Nemanja-950
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 11.05.2018
- Порука
- 3.901
- Reaction score
- 21.557
Je l' sam samo ja stisnuo "replay" 50 puta? Kako savršeno lopta prođe kroz obruč 
Partizan.net - Forum navijača Partizana
Dobrodošli na najveći i najstariji Forum Navijača Partizana!
Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
Napred Partizan!
Krki PFC
Grobarčina
Na današnji dan!
Krki PFC
Grobarčina
Krki PFC
Grobarčina
Krki PFC
Grobarčina
El_Grande_Jokan
Grobarčina
Колико сам волео глас овог коментатора Гајића!
StrikeFront
Statističar
- Учлањен(а)
- 19.06.2008
- Порука
- 5.034
- Reaction score
- 14.652
Kakva atmosfera bila, da li ce se to ikada ponoviti nakon ovih svih sranja koja su nas snasla 
Nemanja-950
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 11.05.2018
- Порука
- 3.901
- Reaction score
- 21.557
Oplenac
Retired witch Hunter
- Учлањен(а)
- 08.07.2014
- Порука
- 5.913
- Reaction score
- 26.534
Na temi posvecenoj nasem preminulom prijatelju, drugu, bratu, Grobaru Dusanu Filipovicu, posle dugo vremena su na forumu pisali ljudi koji su obelezili jedan znacajan vremenski period ovog foruma, postali njegov nezaobilazni i zastitni deo, kao i nas dragi Idio. Da je srece da je povod njihovog ponovnog privremenog pisanja bio lepsi, srecniji, ali na zalost nije. Ja licno sam zeleo da se svi oni vrate, ali nisam zeleo da povod bude tako tuzan.
U cast i uspomenu na naseg Dusana, lepo je citati uspomene clanova koji su ga poznavali licno i imali sjajne dogodovstine sa njim, to evociranje budi dvojaka osecanja, sa jedne strane tuga i seta jer govorimo o nekom dragom ko vise nije sa nama, a sa druge strane te price izmame po koji osmeh na licu...Cak i evociranje na njegove postove, pisanih na nacin samo njemu svojstven, sve je to trajno nasledje naseg prijatelja Dusana.
Clan i legenda foruma Crno-beli je vec ispisao nekoliko prica kojima je evocirao svoje uspomene na Dusana, vreme provedeno sa njim, odlaske na utakmice, koje je bilo uzivanje citati, i koje je on nesebicno podelio sa svima nama.
U poslednjem tekstu na toj temi, bar do sada, Crno beli je pisao o uspomeni Milosa Jovanovica na poznanstvo sa Dusanom, i posebno mi je za oko zapeo jedan detalj, a to je utakmica Partizan-Beneton, odigrana u cetvrtfinalu kupa Saporta 1999 godine, u pradskozorje bombardovanja...
Zasto mi je bas to zapelo za oko, objasnicu na kraju ovog teksta.
Ta sezona 1998/99, je bila prva nakon gubitka titule, gde nas je u polufinalu PO izbacio fmp ili reflex, ili kako se tada vec zvao klub kome niko ne moze da zabrani kako ce da se zove. Pamtimo tu majstoricu, nestanak struje u Pioniru. Pamtim i najbolju partiju Varde u Partizanu, posto je on bio jedini koji je ubacivao sve, dok svi ostali igraci nisu mogli da ubace kos, pa cak da je bio veliki kao ambar, prosto nista nije islo od ruke.
Kimeta na nasoj klupi nasledjuje Lale Lucic, na veliko iznenadjenje svih. Naravno, da je vecina igraca iz prethodne sezone otisla,a da su kao najupecatljivija “pojacanja” dovedeni Stragarac i bivsi cigan Gilic, sto je uz Slavisu Koprivicu koji je tu vec bio i prethodnu sezonu, cinilo centarsku liniju koja ja zajedno imala pola tone. Naravno malo sale, ali ne zaboravljamo da su Koprivica i Stragarac deo najzlatnije ekipe naseg KK iz Istanbula.
Elem, te sezone nismo nimalo briljirali u prvenstvu, posto su za koplje ispred nas bili i Buducnost, i pokojna zvezda.
Tadasnji kup Saporte, sto je bila neka zamena za kup Radivoja Koraca, je bio onako, i zanimljiv i nezanimljiv. Kako god, u cetvrtfinalu tog takmicenja smo naleteli na tada mocni Beneton sa Robijom na klupi, i nasim bivsim centrom Rebracom, u top formi.
