ККП је као живот. Пун радости, среће, лепих тренутака, тужних али вредних момената... Од када се родиш навикнеш само на победе, одрасташ окружен вољенима уз понеки пад са бицикле и изгребано колено. А онда, кад помислиш да све иде својим током, живот те попут курве ошамари у једној милисекунди и сруши твоју кулу од карата у коју си узидао и крв и сузе и зној.
Након тога, све победе постају бесмислене, јер, и до сада си побеђивао али овај пут стварно осећаш да си дао све од себе и да то није вредело. И то не твојом кривицом. Помислиш да ли се више вреди борити, у моментима док твоје измучено тело кидају лешинари? Тражиш мотив у минорним стварима, а фали ти оно најмилије да те покрене и да ти снагу и вољу да успеш.
И у том првом моменту трагедије, у моменту када лопта скакуће по обручу и мази мрежицу са унутрашње стране, нешто је умрло у сваком од нас који смо се надали ће нека виша сила одувати исту са своје путање и удахнути нам тај један дашак живота који би нас поново родио након сигурне смрти.
Али није...
Тајна је у породици. У тренуцима кад пролазиш кроз најтежи период и кад се све чини изгубљено и безнадежно, кад помислиш да нема смисла настављати даље, породица је та која ће извући оно најбоље из тебе. Ако ниси победник, породица ће од тебе направити победника. Држаће те уз себе док не прође најтежи период, а онда пустити да сам извојеваш своју победу.
У Партизановој кући је сваког дана након тог несрећног коша Нолана Смита било 7000 браће и сестара. Почетни шок смо прегрмели заједно, а онда се суочили са тешком стварношћу. Могли смо да посустанемо и дотучемо сами себе, поред свих оних који нам смрт и желе, или да устанемо, пљунемо карму у лице, покажемо јој средњи прст и одбрусимо да ни не покушава да то икад више понови!
Тад се пали машина. Ако немаш снаге, мораш имати воље и ината, а снагу ће ти већ удахнути они који су уз тебе.
Ми смо једна огромна породица која се држи заједно када је најтеже, јер тако треба да буде.
Много је оних који су побегли и показали колико су мали у тренуцима када пролазиш кроз пакао, питајући се да ли има смисла било шта радити.
А има смисла! Јер Партизан, као и живот, већи су од тог једног пораза, ма колико он тежак био...
Зато, када схватиш да си најтежи пораз већ доживео, остају ти само победе!
