Prošli smo i prezadovoljan sam, predugo smo čekali ovaj dan.. Mogli smo da rešimo još ranije u utakmicama protiv Dinama i Skenderbega, ali dobro, bitno da idemo dalje.
Medjutim, članovi koji ovde pišu da je Đukić maestralno vodio utakmicu, pa ja zaista ne znam.. Čovek je dva puta kada smo poveli povukao čitavu ekipu i tako izazvao jedan gol a i ponudio protivniku scenario koji smo imali i protiv Augsburga. Izmene i gužvanje štopera i zadnjih veznih dvadesetak minuta pre kraja, po meni, on je očajno priveo utakmicu kraju. Samo se čekala situacija u kojoj će YB postići gol, ne zato što smo mi očajni, već zato što ne bi bio prvi, ne bi bio ni deseti put da nam se to dešava. Ljudi ovde spominju Italijane koji čuvaju rezultat kao opravdanje za takvu našu igru, smešno. Da su YB još malo pritisli, dali bi nam gol i bila bi opet prazna priča ''momci su dali sve od sebe i ja sam zadovoljan, još uvek ništa nije izgubljeno.'' A malo je falilo da postignu taj gol. Zbog toga, ja skidam kapu našim igračima, posebno Evertonu, Tawambi i Pantiću za ovu utakmicu, hvali se trener sad a svaka njegova odluka je bukvalno molila protivnika da nas pritisne i da nam da gol. Ovako smo igrali i protiv Dinama iz Moskve i stigli od 2:0 na 2:3, ovako nas je i Augsburg izbacio, ovog puta smo imali sreću u poslednjih dvadesetak minuta da YB nisu znali ili nisu mogli, ali govoriti da je trener genijalno vodio utakmicu, pa stvarno..
Da smo slučajno primili gol u poslednjih par minuta bilo bi ''odlazi ciganšturo'', a sada je genije, mislim da to ne ide tako jednostavno u fudbalu.
