Cetvrta cetvrtina je bila kosarka kakvu smo se nadali da cemo gledati, u napadu tece lopta, sutevi ulaze, skok se gradi, cvrsta odbrana, i koliko znaci malo sira rotacija da dusa na nos ne izlazi nosiocima igre, to 35 minuta po mecu igranje ljudi nam se o nos obilo vise puta i sada konacno nije problem. Iskreno nije mi bilo svejedno kada smo uz onakav sut za nas i onako los sut Monaka imali samo +1 na kraju trece, ali srecom najbolju kosarku sezone smo sacuvali za cetvrtu cetvrtinu. Glupo izgubljenih lopti je opet bilo, propusta je opet bilo, ali nekako je sladje analizirati greske i propuste posle pobede od 20 razlike. Posebne pohvale za minijature Andjusica i Eksuma, Lesora ne treba ni spominjati, on je konstanta koja se podrazumeva. Sustinski svi osim Ledeja koji je mnogo puta danas sutnuo kada treba dodati i obrnuto i par puta zestoko zajebao sa strane pomoci su vecinu meca bili na top nivou. Ono sto meni najvise prija za videti je cinjenica da smo veliki deo meca a posebno u toj cetvrtoj cetvrtini trudli da igrac odbrane ostane ispred igraca i da se preuzimalo tu kako treba. Nasi protivnici su po default ocigledno poceli da ocekuju missmatch posle najobicnijeg pika pa smo osim standardno uzasne druge cetvrtine odbranu igrali na top nivou. Sve u svemu samo da se ovako nastavi i da se pobijemo za taj top 8, a ako i ne uspemo nije bitno, samo da vidimo da ekipa raste, da igra dobija obrise i da se sprema teren za korak napred.
Do kraja 3. četvrtine je možda utakmica ove sezone sa najviše oscilacija i dosta teških šuteva koje smo dali da držimo rezultat. 4. četvrtina je bila naša NBA igra.
