KKP - nostalgija, legende i stare slike

[Krki PFC]

 

[Krki PFC]

Na današnji dan, pre 15 godina!

 

[StrikeFront]

Bio prisutan. Više od 80 % hale u Vršcu bilo grobarsko uz odličnu atmosferu. Delirijum kad je Vlado dao koš. Ludara. Slavilo se do duboko u noć... E da nam se vrate te godine.

 

[Krki PFC]

U povratku karavan od Vršca do Beograda, ludilo totalno. 2008 takođe je bila fešta, situacija kao što si opisao, još Hemofarm pustio priču da će cena karte biti 1000 dinara, ali je opet došlo masa ljudi.

 

[StrikeFront]

Najjača scena kad je bila završena jedna od utakmica u Vršcu a kad smo ostali još dugo u hali i bez prestanka pevali a na zagrevanje izlaze košarkašice Hemofarma i Zvezde koje su igrale nakon našeg meča a pesma još jače grmi a ove u čudu ne znaju šta ih snašlo Ali pevali smo Partizanu i to "Fudbalski to je hram"...

 

[Krki PFC]

Na današnji dan!

 

[In_hero!]

Taj Vrsac je bio 2 puta. Prvi put smo ispusili. Drugi je vec legendaran. Masa grobara. Kolko koce ove frakcije cudo...
Cigani kao partizani u 2. svetskom ratu... Konspiracija, jedinstvena komanda, slusa se generalstab kao komiterna, dal ima veze s mozgom ne brinu,ali slusaju svi do jednog
Grobari, cetnici...Nisu losi u sustini ali raspojasana banda bez jake centrale.
Znamo ishod na zalost... Mada i JSD i sve to, ok postujem, al ne bi bilo lose ni drugacije.
Izvinite na offtopicu

 

[El_Grande_Jokan]

Ево пар фотки мог омиљеног играча Партизана из времена када сам почео да пратим кошарку. Мирослав Мире Радошевић. Ако неко има још фотки у приватној архиви, нека окачи или пошаље у приватној поруци.

 

[El_Grande_Jokan]

Знам да је у једном интервјуу за лист "Темпо", који сам редовно читао, Мире рекао да је као мали често пре утакмица прао руке у Морави да би шут био како треба. Памте се његове тројке. Из тог времена памтим и чувени Харисов двокорак. Ево и пар његових фотки да обогате ову рубрику.

 

[Pera115]

Nebojsa Lazarevic igrao za Partizan u periodu 1978-1982

 

[El_Grande_Jokan]

Из тог периода Радошевића и Бркића, један од најдражих играча био ми је Предраг Дробњак. Био је то његов први наступ у Партизану. Он и Томашевић били су тада најбољи центарски тандем у Европи. Пеђа је био громада, са нешто килограма вишка али невероватном снагом. Имао је меку руку, знао да убоде са врха капице, чак и за три. У другом мандату био је физички слабији али окретнији, бржи, са још бољим шутем.
Ево једне од ретких фотки из тог првог периода. Као клинац држао сам овај постер на зиду годинама.

 

[El_Grande_Jokan]

У сезони 1997/1998 Партизан је по трећи пут изборио пласман на фајнал фор Еуролиге. Сезона је била врло турбулентна и након неколико везаних пораза Муту Николића је на клупи заменио Милован Киме Богојевић и успео да преокрене ствари. Партизан је у групи заузео четврто место и потом успео да избаци Олимпијакос и ЦСКА и пласира се на фајнал фор. Тамо је поражен од Киндера а потом и у борби за треће место од Бенетона. Киндер, у којем су играли Саша Даниловић и Зоран Савић, у финалу је дошао до трофеја победом над АЕК-ом.
Ево пар фотки из те сезоне.

 

[El_Grande_Jokan]

http://www.yugopapir.com/2018/12/dusan-vujosevic-trener-partizana-88-ne.html
Ево једног занимљивог Дулетовог интервјуа као тренера Партизана из 1988. године. Фасцинантно је колико је и тада био принципијелан и без длаке на језику. Имао је само 29 година.

 

[El_Grande_Jokan]