Prvu utakmicu u Trevizu gubimo sa 13 razlike, iako smo se sasvim solidno drzali veci deo meca.
Revans u Beogradu je izazvao veliko interesovanje navijaca Partizana, naviknutih u prethodne dve sezone na evroligaske spektakle, a utakmica koja je po znacaju i kvalitetu protivnika, mogla stati u rang tih meceva.
Svi smo verovali da se uz podrsku sa tribina moze desiti cudo da se prednost Benetona iz prve utakmice stigne i prestigne, i ostvari plasman u polufinale.
Ispred hale je bilo kao i pred svaku znacajnu i veliku utakmicu Partizana, guzva, pesma, alkohol, pokoje sibanje medju alkoholisanim likovima. Meni je taj ulazak u pionir uvek onako specifican, guzva na ulazima, guras se sa ljudima oko sebe, kao da ce neko za minut da zatvori ulaz u dvoranu i da ces izvisiti iako imas kartu. Konacno, nas cetvorica smo uspeli da se uvucemo u dvoranu, i prvi puta tada, odlucili da cemo utakmicu gledati sa suprotne tribine od kopa, na delu gde su u zadnje dve godine bili Kimijevi frakcijasi. I to smo bili odmah do loze, na onih 4-5 stolica sto su posebno izdvojene.
Hala se brzo punila, a na toj tribini na kojoj smo bili su navijacima delili crno-bele zastavice, kao deo dekoracije hale koja se spremala. Bile su to klasicne crno bele zastavice, nista specijalno, a drske su bile kao da su secene neke lajsne. Dosta dugo sam tu zastavicu cuvao, ali sam je poklonio mom kumicu, koji je svaki put kada je dolazio kod nas kuci, trazio tu zastavicu da se sa njom igra navijaca. Posle vise ni sam ne znam koliko puta, poklonio sam tu zastavicu, jer sam znao da ce biti dostojan tog poklona, tako mali a vec Grobarcina.
Naravno na zagrevanju je Rebraca pozdravljen ovacijama i skandiranjem, kao i nesto kasnije Zeljko. Zasluzeno, naravno.
Na pocetku meca koreografija, na tribini na kojoj smo mi bili na hiljade crno belih zastavica, a preko puta velika crno bela zastava kao setalica. Atmosfera je bila fantasticna, kao i uvek kada igra Partizan. Sjajno navijanje, koje je prihvatila cela dvorana. Ipak, iako smo u nekoliko navrata uspeli da povedemo skoro sa desetak koseva razlike, bilo je potpuno jasno, da necemo pobediti sa potrebnom razlikom, taman da igramo utakmicu jos dva dana. Rebraca se poigravao sa nasim centrima,sto mu ruku na srce i nije bilo tesko. Naravno nije bio usamljen, jer su tu bili sjajni Marselo Nikola, Tomas Djofresa, Rikardo Pitis, Markonato…
U par navrata kada smo dostizali maksimum na terenu po pitanju razlike, navijanje na tribinama je bilo neverovatno.
Naravno, po ko zna koji put je dokazano, da ambijent na tribinama i navijanje nije dovoljno da se pobedi kvalitetan protivnik. Na kraju je zavrseno nereseno, mi smo svoje ucesce u Saporta kupu zavrsili, a zasluzeno je dalje otisao Beneton, bolji tim, koji ce i osvojiti takmicenje te sezone. Istini za volju, sa Benetonom smo igrali i godinu dana ranije na F4 u Barseloni, u borbi za trece mesto. Izgubili smo.
Igrace smo ispratili aplauzima, svima je bilo jasno da se vise nije moglo. Pamtim da se dosta dugo u hali pevalo “I ako ne budes novi prvak ti”…
E sad se vracam na poentu sa uvodnog dela ovog teksta, i zasto mi je bas ova utamica iz teksta Crno-belog zapala za oko.
To je bilo prvi put da sam ja sa svojim prijateljim u Pioniru bio “preko puta” kopa, posto smo do tada uvek bili u kopu. Secajuci se te utakmice Milos Jovanovic je napomenuo sledece: I reci da nikad neću zaboraviti što je Dule zbog mene gledao Beneton sa kontra tribine, jer nije hteo da ja idem međ grobare. Ne bi meni smetalo, ali eto, on je mislio o tome.
