Стварно је било к'о у бајци!
Нешто од тога може да се види на овим дивним фотографијама које је на Форуму поставио колега Андреи Рублев!
Нас Гробара има стварно разних и разноликих, ја сам ето неко ко је врло често (кад год то стигнем) окренут неким визуелним угођајима (добро, не само визуелним, ал' ето...), дан није могао бити лепши ни за прославу титуле, ни за фотографисање - неко пролећно светло, и облаци и Сунце, насмејани играчи, шаренило, повремено ,,нормал,, или ,,теле,, а повремено и широкоугаони објектив који ,,хвата,, и одушевљење наших играча и заставу на којој самоуверено и суверено влада Толе Лопов... Ма, стварно фантастично и свака част за фотке...
Сећам се колико је мени само била ,,пуна глава,, утисака, од све те зелене траве, шаренила застава или потеза играча на терену, када сам, као ,,клинац,, тек почињао да долазим на ,,ЈНА,,...
Надам, се, да ће тако и неке млађе генерације, са радошћу памтити оно од јуче и синоћ, и да ће их тај осећај радости и лепоте терати да и даље наставе да долазе на наш лепи стадион...
Јуче је било баш пуно људи, али, мислим да није то само ствар прославе титуле - верујте ми на реч, МНОГО се тешко живи у земљици Србији, када је нешто бесплатно МНОГИМА лакне због тога...
Када би само у Партизану били свесни да чак и разлика од 100 динара више или мање, некоме много значи, било би и више публике на стадиону, бар ја тако мислим...
Када би се, уместо приче о томе да неколико хиљада динара није ништа, схватило да је некоме и 100 динара много, верујем да би било и више весеља (и људи) на утакмицама
Али, сит гладном не верује...
На страну даље разматрање економских законитости, и уз подсећање на јучерашње лепоте и красоте, 'ајд да се сетимо, да је требало стићи до тога јуче, да су се ,,битке биле,, још много пре јучерашњег славља и концерта, и пре скорашње Јојићеве пречке у комбинацији Бајкове Ахилове пете, што нас је изистински крунисало...
До тог тренутка крунисања, и вечери славља, требало је издржати све оне ливаде, пашњаке, оранице и сва она гостовања у Јеленпивској лиги, освајати бодове, пробијати паркиране аутобусе у 16м, чекати да се играчи опораве од повреда, трпети све и свашта, и, - никако нећу о појединцима који су мање или више заслужни за оно што смо постигли јуче, али лепо би било да смо, у будућности, мало више уједињени...били бисмо много јачи...
Ми Гробари јесмо помало стока, али помало и господа, није нама само до бодова, победе или титуле, иако нас све то врло радује - ми увек тежимо ка нечем вишем и лепшем, ка победи без помоћи судије, ка техничком савршенству играча на терену, ка победи над тимовима који слове као јачи од нашег!
Кад остваримо нешто, ми већ мислимо на оно следеће, јер -
МИ СМО ПАРТИЗАН!!!
), i kad smo popili krenuli nazad. Trešti muzika na stadionu, reko, jebote, jel moguće da smo tako brzo sabili vops kad još nije počelo II poluvreme. I onda ulazimo, a ono u toku '61 minut.
vom prilikom zelim da pozdravim malog grobara ,koji je sinoc povredjen.Bio sam blizu i ni malo nije naivno bilo.Pozdrav za sve grobare.Nastavljamo,sve ovo,od leta u Ligi sampiona 
