Naravno da jeste kriv! On je pristao da vodi tu ekipu i on je kriv što je Mika Hakinen uopšte igrao/igra. Igrač maši otvoren šut samo kada nema muda ili kada nije siguran da li da šutira ili ne (a bio bi siguran da mu se JASNO KAŽE "šutiraš" ili "ne šutiraš"). Kada god se dvoumiš da li da šutneš ili ne, pa onda ipak šutneš "pa šta bude", veruj mi - promašuješ 100%... Nisam igrao košarku iz poznatih razloga ali jesam milion puta šutirao na koš i gledam košarku bar 35 godina a da pamtim tekme.
Drugo, trener od tebe mora tražiti ono što je pripremano na treningu a ne nipošto PREMIJERU na utakmici. Da bi se to desilo, trener mora napraviti strategiju igre za xy utakmicu. Ako on spremi jednu strategiju pa počne da ga duva, pa nema varijantu 2,3,4 pa počne da improvizuje pa dobije po nosu, onda više ni igrači nemaju poverenja u njegove "zamisli" koje postanu iznuđene a ne TRENIRANE i utrenirane prethodno.
Onda umesto brzog protoka lopte da bi se ostao sam na šutu imaš besomučna uručivanja i dodavanja jer niko nema muda da šutne ili jednostavno ne zna da li to baš "on" treba da uradi. E onda imaš završavanje napada od onoga kod koga se lopta "zatekne" kada je šut pod moranje a nije više stvar izbora ili odluke.
Sledeća vrsta "usiljenog šuta" nema veze sa vremenom do kraja napada već sa rezultatom koji treba stići ili sa činjenicom da "nikome ne ide" ili da "niko nije zadužen za šut" pa onda uzmeš samo zato "što si sam" uz pritisak da "mora da se pogodi" - ne može dobro da završi.
Za trenera se često kaže: "Ekipu sa klupe vodi... taj i taj". Vrlo je retka situacija da EKIPA vodi trenera ili da trener može biti svako. NPR: ekipe SFRJ 1989-1990 ili Bulsi sa Džordanom, Pipenom, Rodmanom, Kerom, Kukočem itd... Uz takve ekipe možeš da rasteš kao trener, možeš i da pogrešiš a da to baš i ne odluči utakmicu.
Međutim kad imaš Miku Hakinena, Dangubića i Stefana Jankovića imaš suprotan efekat: Oni su takvi da bi usrali i Žoca lično a kamo li Šćepu koji tek treba da uči. A sam je kriv što su dotični u Partizanu ili bar zato što je prihvatio da vodi ekipu sa njima u njoj. E kada je sve već tako onda teret uspeha i neuspeha padne na tri slova: Jaramaz, Tomas, Nikola Janković koji igraju na nivou pa kad useru drvlje i kamenje po njima. A to što je Trinkijeri oteran, nikom ništa?
Jedina je sreća u tome što će se i ova sezona poništiti. Samo će ovoga puta da se broje i važe postignuća ostvarena do momenta prekda pa smo opet popušili (al kroz institucije naravno).
Drugo, trener od tebe mora tražiti ono što je pripremano na treningu a ne nipošto PREMIJERU na utakmici. Da bi se to desilo, trener mora napraviti strategiju igre za xy utakmicu. Ako on spremi jednu strategiju pa počne da ga duva, pa nema varijantu 2,3,4 pa počne da improvizuje pa dobije po nosu, onda više ni igrači nemaju poverenja u njegove "zamisli" koje postanu iznuđene a ne TRENIRANE i utrenirane prethodno.
Onda umesto brzog protoka lopte da bi se ostao sam na šutu imaš besomučna uručivanja i dodavanja jer niko nema muda da šutne ili jednostavno ne zna da li to baš "on" treba da uradi. E onda imaš završavanje napada od onoga kod koga se lopta "zatekne" kada je šut pod moranje a nije više stvar izbora ili odluke.
Sledeća vrsta "usiljenog šuta" nema veze sa vremenom do kraja napada već sa rezultatom koji treba stići ili sa činjenicom da "nikome ne ide" ili da "niko nije zadužen za šut" pa onda uzmeš samo zato "što si sam" uz pritisak da "mora da se pogodi" - ne može dobro da završi.
Za trenera se često kaže: "Ekipu sa klupe vodi... taj i taj". Vrlo je retka situacija da EKIPA vodi trenera ili da trener može biti svako. NPR: ekipe SFRJ 1989-1990 ili Bulsi sa Džordanom, Pipenom, Rodmanom, Kerom, Kukočem itd... Uz takve ekipe možeš da rasteš kao trener, možeš i da pogrešiš a da to baš i ne odluči utakmicu.
Međutim kad imaš Miku Hakinena, Dangubića i Stefana Jankovića imaš suprotan efekat: Oni su takvi da bi usrali i Žoca lično a kamo li Šćepu koji tek treba da uči. A sam je kriv što su dotični u Partizanu ili bar zato što je prihvatio da vodi ekipu sa njima u njoj. E kada je sve već tako onda teret uspeha i neuspeha padne na tri slova: Jaramaz, Tomas, Nikola Janković koji igraju na nivou pa kad useru drvlje i kamenje po njima. A to što je Trinkijeri oteran, nikom ništa?
Jedina je sreća u tome što će se i ova sezona poništiti. Samo će ovoga puta da se broje i važe postignuća ostvarena do momenta prekda pa smo opet popušili (al kroz institucije naravno).
Последња измена:
