KKP - nostalgija, legende i stare slike

  • Зачетник теме MRTAV ZVUK
  • Датум покретања

Krki PFC

Grobarčina
Учлањен(а)
19.07.2010
Порука
2.299
Локација
U borbi za trofej,u bici za spas
beneton 99 (2).jpg

Nešto se prisetih ovog dvomeča, u borbi za polu-finale Saporta kupa, sezona 1998-99. Duel sa Benetonom, koji je predvodio Željko Obradović, ekipa koja bi bila favorit i za osvajanje evrolige, te godine. Prvi meč smo izgubili sa 13 razlike, i ako smo u Trevizu gubili i 25 poena razlike, a dominirao je neverovatni Henri Vilijams sa 29 poena, uz Nikolu, Pitisa, Rebraču, Bonoru, Markonata... U revanšu, pred neverovatno krcatim tribinama Pionira, ponovo je dominirao Vilijams, ovoga puta sa 23 poena, ludi Gilić se pokačio sa Rebračom, mi smo uspeli u jednom trenutku da dođemo do 10 razlike, ali to je bilo sve, na kraju je meč završen nerešenim rezultatom. Radošević i Tomašević su bili najbolji kod nas, sa 19, odnosno 16 poena. U polu finalu, zanimljivo, Beneton je igrao protiv Budućnosti, ali je odigran samo jedan meč, zbog početka bombardovanja.
 

ђедВук

Grobarčina
Учлањен(а)
01.07.2014
Порука
1.482


... ovaj tekst ima za cilj da vas podseti na jedno veliko ime u istoriji kluba iz Humske. U pitanju je Miloš Bojović, čovek koji je dres Partizana nosio punih 13 sezona (1957-1969), najviše u istoriji kluba, a postigao je ukupno 3.894 poena. Rođen je 1938. godine u Prištini...

Na samom početku Drugog svetskog rata, Nemci su zarobili Miloševog oca i deportovali ga u zarobljeništvo u logor u Nemačkoj, gde je ubijen 1944. godine i tamo sahranjen. Mnogo godina kasnije, 90-ih godina, Miloševa sestra Draginja je pronašla očev grob i to je prvi i jedini put da je neko od porodice bio na njegovom grobu. Miloševa tetka Petrana, kasnije Luković, kao učesnik NOR-a, bila je zarobljena i odvedena u logor na Banjici, gde je dočekala oslobođenje.

Majka Ljubica je kao domaćica ostala sa četvoro male dece i bez ikakvih sredstava za život, i od tada, pa sve dok se deca nisu osamostalila, Miloševa porodica je živela u izuzetno teškim materijalnim uslovima. Zbog toga su i Miloš i brat Petar morali da počnu da rade i zarađuju i pre punoletstva. Osnovnu školu Miloš je završio u Prištini.

Jedno kraće vreme porodica odlazi da živi u Kragujevac 1952. godine kod tetke Petrane koja se udala, a zatim se svi preseljavaju u Beograd 1954 godine, u manji stan na Crvenom krstu, u tada Bojanskoj ulici (sada ulica Bate Živojinovića). U toj ulici je tada živeo i Bata Živojinović, i Miloš i Bata su od tada pa do Miloševe smrti, drugovi i prijatelji.

Pored Bate, Miloš se na Crvenom krstu još kao mladić upoznaje sa Radivojem Koraćem – Žućkom i njihovo druženje se nastavlja i kada obojica postaju košarkaši, iako u različitim klubovima. U Beogradu Miloš završava gimnaziju i već tada počinje da trenira košarku, kao 16-togodišnjak 1954. godine u juniorskoj ekipi Partizana.

Najtalentovaniji u generaciji igrača koja je nastupala 1956. godine i koju je trenirao Miodrag Mija Stefanović. Bira broj 12 jer je isti nosio Branko Radović (kasnije tvorac Splitske Jugoplastike), koga je obožavao i bio mu je idol na neki način i baš njega je Miloš i zamenio u timu Partizana. Jedna od legendi Jugoslovenske košarke Aleksandar Saša Gec mu je proricao svetlu košarkašku budućnost...

Od 1957. godine pa do kraja igračke karijere 1969. godine, Miloš je bio standardni igrač Partizana punih 13 sezona, odigrao je 202 ligaške utakmice i postigao na njima 3.894 koša. Bio je tri puta prvi strelac Partizana (1962, 1963. i 1964.).

Malo je poznato da Miloš Bojović i dan-danas drži rekord u Partizanu po broju poena datim u jednoj utakmici. To se dogodilo 1964. godine na utakmici sa Slovanom iz Bratislave, kada je dao 59 poena. Drugi i treći su Dalipagić i Kićanović. Trenirali ga Mirko Marjanović, Božidar Munćan, Borislav Ćurčić, Aca Nikolić. .

Miloš je bio izraziti košgeter, igrao je kombinaciju beka i krila. Bio je dvoruk igrač, a koševe je davao uglavnom iz skok-šuta. Jednostavno ubitačan strelac. U to vreme je važio za čoveka sa puno kontrasta u svojim postupcima, talenat kakav se retko sreće, smeje se, sleže ramenima, ide na pripreme da bi ga sledeći dan vratili zbog nediscipline. Nadimak „Boem“ Miloš je stekao još tokom bavljenja sportom, što ga je često koštalo reprezentativnog dresa, naročito kod strogog Ace Nikolića.
https://www.maxbetsport.rs/legenda-koja-ne-sme-da-se-zaboravi-boem-koji-je-13-sezona-nosio-dres-partizana-i-dan-danas-drzi-rekord-po-broju-poena-na-jednom-mecu-248651/

kkp1957.jpg

... izvučeno iz pdf fajla sa stranice o igračima OKK Beograd kroz istoriju...


... na strani 2, četvrti na listi, igrao je u OKK Beogradu 1963. godine...
 
Последња измена:

SpejsNigrutin

Makedonče
Уредник
Учлањен(а)
19.04.2007
Порука
7.047
Локација
Nedodjija
Na današnji dan, simultanka Hausa protiv Cibone!

Kada je izbio konflikt kod nas sa siptarima, bili smo primorani da se preselimo u Srbiji i tu sam ziveo par godina. Jedna od srecnijih stvari je bila konacno redovno pracanje Partizana, obozavao sam da gledam tekme sa pokojnim dedom. Jako dobro se secam prenosa na BK televiziji. House je obelezio taj period, obozavao sam tog igraca, njegova borbenest, njegov osecaj za kradju lopte, bio sam fasciniran. Cak sam i na basketu, kad god ukrao loptu prodrao se House...

Cak sam i na skolskim fotografijama, gde smo grupno slikani, potpisivao tako.. doduse potpisivao sam se HAUS, ali sta zna dete 6 razred :D
 
Top