Па што би оно једном рекао симпатични Ружић, биће да нам нешто и није било у интересу да испратимо до краја ово такмичење.
То највероватније зато јер је ФК Ђургарден, у широј јавности познат и као Партизан, ипак скројен за много већа дела, него што је једно одвећ скромно такмичење и по спортским и по финансијским дометима.
Навијачи Ђургардена су препознали ту логику па су врло оскудно попунили трибине, док се навијачи Партизана нису ни појавили.
И једни и други навикнути на вруће шамарчине, попили су ове вечери чак две. Прву од шарене дружине једног половног друголигашког тима, а други од шефа струке властитог тима који им је рекао да крену даље и окрену и други образ за следећу згодну прилику.
О да, била је ово као и обично добра школа. Као и обично, суочили смо се са уобичајеном, интелигентном констатацијом да је све то наша реалност и ма како је тај бљутави залогај сварљив за наше тврдокорне стомаке навикнуте на све и свашта, ипак постоји проблем који се појављује у тој умној бравури, да та добра, готово антологијска реалност, полако, али сигурно прераста у нашу историју, а то већ ствара озбиљну опструкцију система за варење.
Шта год да смо вечерас радили: продавали, отаљавали, имали или немали појма, било нас брига или не за српски куп, то је постало још једна цртица у историји и ЦВ-у црно-белог тима, срамна и понижавајућа слика распродаје породичног сребра и то на најпримитивнији могући начин.
Истина, има у свету озбиљног и стварног фудбала, ситуација да крупне рибе буду елиминисане од неких недораслих противника, али таква компарација са нашим случајем напросто није могућа, јер у тим киксевима озбиљних тимова који држе до себе, никада није био уграђен самоубилачки, деструктивни механизам пуцања у властито колено, као што је тако фино и течно то пословични манир једног имена чија величина живи једино још у пожутелим новинским белешкама и нашим најнестварнијим жељама и сновима.
Ова тема ће ускоро отићи под катанац. И то није нарочита штета само по себи, колико је непријатна помисао да се из ове перспективе може сасвим стварно видети читав низ закатанчених "врата" кроз која је изашао Шампион Србије журно тражећи властиту пропаст.
