Zagor
Guest
Укратко о првом трофеју.
Успео сам да, због чињенице да сам био на путу, испратим поштено само финале.
Све сте лепо већ рекли, покушаћу само да извучем закључак који је мени остао на уму, а о томе је било доста речи и у ранијим приликама на форуму: Оно што овом тиму недостаје да би млео као неки претходни није борбеност, него квалитет, суви кошаркашки квалитет.
Како другачије објаснити ову фанатичност када се губи и ломи резултат? Момци су борбени, много се труде. Друго је што је, рецимо, Џаваи први пут у Партизану чуо да се на "два на два" игра одбрана, да се закуцава са две руке, да нема места неодлучности по принципу тамте-вамте када бек пробија у рекет... Или што је Курта пао с неба па у ребра, без ранијег контакта са јачим дефанзивним поставкама и чвршћом и безобразном игром, што Рашко (кога сте са правом хвалили на претходним странама) има одраз таман толики да му извучеш "политику" испод ногу кад скочи...
Све ове мане се дају исправити, питање је само да ли ће их наведени играчи исправљати код нас или негде другде...
Из авиона се види да момци изгарају, да су им "старији" чланови тима пренели вирус и заразили их.
Није лако баш падати по паркету и ломатати се када ти не полази ништа од руке и када ти, рецимо, тактичи потковане екипе попут сијене лупају пацке. Утиче то на мотив и такав фанатизам се не ствара лако.
Мислим да је овај турнир у том смислу корак напред.
Све честитке!
Успео сам да, због чињенице да сам био на путу, испратим поштено само финале.
Све сте лепо већ рекли, покушаћу само да извучем закључак који је мени остао на уму, а о томе је било доста речи и у ранијим приликама на форуму: Оно што овом тиму недостаје да би млео као неки претходни није борбеност, него квалитет, суви кошаркашки квалитет.
Како другачије објаснити ову фанатичност када се губи и ломи резултат? Момци су борбени, много се труде. Друго је што је, рецимо, Џаваи први пут у Партизану чуо да се на "два на два" игра одбрана, да се закуцава са две руке, да нема места неодлучности по принципу тамте-вамте када бек пробија у рекет... Или што је Курта пао с неба па у ребра, без ранијег контакта са јачим дефанзивним поставкама и чвршћом и безобразном игром, што Рашко (кога сте са правом хвалили на претходним странама) има одраз таман толики да му извучеш "политику" испод ногу кад скочи...
Све ове мане се дају исправити, питање је само да ли ће их наведени играчи исправљати код нас или негде другде...
Из авиона се види да момци изгарају, да су им "старији" чланови тима пренели вирус и заразили их.
Није лако баш падати по паркету и ломатати се када ти не полази ништа од руке и када ти, рецимо, тактичи потковане екипе попут сијене лупају пацке. Утиче то на мотив и такав фанатизам се не ствара лако.
Мислим да је овај турнир у том смислу корак напред.
Све честитке!
Последња измена од уредника:
