samo zbog golova i sigurno ne zbog igre, ili da ne kazem borbenosti na terenu. Za razliku od predhodnih generacija igraca, gde se prilazilo s maximumom“ ozbiljnosti”, golgeteri bile neumorne radilice pred golom, pretrcavali kilometre da bi se osladili jednim pogotkom – Mance je cesto bivao lezeran na terenu, izgledao potpuno nezainteresovan, lenj na trcanju. Ali je uvek bio gladan golova, kako je sam govorio: Zivim za golove! - i iz totalne pasivnosti (kako je delovao) tresao je mreze. Cini se da su mu inspiracije bile maximum onda kad je klub bio na najvecim iskusenjima. Ne samo u tekmama protiv cigana… nego i one ”male”, Mance je pronalazio neki svoj inat da bas u tim utakmicama donosi pobede Grobarima. Tako npr protiv fk pristina - u to vreme pristina je iz druge lige stigla u prvu, nosena euforicnim siptarskim nacionalizmom, na prepunom stadionu sveopste histerije, za sve ekipe i bod je bio nemoguca misija - upravo je Mance doneo pobedu. Partizan kao prva ekipa odlazi sa oba boda, a Manceu se peva: ”Mance, Mance jebo si albance”. I upravo protiv te pristine odigrala se prva tekma posle tragedije.
I pored svega, ljudi iz uprave imaju zamerki na njegov odnos prema klubu, igri, treninzima?? Mance pred istekom ugovora, a niko iz kluba ne dolazi sa ponudom da ugovor i produzi na novih 4 godine. Dolazi do trzavica… Mance u ocaju i ogorcenju prema ljudima iz uprave nagovestava odlazak iz kluba. Javlja se se zagrebacki dinamo kao moguca nova destinacija sa fantasticnom ponudom. Mozda bi se tako nesto i desilo (kao sto su i otisli Stojic, Salja, Dimitrijevic) da na scenu ne nastupaju raspameceni Grobari. Stadion se opseda svakodnevno, pretnje upravi da ce, ukoliko se tako nesto desi i dozvoli, snositi nezapamcene posledice Grobarskog besa. Slepci klupske administracije, konacno dolaze sa novim ugovorom za Mancea, ali i podvucen ucenom: ukoliko se Mance ne promeni, kao i svoj odnos i pristup utakmicama, treninizima, bice najuren iz kluba. I samom Manceu kao da je pao kamen sa srca… i uz izvinjenje navijacima, a ujedno i zahvalonst na podrsci – u novu sezonu ulazi obecanjem: Bicu prvi strelac lige!!!!


prica 3 - Da li je moralo tako-DRAGANE !!!!

