Danas skoro ceo dan sam bila preokupirana poslom, morala biti skoncentrisana i uspevalo mi je. Medjutim, prvom prilikom kada sam dobila momenat za sebe misli su mi otisle na utakmicu i komplet ovu seriju. Kapirala sam da ce biti iole lakse kada prodje dan medjutim, sranje... Nece biti lakse ni kada prodje ceo mesec.
Kada pomislim na utakmicu od sinoc i komplet ovu seriju pred ocima mi je ona tuca, zatim kurvinske kazne klosara iz EL i na kraju, Lesor na bacanjima i onaj orangutan koji se krevelji kraj terena... Na sve to ne pamtim kada sam tatu zadnji put videla tako sjebanog - verovatno jos od onog dana kada je otisao deda.
Sve boli i sve ce boleti jos dugo. Probala sam da se tesim onim floskulama "da nam je neko ponudio ovo na pocetku sezone... treba biti ponosan, treba gledati napred...". Jeste, sve to stoji; ponosna sam, odigrali smo iznad mojih ocekivanja i nadanja sa pocetka sezone ali jbg... U glavi mi je 2-0 i dve utakmice u Beogradu. I ceo univerzum koji se od tog momenta okrenuo protiv nas.
Sva ta energija koja je nosila celu ovu sezonu u EL je zasluzila da bude krunisana tim odlaskom na F4, igrali smo prelepu kosarku, na tribinama nam niko nije bio ravan, imali smo najboljeg na klupi... I ceo taj spoj je zasluzio puno vise od ovoga sto je na kraju dobio. To je ono gde podvlacim crtu; na pocetku sezone, pre prve utakmice bih bila zadovoljna ishodom. Medjutim, kada se pogleda sta smo sve prosli kroz sezonu, koliko smo simpatija osvojili i koliki smo fenomen bili za celu Evropu, ostaje taj gorak ukus u ustima.
Retku utehu u svemu pronalazim u cinjenici da ce onaj Gospodin i naredne sezone biti sa nama. Selektirati ekipu i ponovo napasti. I ponovo ce se stvoriti ona energija, i ponovo ce se verovati da mozemo korak dalje. Ja sam uverena da mozemo, i da smo mogli i sada da su okolnosti bile normalne.
Za nastavak sezone samo bezrezervna podrska i odlasci na utakmice, jer ne mogu ni da zamislim da u glavi nekog Grobara postoji i primisao da Zeljko i oni momci zasluzuju bilo sta drugo osim toga.
Kada pomislim na utakmicu od sinoc i komplet ovu seriju pred ocima mi je ona tuca, zatim kurvinske kazne klosara iz EL i na kraju, Lesor na bacanjima i onaj orangutan koji se krevelji kraj terena... Na sve to ne pamtim kada sam tatu zadnji put videla tako sjebanog - verovatno jos od onog dana kada je otisao deda.
Sve boli i sve ce boleti jos dugo. Probala sam da se tesim onim floskulama "da nam je neko ponudio ovo na pocetku sezone... treba biti ponosan, treba gledati napred...". Jeste, sve to stoji; ponosna sam, odigrali smo iznad mojih ocekivanja i nadanja sa pocetka sezone ali jbg... U glavi mi je 2-0 i dve utakmice u Beogradu. I ceo univerzum koji se od tog momenta okrenuo protiv nas.
Sva ta energija koja je nosila celu ovu sezonu u EL je zasluzila da bude krunisana tim odlaskom na F4, igrali smo prelepu kosarku, na tribinama nam niko nije bio ravan, imali smo najboljeg na klupi... I ceo taj spoj je zasluzio puno vise od ovoga sto je na kraju dobio. To je ono gde podvlacim crtu; na pocetku sezone, pre prve utakmice bih bila zadovoljna ishodom. Medjutim, kada se pogleda sta smo sve prosli kroz sezonu, koliko smo simpatija osvojili i koliki smo fenomen bili za celu Evropu, ostaje taj gorak ukus u ustima.
Retku utehu u svemu pronalazim u cinjenici da ce onaj Gospodin i naredne sezone biti sa nama. Selektirati ekipu i ponovo napasti. I ponovo ce se stvoriti ona energija, i ponovo ce se verovati da mozemo korak dalje. Ja sam uverena da mozemo, i da smo mogli i sada da su okolnosti bile normalne.
Za nastavak sezone samo bezrezervna podrska i odlasci na utakmice, jer ne mogu ni da zamislim da u glavi nekog Grobara postoji i primisao da Zeljko i oni momci zasluzuju bilo sta drugo osim toga.
