То што смо планирани за играчку смрдљивој девојчури из Железника то је мање - више по службеној дужности, али како се догодило да њена слинава, млађа сестрица излупа ту играчку, то је већ питање зарад којег би прешједник, кад буде долазио да се спакује, морао да ангажује неку ревизорску кућу, да натенане, егзактно утврди и израчуна колика је стварна мера издаје и продаје интереса Партизана. Баш као што је ономад ангажовао ревизоре да установе колико је луди Душко задужио клуб и колико би кафа морале да испеку мучене кафе - куварице док се та дубиоза не санира.
Израчунато је да су потребне две године преданог рада да се то Вујошевићево дугогодишње наопако чињење некако преокрене на супротну страну и заиста, ето два лета прођоше и ствари сад потпуно другачије изгледају.
Што би рекао Месић - задатак је испуњен, Југославије више нема.....сад нек скува неко кафу, мало јачу, бар кафе и куварица имамо, па зовите Жоа и Жоца.
Првог да замолите да седне за волан, а другог да помогне како год може и хоће.
