Mislim da će ipak uskoro doći do nečega, do nekih promjena. I to kao sporedna posledica dešavanja u savezu i državnoj mezimici.
Mi konstantno gubimo širu sliku. A ona izgleda ovako. Igrali su play off za LŠ sa izglednim šansama, nisu mogli da napune stadion. Možete me razapeti, ali znam da među njima ima mnogo normalnih ljudi kao i među nama. Džaba medijski spinovi i pozicije i opozicije kad ljudi imaju oči. Pominjem njihov stadion jer bi na osnovu sve ove priče trebalo da im teče med i mlijeko, a ni blizu nije tako. Neće ni njihovi navijači da gledaju ove domaće namještaljke i sve ih je manje svuda.
To znači samo jedno. Milioni spucani na ekipu njihovu, na reprezentaciju, na stadione, ne daju očekivane rezultate.
Neće ih ni dati jer pare nisu dovoljne, a previše ih je koji hoće dio kolača. Ako kod nas mogu da se namire desetine ljudi od kluba u ovakvom stanju, šta mislite koliko je kod njih hijena
.
Mi treba da budemo strpljivi. A i da ukapiramo da ipak jesmo većinski navijači rezultata. Ipak, nismo mi ni Englezi, ni Njemci, ni Španci, ma mi nismo ni Austrijanci, ni Švajcarci u fudbalu. Mi smo Balkanci i treba da cijenimo što naš klub, naš Partizan ima barem ko da podržava i u ovakvoj situaciji. A to je barem desetak hiljada ljudi, od kojih 1000-2000 dolazi na utakmice koliko toliko redovno.
I da, treba se buniti na sve načine koje smatramo iole djelotvornim. Samo ne treba mračiti. Možda 100 ljudi na zapadu ništa ne uradi, a opet možda i uradi. Možda ne može da se skupi 15000, ali može da se sanja o jačoj posjeti. Možda nekom nije do gledanja kako mu klub umire, ali ne treba tog nekog zbog toga prozivati. Sve je ovo nekako Partizan, a da li može lošije da bude, pa ne znamo unaprijed. Možda može i bolje?