Nova sezona,nove pobede,sve do tog kobnog 03.septembra. 1985 godine...dan kada je vreme stalo,u zivotima mnogih koji su ga voleli,ziveli za novi susret sa IDOLOM-nasim Draganom.
Trenutak nepaznje,kada je zurio na trening,odneo je jedan mlad zivot ,naseg Mancea-i ostavio bol koji i danas posle 20-godina traje.... na novosadskom putu prema Beogradu,i danas kada prolazim na mestu gde smo izgubili naseg MANCEA... gasim muziku i odajem postovanje coveku cije ime je zlatnim slovima ispisano u CRNO-BELOm srcu,njemu koji je imao sve: ljubav navijaca,karijeru,slavu,okret,sut,trk,koji je bio susta suprotnost tadasnjim fudbalerima. Ono sto je njega izdvajalo od drugih fudbalera bila je njegova pojava, delovao je kulturnije, oblacio se moderno, nije slusao narodnjake (voleo je Dire Straits i Rod Stewarta) i jednostavno odudarao od slike prosecnog fudbalera. Voleo je zivot i ziveo ga zajedno sa nama punim plucima.... njemu Srpskom Rosiju/nadimak koji je nosio/ciji su mecevi i danas 20 godina kasnije i golovi koje je davao putokaz gde i kako treba da se bori i igra za voljeni klub.
Prvu narednu utakmicu smo trebali da igramo u Niksicu pred TV kamerama vec 5. septembra ali je zbog tragicnog dogadjaja mec odlozen. U nedelju 08.09. u Beograd je dolazila Pristina ciji celnici nisu imali razumevanja za nasu nesrecu i nisu hteli da odloze tekmu. Misli da je to bilo najpotresnije vece navijaca Partizana, minut cutanja je bio propracen sarpatom na Jugu. Pesme koje su bile spevane za tih pet teskih dana, pevane su nonstop.
Skandiranje "igrajte za Dragana" jos je vise onespokojilo igrace koji se nisu najbolje snasli pod velikim psiholoskim pritiskom. Kontre Vokrija i Batrovica i povici Siptara sa severa razgnevili su Jug koji je poceo da ih vredja. U poslednjem minutu Radanovic daje gol, prekriva lice sakama, svi smo euforicni. Kao da je sam Bog pisao scenario, jeziva mesavina razlicitih osecanja preplavila je stadion JNA - tuga, radost, inat, ocaj, totalno ludilo nas vode kod igraca i rukovodstva kluba gde se sa suzama u ocima nastavlja pevanje u slavu pokojnog Dragana Mancea.
I danas mi pred ocima prolaze trenuci koji me vezuju za njega - momenat kada lopta ulazi u gol, onaj kratkotrajan muk stadiona pred eksploziju odusevljenja, njegov trk i klizanje prema vernom jugu. Nisam siguran da sam dozivljavao lepse trenutke.

Slava mu.

ns tim
​

SEPTEMBAR 85’,

Tek sam napunio 11 godina, drugi dan skole.
Presao sam od uciteljice kod razrednog, iz cetvrtog u peti. 11 pre podne, u kupatilu sam, spremam se za popodnevnu smenu. Zvoni telefon. Mama se javlja. Nakon par minuta ulazim u sobu. Mama sedi na mom krevetu, oci joj pune suza. Gledam u nju, vidim da nesto nije u redu. Okrenuta je ka zidu iznad kreveta, gleda u postere. Ceo zid nase jedine sobe (tada smo, u 30 m2 sestra i ja ziveli sa roditeljima) je crno beli. Poster do postera, slike, zastavice, salovi, a u sredini umesto ikone Mance na kolenima. Mama me pogleda, hoce nesto da mi kaze, ali nema snage. Prekidam muklu tisinu i pitam ko je zvao malopre dok sam bio u kupatilu. Uspela je da se sabere i kaze: “Zvao je tata sa posla… javili su na radiju da je poginuo Dragan Mance”!

Dizem glavu ka zidu. Gledam ga na kolenima, sklapam oci i ponovo ih otvaram, sve mi je zamagljeno, suze liju … Mama me tesi, ali dzabe. Okrenula je skolu i javila razrednom i direktoru da necu doci u skolu. Kada su je pitali koji je razlog mog izostanka, jednostavno je rekla : “Boze ljudi, pa poginuo je Mance!”<br>U cetvrtak sam se od glave do pete obukao u najdraze boje i krenuo u skolu. Plakao sam i dalje. Svi drugari su me tesili. Razredni, inace Hercegovac, navijac Veleza, zagrlio me je i rekao da mogu da idem kuci i da ne dolazim u skolu pre ponedeljka. Ostao sam, jer mi je mnogo lakse bilo u drustvu, nego da po ceo dan sedim sam u sobi pored postera. Na casu geografije, videvsi me uplakanog nastavnica mi je prisla i izjavila saucesce. Usput me je pitala sta mi je bio pokojni Mance. – “ IDOL “ , odgovorio sam iz prve. I dalje ne mogu da verujem da mi je Mance toliko znacio, ali evo i danas, 15 godina kasnije, trebala su mi puna dva sata da napisem ovih nekoliko redova, jer mi suze nisu dozvolile da to ucinim brze.

