Na kraju serije očekivan rasplet, ali i neočekivano dobar otpor našeg tima. U sinoćnoj utakmici je sve išlo ka tome da nas rutinski odrade 10-15 razlike, pogotovo kada su počeli da dižu prednost tokom treće četvrtine, ali smo opet uspeli da se vratimo. Džile jeste blokirao u drugoj utakmici kad to nije smelo da mu se desi, ali je odradio fantastičan posao, i svojom energijom uneo neophodnu dozu partizanštine u ovaj letargični i kvalitativno preskromni tim. Ovu seriju su obeležile njegove majstoije i klasa Novice Veličkovića.
Ako pričamo o poslednjoj utakmici, ja bih krenuo od atmosfere u dvorani. Mislim da je u potpunosti ispoštovan apel kluba da se navija fer i sportski. Ispoštovano je u tolikoj meri da je samo falilo i da počnemo za njih da navijamo. Užasno navijanje većim delom meča.
Opet moram da pomenem Džiletovo majstorstvo. Igrati egal protiv jednog ozbiljnog evroligaša, sa ONAKVOM bekovskom linijom je podvig. Mi nemamo beka koji može da odigra pik jer ih Cirbes svakim iskakanjem natera na defanzivni dribling, i onda mučenje kreće ispočetka. Aranitović je uspeo 1-2 puta u toku serije da razbije blok i podeli pas na stranu, ali to je nedovljno i za seriju protiv mnogo slabijih ekipa. Mi nemamo nijednog beka koji može da igra sa loptom u rukama, da odigra 1 na 1, da izmisli poen. Oni imaju Kiznija koji ih je vukao celo poluvreme. Mi nemamo igrača koji će da pritisne protivničkog beka na prenosu lopte, da ga provocira, da ga seče faulovima. Oni imaju Lazića, Simonovića i Dangubića. Ovo nabrajanje i komparacija može ići u nedogled, ali to je već svima jasno i nema potrebe da se ja pravim pametan. Priče kako bismo ih dobili da smo imali 1 ili 2 bolja igrača, i kako su oni smešnij jednostavno ne piju vodu. Ali da se ne bavimo njima...
Kada se podvuče crta, sa sportskog aspekta se sezona može oceniti kao jako loša. Istina je da smo u jednom trenutku bili na ivici ponora, pred ispadanjem, a da smo na kaju igrali 2 finala, i to dostojanstveno (sa izuzetkom prvog meča). Međutim, to što smo uspeli da ispravimo neke katastrofalne greške i da ublažimo pad nas ne dovodi do dobrog rezultata. Ako je za utehu jesmo bili loši, ali makar nismo doživeli katastrofu. Ma šta mislili o njemu, Dule je apsolutno bio u pravu kada se govorilo o koncepciji tima Partizana. Ili da bude šampionski, ili da bude talentovan kako bi jednom postao šampionski. Ova ekipa nije ni jedno od ta dva. Ni približno. Ova ekipa Partizana trenutno vredi 0 evra. Sve iz nje da pokušamo da prodamo, verovatno ne bismo uspeli. Da napravimo komisiju najvećih svetskih trenera oni iz ove ekipe ne bi iscedili talenat. Mi smo afirmisali jednog 30-ogodišnjeg stranca. I on će otići bez obeštećenja.
Ne znam šta nas očekuje naredne sezone, jer ne znam ni ko je trener, koje su nam ambicije i sa čime raspolažemo. Sudeći po imenim koja se pominju kao pojačanja (Birčević i Rakićević) očigledno je da ćemo pokušati da stvorimo fizički konkurentiju ekipu, što će biti neophodno ako želimo da igramo na 2 fronta. O kvalitetu ovih igrača neću govoriti dok se ne ozvaniči. Jako bitna stvar je rešiti status kapitena. Vanja Marinković nije spreman da se prihvati takve uloge, niti je to svojim odnosom zaslužio. Sa druge strane, i struka mora da se opredeli šta žele od njega. Čistog šutera, igrača sa loptom u rukama, odbrambenog igrača koji će u napadu ćoškariti... Šta god. Ovo što je on igrao u finalnoj seriji ne spada u domen košarke. Ta pozicija je ovoj igri strana, pripada nekom drugom sportu. On je dečko igrao libera.Nešto se trudio u fazi odbrane, a u napadu se njegova uloga svodila na kretnje u radijusu od 3 metra i dodavanje lopte najbližem iole slobodnom saigraču. On nijedan višak nije napravio. Mislim da on nikada neće biti igrač visoke klase, ali njegov potencijal je iznad nivoa na kom je igrao ove sezone. Razumem i njegove godine i to da su ove turbulencije uticale na njegov košarkaški razvoj, ali količina apatije u njegovoj igri je nešto što me dovodi blizu želje da ga više ne gledam u Partizanu.
Igrač koji je tu granicu kod mene prešao je Edo Murić.Ne zbog apatije već zbog neinteligencije. On je sinoć izgubio "duel" na skoku 1 na 0 sa obručem. I to se ne dešava prvi put. On ne gradi u odbrani, on ima spore noge kad čuva igrača 1 na 1 koji igra licem ka košu, kad čuva u igri leđima ne ume da se spusti u stav. Ima dobro telo za košarku i može da uđe u šut, ali to nije dovoljno da bi bio nosilac u Partizanu. Pritom nije mlad i nema puno prostora za napredak. Ako ga ne krene šut onda postaje štetan po sopstveni tim. Da nema Aranitović istakao bi ozbiljnu kandidaturu za najgoreg defanzivca u ekipi.
Od celokupne ekipe, mesto u timu za narednu sezonu eventualno zaslužuju Cvetković, Čeda i Vilijams. Novicu i Džonsa nisam pomenuo jer nisu realni kao opcije.