Eto, zajedno sa Dusanom i Milosem na utakmici sa Benetonom smo na istoj tribini preko puta Grobara bili i mi, mozda smo se i videli, mozda smo bili blizu na tribini, ko zna, mozda...
Dusane, nismo se nikada upoznali, ali mi je drago da sam saznao ovu informaciju gde si bio bas na ovoj utakmici. Ovaj tekst je u stvari i nastao zbog tebe, jer nikad nisam imao neku posebnu zelju ili potrebu da evociram uspomene bas sa ove utakmice, iako mi je karta sa tog meca jedna od „prezivelih“ do danasnjih dana. Slava ti prijatelju.
In memoriam Filipovic Dusan.
U cast i uspomenu na naseg Dusana, lepo je citati uspomene clanova koji su ga poznavali licno i imali sjajne dogodovstine sa njim, to evociranje budi dvojaka osecanja, sa jedne strane tuga i seta jer govorimo o nekom dragom ko vise nije sa nama, a sa druge strane te price izmame po koji osmeh na licu...Cak i evociranje na njegove postove, pisanih na nacin samo njemu svojstven, sve je to trajno nasledje naseg prijatelja Dusana.
Clan i legenda foruma Crno-beli je vec ispisao nekoliko prica kojima je evocirao svoje uspomene na Dusana, vreme provedeno sa njim, odlaske na utakmice, koje je bilo uzivanje citati, i koje je on nesebicno podelio sa svima nama.
U poslednjem tekstu na toj temi, bar do sada, Crno beli je pisao o uspomeni Milosa Jovanovica na poznanstvo sa Dusanom, i posebno mi je za oko zapeo jedan detalj, a to je utakmica Partizan-Beneton, odigrana u cetvrtfinalu kupa Saporta 1999 godine, u pradskozorje bombardovanja...
Zasto mi je bas to zapelo za oko, objasnicu na kraju ovog teksta.
Ta sezona 1998/99, je bila prva nakon gubitka titule, gde nas je u polufinalu PO izbacio fmp ili reflex, ili kako se tada vec zvao klub kome niko ne moze da zabrani kako ce da se zove. Pamtimo tu majstoricu, nestanak struje u Pioniru. Pamtim i najbolju partiju Varde u Partizanu, posto je on bio jedini koji je ubacivao sve, dok svi ostali igraci nisu mogli da ubace kos, pa cak da je bio veliki kao ambar, prosto nista nije islo od ruke.
Kimeta na nasoj klupi nasledjuje Lale Lucic, na veliko iznenadjenje svih. Naravno, da je vecina igraca iz prethodne sezone otisla,a da su kao najupecatljivija “pojacanja” dovedeni Stragarac i bivsi cigan Gilic, sto je uz Slavisu Koprivicu koji je tu vec bio i prethodnu sezonu, cinilo centarsku liniju koja ja zajedno imala pola tone. Naravno malo sale, ali ne zaboravljamo da su Koprivica i Stragarac deo najzlatnije ekipe naseg KK iz Istanbula.
Elem, te sezone nismo nimalo briljirali u prvenstvu, posto su za koplje ispred nas bili i Buducnost, i pokojna zvezda.
Tadasnji kup Saporte, sto je bila neka zamena za kup Radivoja Koraca, je bio onako, i zanimljiv i nezanimljiv. Kako god, u cetvrtfinalu tog takmicenja smo naleteli na tada mocni Beneton sa Robijom na klupi, i nasim bivsim centrom Rebracom, u top formi.
Prvu utakmicu u Trevizu gubimo sa 13 razlike, iako smo se sasvim solidno drzali veci deo meca.
Revans u Beogradu je izazvao veliko interesovanje navijaca Partizana, naviknutih u prethodne dve sezone na evroligaske spektakle, a utakmica koja je po znacaju i kvalitetu protivnika, mogla stati u rang tih meceva.
Svi smo verovali da se uz podrsku sa tribina moze desiti cudo da se prednost Benetona iz prve utakmice stigne i prestigne, i ostvari plasman u polufinale.
Ispred hale je bilo kao i pred svaku znacajnu i veliku utakmicu Partizana, guzva, pesma, alkohol, pokoje sibanje medju alkoholisanim likovima. Meni je taj ulazak u pionir uvek onako specifican, guzva na ulazima, guras se sa ljudima oko sebe, kao da ce neko za minut da zatvori ulaz u dvoranu i da ces izvisiti iako imas kartu. Konacno, nas cetvorica smo uspeli da se uvucemo u dvoranu, i prvi puta tada, odlucili da cemo utakmicu gledati sa suprotne tribine od kopa, na delu gde su u zadnje dve godine bili Kimijevi frakcijasi. I to smo bili odmah do loze, na onih 4-5 stolica sto su posebno izdvojene.
