Pregura nekako...Znam da je sad sve gotova, ali u cetvrtak ujutro sam imao jako los osecaj, da li zbog tonjavog vremena, ali koliko sam od gostovanja u Holandiji bio optimista, sve do tog jutra, toliko mi je tada bilo hladno oko srca. Neki jebeni osecaj, kad ti nesto govori da iako verujes da ce sve biti dobro, ipak nece. Kako se utakmica priblizavala tako mi je taj osecaj bivao sve jaci. Konacno, na tv se pojavljuje Strajnic, pored njega Tesovic sa vazda nekom tuznom facom, kao da i on zna da se nece dobro zavrsiti. Stariji sin seda pored mene, on ocekuje pobedu, mladji sin se bori da ne zaspi, ali oci mu se polako sklapaju. Odnosim ga u sobu, zena ga presvlaci, i stavlja u krevet. Gledam ga tako dok spava, uziva, i za trenutak zaboravim na utakmicu. Onda se setim i odem u dnevnu sobu. Taman idu sastavi timova, gledam a ne verujem: Zivkovic na golu i babun u startnoj postavi posle dugo vremena, i to u najznacajnijoj utakmici godine! Mislim se u sebi, da li je Drulovic normalan, a onda, iako nisam pristalicica teorija zavere, svasta poce da mi prolazi kroz glavu, pritisak mi skoci. Pocetak tekme, koreografija na jugu, satro vecita borba partizana i Nemaca, ali bas ovi Nemci onomad dokazase da su vise nego prijateljski nastrojeni, ali avaj, pamcenje u Srba traje par dana. Sta je pisac hteo da kaze koreografijom samo on zna. Elem, utakmica je pocela nasom dobrom igrom, bar na startu, nismo se odmah povukli. A onda Abu i vodjstvo! Sin skace po sobi od srece, ja takodje, ali me onaj odvratni osecaj s pocetka price ne napusta. Pa jbt, vodimo, bice sve u redu, valjda ce i ovaj osecaj omanuti. Gledam tekmu, a vise u minutazu u gornjem levom uglu. 43-44 minut, i Kovinjalo ne moze da se suzdrzi: Partizan igra sjajno, ima kontrolu nad igrom, Augsburg nema ideje, i nema nikakve bojazni da moze doci do preokreta! Tad sam znao! Pa jebem ti sunce baksuze jedan, jel si morao to da kazes?! Istog trenutka sam poceo da psujem, a zena me gleda i pita zasto psujem kad vodimo?! Rekoh joj da mi sad ovo gubimo! Nadoknada vremena, glup faul, i kazem naglas: osecam da ce dati gol. Sekund kasnije gledam Zivkovica kako hvata vruc krompir ili bombu koju je bacio Prle ili Tihi. Smrklo mi se! Sad sam i definitivno siguran da nece biti dobro. Sin se nervira, kako su mogli sad da prime...Drugo poluvreme, pocinje kao u nocnoj mori, odbrana se uvukla u krila ionako nesigurnom Zivkovicu, a onda sok, a 50-ti minut. Kroz glavu mi prolaze najgore utakmice pocev od 86 pa na ovamo. Pitam se da li je moguce da ponovo prolazimo kroz isto? A onda sansa Brasanca, maltene ulazim u tv, ali on puca pravo u golmana a rumenko deset metara preko gola! Jbt...potom jos par opasnih situacija pred njihovim golom, u reziji rumenog, ali nista. Osecam da cemo primiti gol u zadnjem minutu! Potom rumeni prima loptu na 30 metara od gola krece ka njemu, ustajem i vicem: sutiraj!! Precka, jebem joj mater, ko je postavi tu! Lopta do Andrije, ajde sad, pored gola! Ja padam sa fotelje, da li je moguce?! Pred ocima mi prolazi da smo mi ovoliko srece imali u Nemackoj, i da je izgleda sada doslo na naplatu. Jos mi u usima odzvanja precka, a Andrija pravi glupost, i dobija drugi zuti. Sine Andrija, jel bas ta lopta bila vredna toga? Urlam na Drulovica, uvedi Ilica kretenu jedan, izvedi Babovica, nije imao nijedan smislen potez na celoj utakmici, a trci kao da ima proliv! Da li je moguce da u ovoj utakmici njega neces menjati, i uvesti jedinog koji moze da donese prevagu? Drulovicu, pao si u mojim ocima, pizdo jedna! Gledam, 85 minut, vreme prolazi presporo. A onda Brasno opet, sansa za evro prolece, sad ili nikad! Ipak, nikad. Da li je moguce da je i ovo promasio?! A onda tus, hladan. Nemam pojma koliko je sudija produzio utakmicu, gledam u jednu tacku na tv-u, i ne trepcem. Kraj. Zena mi kaze da se ne nerviram, da oni primaju lepe pare, i sto se sad ja tu zbog njih nerviram. Pa i ti gledas glupe rijalitije pa se nerviras, a oni za to primaju lepe pare. Sin place, svaka njegova suza me boli kao i poraz. Tesim ga, ma dobicemo sledeci put, nismo imali srece. Hvala ti Partizane, zbog tebe cu u grob pre sudnjega dana! Zena odvede sina na spavanje. Ostadoh sam u sobi. Vise nemam onaj osecaj nadolazeceg razocarenja, upao sam u bedak kao kad te zahvati uragan. Menjam kanale, ne gleda mi se nista. Udjem na ovaj sajt, nemam snage da ga citam. Neznam kad sam otisao na spavanje, ali kad sam legao u usima mi zujalo kao kad se vratis sa neke svadbe ogluveo od muzike i buke. Jos jedna besana noc...zbog Partizana...ni prva ni poslednja...valjda ce sledeca biti u boljem raspolozenju. Toliko mi bar dugujes Partizane!
Jbg, izgleda da sam ga uzalud branio. Bas kao i Jevtovica. :banghead
ostavili neke zvucnike,rokaju glasno da mogu svi da slusaju ludaka dok idu u WC.Kao u nekom stripu....OMV je u pitanju.
banghead:banghead