Igor Todorovic
fanzin GROBARI​

​

tekstvi preuzeti sa Grobari CG
​

​

 

[tribiani]

Mislim da je vreme da se nesto konkretno uradi u vezi promene imena stadiona u "Stadion Dragan Mance" . Na primer, mogli bi se skupljati potpisi sa tim zahtevom, recimo ispred stadiona, kod Terazijske cesme, negde u Knezu, itd.

 

[RocknRolla]

Ljudi na nekom Grobarskom sajtu sam nasao tekst o njemu. Extra je bio, ali sad kad hocu da ga vidim ponovo, ne mogu da nadjem
Jel zna neko adresu, ako moze link:? :s

 

[Ala-Munja]

Koliko sam sve procitao o njemu i svaki put me jeza uhvati. Majstore vecna ti slava .

 

[gravedigger-vu]

Čitajući Nešin text mogu samo reći da ga vidim kad sklopim oči,baš onakvog odvažnog i neustrašivog.Večna mu slava i hvala!!!

 

[Brka]

Imao sam tri godine kad je poginuo dakle ne pamtim ga ali ga obozavam. To najbolje govori o njemu. Hvala Tribianiu na ovim isečcima pomogli su da ga još bolje upoznam. Stariji Grobari pišite molim vas što više o njemu, svaku sitnicu koju znate i koja može biti zanimljiva. Stadion moramo nazvati po njemu makar da ga mi Grobari tako zovemo između sebe ako već uprava ne želi da to ozvaniči, mada ne vidim razlog zbog kojeg se to izbegava. Pozdrav svima.

 

[cvetkobre]

Bio sam drugi razred osnovne skole, secam se da smo bilu okupljeni ispred skole na nekom od odmora, bila je celodnevna nastava u to vreme, dolazi jedan od drugara iz odeljenja i kaze- Drugarice uciteljice, jel' znate da je poginuo Mance? Devojka pobele, svaki drugi gol u skolskom dvoristu se proslavljao uz izvikivanje njegovog imena pa je jadna mislila da je stradao neko od djaka sa tim nadimkom. Kad je dosla malo sebi, pitala je - iz kog odeljenja? Ma pravi Mance, rece drugar...Uciteljici laknu ali meni bogami ne. Iako osmogodisnje dete nema izgradjene pojmove o zivotu i smrti, o prolaznosti i realnosti, znao sam vrlo dobro da se desilo nesto jako, jako lose.Jos ako je to dete u svojoj petoj godini zaduzilo crno- beli dres na kojem je baba sitnim koncem izvezla ''devetku'', znacete otprilike kakvu sam prazninu naslucivao, a da nisam bio ni svestan. Jer jedna je bila crno- bela devetka u to vreme.
Mnogo godina kasnije poceo sam da idem sam na utakmice, aktuelna je bila generacija koja je vratila duplu krunu na JNA, i kako sam poceo, nisam ni prestao(ne racunajuci bojkot, naravno), mnogo puta se desilo da Cigane ''imamo'' samo treba da ih nacnemo, ili ako smo ih naceli- da ih dovrsimo, dokusurimo, izmaltretiramo, ali se to retko desavalo. I uvek bi se u takvim trenutcima neko od starijih oglasio cuvenom recenicom- e da nam je sad Mance...
Sada kada je video materijal iz Manceovog vremena dostupan prostim pristupom internetu, trebalo bi organizovati edukaciju mladjih igraca i navijaca na temu- kako se pristupa utakmici poznatijoj kao''veciti derbi''...

 

[tribiani]

Da li vidite skenove koje sam postavio na prvoj strani ove teme? Ja ih ne vidim. Pitam da bih znao da li je problem u mom browseru, u samom forumu ili kod ovih gde sam ih postavio (freeshare).