Hala se brzo punila, a na toj tribini na kojoj smo bili su navijacima delili crno-bele zastavice, kao deo dekoracije hale koja se spremala. Bile su to klasicne crno bele zastavice, nista specijalno, a drske su bile kao da su secene neke lajsne. Dosta dugo sam tu zastavicu cuvao, ali sam je poklonio mom kumicu, koji je svaki put kada je dolazio kod nas kuci, trazio tu zastavicu da se sa njom igra navijaca. Posle vise ni sam ne znam koliko puta, poklonio sam tu zastavicu, jer sam znao da ce biti dostojan tog poklona, tako mali a vec Grobarcina.
Naravno na zagrevanju je Rebraca pozdravljen ovacijama i skandiranjem, kao i nesto kasnije Zeljko. Zasluzeno, naravno.
Na pocetku meca koreografija, na tribini na kojoj smo mi bili na hiljade crno belih zastavica, a preko puta velika crno bela zastava kao setalica. Atmosfera je bila fantasticna, kao i uvek kada igra Partizan. Sjajno navijanje, koje je prihvatila cela dvorana. Ipak, iako smo u nekoliko navrata uspeli da povedemo skoro sa desetak koseva razlike, bilo je potpuno jasno, da necemo pobediti sa potrebnom razlikom, taman da igramo utakmicu jos dva dana. Rebraca se poigravao sa nasim centrima,sto mu ruku na srce i nije bilo tesko. Naravno nije bio usamljen, jer su tu bili sjajni Marselo Nikola, Tomas Djofresa, Rikardo Pitis, Markonato…
U par navrata kada smo dostizali maksimum na terenu po pitanju razlike, navijanje na tribinama je bilo neverovatno.
Naravno, po ko zna koji put je dokazano, da ambijent na tribinama i navijanje nije dovoljno da se pobedi kvalitetan protivnik. Na kraju je zavrseno nereseno, mi smo svoje ucesce u Saporta kupu zavrsili, a zasluzeno je dalje otisao Beneton, bolji tim, koji ce i osvojiti takmicenje te sezone. Istini za volju, sa Benetonom smo igrali i godinu dana ranije na F4 u Barseloni, u borbi za trece mesto. Izgubili smo.
Igrace smo ispratili aplauzima, svima je bilo jasno da se vise nije moglo. Pamtim da se dosta dugo u hali pevalo “I ako ne budes novi prvak ti”…
E sad se vracam na poentu sa uvodnog dela ovog teksta, i zasto mi je bas ova utamica iz teksta Crno-belog zapala za oko.
To je bilo prvi put da sam ja sa svojim prijateljim u Pioniru bio “preko puta” kopa, posto smo do tada uvek bili u kopu. Secajuci se te utakmice Milos Jovanovic je napomenuo sledece: I reci da nikad neću zaboraviti što je Dule zbog mene gledao Beneton sa kontra tribine, jer nije hteo da ja idem međ grobare. Ne bi meni smetalo, ali eto, on je mislio o tome.
Eto, zajedno sa Dusanom i Milosem na utakmici sa Benetonom smo na istoj tribini preko puta Grobara bili i mi, mozda smo se i videli, mozda smo bili blizu na tribini, ko zna, mozda...
Dusane, nismo se nikada upoznali, ali mi je drago da sam saznao ovu informaciju gde si bio bas na ovoj utakmici. Ovaj tekst je u stvari i nastao zbog tebe, jer nikad nisam imao neku posebnu zelju ili potrebu da evociram uspomene bas sa ove utakmice, iako mi je karta sa tog meca jedna od „prezivelih“ do danasnjih dana. Slava ti prijatelju.
In memoriam Filipovic Dusan.
Прилози
El_Grande_Jokan
Grobarčina
Krki PFC
Grobarčina
I sad, kao i tad suze same teku... Kakva decenija za najveci kosarkaski klub u Evropi.
Krki PFC
Grobarčina
Krki PFC
Grobarčina
Pre tačno jedne decenije!
Krki PFC
Grobarčina
Na današnji dan!