Оно што разликује Партизан од такозваног крема европске кошарке јесте чињеница да они своје проблеме решавају (чега нема има да се набави), а ми на проблеме не обраћамо пажњу и једноставно играмо кошарку. Из тога проистиче стање у коме је кошарка за њих једноставно бизнис пројекат, који треба да донесе сваку врсту профита, а за нас тек игра која треба да донесе осећај задовољства, покаже таленат и креативност и оконча се за друге несхватљивим осећајем испуњености и поноса.
У том надметању између јапијевски скоцкане и прорачунате кошарке великих клубова и помало боемске и шмекерске кошарке Партизана, ми испостављамо душу наспрам наизглед савршених аутомата, показујући да ти аутомати не успевају да буду довољно савршени како би априори заменили душу.
Из тог разлога људи који воле и разумеју овај спорт, цене и поштују Партизан и препознају у "укусу" његове игре укус "крема", без обзира на микроскопски мале буџете и одсуство авиона, камиона и осталог аксесоара.
У ранијим деценијама, о којима се овде говорило, већина клубова је играла ту изворну, кошарку са душом и то је та прича са рецимо Цибоном, Југопластиком. Данас смо ми остали практично последњи Мохиканци, једини чувари пламена игре, а споменути клубови су тај пламен погасили, остајући са друге стране заувек недорасли за кошарку коју чине бројеви са пуно нула која сада влада Европом.
Укратко речено, неким клубовима је припадала прошлост, некима садашњост, а неки ће имати будућност. Осим Партизана, ретко још које име може да се озбиљно спомиње у свакој од ове три комбинације.
Šta, nije im bilo dosta što su tamo preko bare gledali "live" taj naš meč protiv CSKA, nego su onda pustili u nedelju i reprizu?
Просто су морали да изађу у сусрет правом цунамију захтева гледалаца да поново виде Лучића и друштво. Биће занимљиво кад ускоро почну са затвореним пројекцијама Партизанових утакмица за тренере НБА клубова.
Kladim se da postoje i oni koji u fudbalu navijaju za cergu a u kosarci za Partizan.
Ево мале илустрације. Као и вероватно свако од вас и сам имам извесно чергарско друштво. Два буразера, велики чергари долазе кући и нађу ћалета (који их је и навео на криви пут) како гледа нашу утакмицу ( прошла сезона). Они га згранути упитају шта то ради и да ли је нормалан, а он каже : " Нећу ваљда да гледам Милета Илића и оне мајмуне". Момци ућутали и сели поред оца.