Морало је да се деси да се неки људи макну са става да је критика на рачун Милошевића некакав антипартизански, чин у корист непријатеља...Када сам последњи пут озбиљније листао форум спроводио се, част изузецима, некакав лов на вештице. Ипак, не треба замерити другим Партизановцима, јер не мислим да грешим истичући да сви овде желимо најбоље нашем Клубу.
Ово што Партизан приказује је срамота, јер већ годину дана остајемо рањиви пред екипама којима бисмо, према свим императивима, морали да дајемо барем два гола по мечу и не дозвољавамо да нам дају гол.
Ситуација са купом је била трауматично искуство. Победити на дербију (будимо искрени, после бацања њиховог штопера на земљу Садик је погрешио у пасу и да није било оног што је уклизао и усмерио лопту ка Натху та акција би пропала у маниру многих, захваљујући нашој неартикулисаности) а онда на онај начин остати без трофеја је, убеђен сам, морало оставити последице по стање у свлачионици.
То да је кадровска ситуација обликована акцентом на евромечеве, а не на лигашке мечеве је једна од најнеодрживијих флоскула које смо могли да чујемо у последњих десетак година (у озбиљној конкуренцији). Свако ко је љубитељ ове игре зна који су европски домети тима који:
- нема поузданог бека,
- најчешће нема 1 на 1 игру на бочним позицијама,
- нема проверену алтернативу на месту шпица,
- не обезбеђује, из неког разлога, константност у игри једног од најбољих играча (најбољег у игри 1 на 1),
- нема алтернативу у приступу игри, позиционирању,
- нема алтернативу игри са једним шпицем...
те је свако форсирање евромечева и коришћење истих као алиби у најмању руку цементирање приступа који има кошаркашки клуб Мега. Дакле, у Европи нам је оних пар минута за време којих смо боли близу пролећа био на максималан домет, а трају хистеричне приче о европским дометима...У лиги, сви који знају Партизан и фудбал знају да се ствари не дешавају случајно. Мучно је и помињати како и где смо губили бодове.
Да, доста је написано на претходним странама, али осећам обавезу да се надовежем, с обзиром на то да страхујем и за вечерашњи меч и не видим како ће то преко ноћи да се промени нешто у нашој игри. Можда и победимо, али смо дефицитарни на терену и у стручном штабу.
Највише боле Милошевићеви скокови са тога да га је Алекс Фергусон препоручио тренерским висинама, на то да је он крив за очајна издања и на критике на рачун играча, одмеравање астрономским, за наше услове, цена првотимцима, све до, рекао бих, крајње театралних упада на терен на пријатељским мечевима. Оно што остаје иза тога избија на видело на нашим гостовањима, а све чешће и на мечевима код куће: крајње неодговорна игра у одбрана и шокантна немотивисаност играча. Фудбалери излазе на терен са гримасама, играју са гримасама и излазе са терена на исти начин.
Стручни штаб мора да се побрине:
1. да игра тима не буде једнодимензионална и без алтернатива, а она то јесте (немамо формациони и тактички одговор на то што су нас скоро сви прочитали; у последњој трећини терена полако али сигурно почињемо да личимо на неевропску екипу која се ослања искључиво на индивидуални бљесак, што код "легионара" није увек константа),
2. да се у први план истакну, колико је могуће, квалитети, а ми у континуитету показујемо и стављамо на располагање слабости сваког нашег играча (Асано долази у ситуације 1 на 1, где не може да пробије никог, за Урошевића се види да није калибар за игру на противничкој половини, Милетић без изузетка доказује да није десни бек, Сума је у пуном потенцијалну искоришћен на прави начин скоро само на последњем дербију, изузев тога играч који је најбољи техничар лиге изазива најчешће бес код већине играча, Натхо ван позиције зна да нестане са терена...), јер нису све наше шампионске екипе у последњих десетак година биле нарочито (за неке уопште) квалитетније од ове, али ја не памтим овакво експонирање наших слабости,
3. да играчи буду мотивисани (не желим да претерујем, овде може бити разлог нешто у шта немамо увид, али говорити о милионима као шеф струке док играчи играју као летве у лиги, чије је свако коло наш насушни императив, никако не може да буде логично).
Изузетно сам забринут за ову сезону и бојим се да се мала врата у ФК Партизан уводе принципи који су до скоро, без обзира на окружење, били недопустиви. Мењају се ствари у спортском сектору, као добро познатој, последњој брани овог Клуба.
Није ми намера да било кога омаловажавам, али овај тим и овај стручни штаб Партизана једноставно не личе на шампионски колектив. У овоме видим, само из дербија, борбену екипу, екипу са неколико играча који могу да играју у доста бољим лигама као и одређену експлозивност, али не видим силу која је способна да доминира поседом, размишљањем, физикалијама и фокусом. Напротив: ако овако наставимо једноставно нећемо догурати ни до борбе за титулу.
Напред Партизан!