Овај мој флешбек на КК Партизан из 1990-их завршио бих освртом на играча који ми је највише "ишао на живце". Реч је о Дејану Томашевићу. Од самог старта је било код њега нечега што ми се није свиђало. Ни сам у почетку нисам знао шта је то нешто што ми смета али се он временом потрудио да ми да оправдање за такав мој став. Нисам му замерао то што је играо претходно у Звезди (бар не превише). Имао је он и добрих страна, био је стамен, имао добро леђну технику и добро правио блокове. Сећам се да је једном у Пиониру на некој утакмици ЕЛ набацио алејуп Пеђи Дробњаку а да је овај закуцао дивљачки и да је настала општа лудница.
Нервирало ме је то што је превише често имао проблем са личним грешкама. Сећам се да се често дешавало да заради пету пре 30. минута и да то буде један од главних разлога за пораз. Друго, стално је кубурио са слободним бацањима. Шутирао је некако чудно, с малим луком а доста грубо па се лопта често неконтролисано одбијала од обруча. Коментатори су то правдали чињеницом да је доста касно почео да тренира кошарку и да је до 15-16. године тренирао фудбал (?!). Ја то оправдање нисам прихватао па и данас мислим да је то одраз лењости и неспосвећености, недостатак жеље да се довољно пажње посвети том сегменту игре. Противничке екипе су то обилато користиле, био је убедљиво најчешће фаулиран наш играч. Због тога се нервирао, улазио у кошкања, машио бацања, био још грубљи у одбрани и на крају одлазио на клупу са пет личних. Треба додати и то да је био редован члан репрезентације па је све ове своје мане преносио и тамо али су га Обрадовић и Пешић лакше контролисали јер није био први центар већ резерва Савићу, Дивцу или Ребрачи.
И као појава на паркету био је антипатичан. Шорц је увек некако носио високо подигнут а дрес дизелашки упасан у њега. А косу је увек стављао гел и имао неку смешну уфрћкану фризуру.
Додатно сам му замерио то што је из Партизана отишао у Будућност, која је тада била већи конкурент Партизану него Звезда, и са њом узео пар титула. После је отишао у иностранство и неколико пута играо против Партизана као играч Панантенеикоса. Ни ту се није лепо понео према Партизану као бившем клубу. Гробари му то нису опростили, било је добацивања и вређања. Он се због тога нервирао, добијао техничке грешке, правио фаулове... И, наравно, машио бацања док му је цео Пионир звиждао.
Ево пар његових фотографија у дресу Партизана.

 

[ђедВук]

Ха, мислио сам да сам једини...

Колико се сећам, у великој већини случајева када би он убацио 20-25+, ми бисмо губили утакмицу. Мени је увек био некако безличан, а због њега је нека девојка хтела малтене очи да ми ископа кад сам у неком већем друштву прокоментарисао нешто негативно на његов рачун. Заправо, није то ни био неки коментар већ сам на помен његовог имена само рекао да је ''он посебна прича'', а ова срећом није имала никакав оштар предмет при руци

Сећам се и када га је као активног махача пешкиром Жељко Обрадовић накрпио у финалу Еуробаскета 1995. против Литванаца. Након неке гужве таман је почела да се смирује ситуација и онда је Томашевић устао са клупе и почео да добацује неком од Литванаца, али га је Жоц експресно и уз ''м'рш у пм'' вратио на клупу...

 

[El_Grande_Jokan]

Из репрезентације га се углавном и сећам тако, на клупи са пешкиром око врата. Тамо је имао малу минутажу, углавном улазио у игру да би се одморили први центри или када су игране акције за високе играче. Док је у Партизану био углавном први центар, једно време у комбинацији са Дробњаком (и били су одлични као тандем јер је Пеђа крпио све његове недостатке) а онда са млађима Котуровићем и Вардом.
Иначе, у међувремену пронађох још једну фотографију и сетих се да сам имао овај постер на зиду. Али је, због свега горе наведеног, стајао негде у ђошку собе.

 

[Saša Aleks]

Nebojsa Lazarevic igrao za Partizan u periodu 1978-1982
Погледајте прилог 5789

Nebojsa Lazarevic nije Igrao mnogo, najvise u sezoni 1979/80, kad je Kica bio u vojsci.Utakmicu zivota je odigrao u derbiju protiv Bosne 1980.(koja je na kraju postala sampion), bio je igrac utakmice u pobedi protiv Sarajlija od pola kosa razlike.Kod nas su igrali Praja,Boban,Misko,Arsenije,Tosa kladionicar a u Bosni legendarni, pokojni Delibasic i Varajic kao i Rasa Radovanovic, Vucevic,Dzogic, Benacek, sve sjajne igracine.

 

[Pera115]

PRIJATELJSKA U BUGARSKOJ PROTIV AKADEMIKE 1976

 

[Zalosna Sova]

Nebojsa Lazarevic je bio najbolji junior u BIH,vrsni strelac,i kao takav dosao u Partizan,kao projektovana zamena za Kicu.Imao je znacajnu ulogu u osvajanju Kupa Radivoja Koraca(onog medjunarodnog),1979-e.Medjutim,posle je imao zastoj u karijeri,pojavio se Nebojsa Zorkic ,koji je dobio prednost,te je Lazarevic otisao u Sloboda Ditu,iz Tuzle,i tamo igrao dobro,ali ne na nivou talenta koji je posedovao u juniorima.

 

[El_Grande_Jokan]

Сви тв преноси Партизанових утакмица из Пионира на РТБ/РТС-у 1990-их година завршавани су одјавом са овом музичком нумером. Реч је о песми "Belgrade, my Belgrade" која је снимљена у оквиру кандидатуре Београда за домаћинство ОИ 1992. године. Песму је певала Наташа Гајовић, певачица групе "Зана". Још док су коментатори Добросав Гајић, Петар Денда, Слободан Шаренац, Марин Седлачек и други давали завршни коментар на крају меча, почињали би први тактови ове нумере а смењивали би се успорени кадрови најбољих потеза на утакмици. Ево песме, да се подсетите тих момената.