ђедВук
Grobarčina
KFK Ravna gora limited 
Partizan.net - Forum navijača Partizana
Dobrodošli na najveći i najstariji Forum Navijača Partizana!
Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
Napred Partizan!
ђедВук
Grobarčina
Imali od koga da vide...
Pritom, imaju potpisanu saradnju sa OFK Beogradom. Osnovani su pre par godina, a sada su kupili mesto od Ravne Gore. Mahom su igrači do sada bili iz Borče, ali kako su ušli u Srpsku ligu, tako se i sastav promenio
Gledao sam ga u u16 reprezentaciji pre par meseci, igrali su neki turnir i ostavio mi je bas pozitivan utisak, zna momak fudbala i to sto se pise o njemu definitivno nije slucajno, dao je i neki bas lep gol tada ako se dobro secam. Jedino sto mislim da nije bas pametno sto su ga iz sredine pomerili na krilo, deluje mi da nema brzinu za tu poziciju i da moze bolju karijeru da napravi kao vezista.
Samo da dodam da mi imamo, samo u selekciji decaka rodjenih 2015. godine, jos jednog Andreja Kostica, Bogdanovog mladjeg brata
Skoro su decaci neki turnir igrali u Hr negde, u finalu smo dobili cigane 2.:0, mali dao oba gola.
Imate na insta profilu omladinske skole i njegovu izjavu
Skoro su decaci neki turnir igrali u Hr negde, u finalu smo dobili cigane 2.:0, mali dao oba gola.
Imate na insta profilu omladinske skole i njegovu izjavu
Interesantan igrac. Omalen, ali vrhunski barata loptom. Ja sam ga gledao samo na krilu do sada, tako da nisam siguran koja mu je prirodna pozicija. Digao ga je Vulicevic i prosle sezone za kadete, i odmah je pravio razliku za godinu dana starije. Upamtio sam ga kad smo dobili derbi na Teleoptiku. Interesantna generacija 09, od kojih nekolicina ima vec iskustva Kadetske lige Srbije, jer ih je Vulicevic digao za starije da igraju
Goran Tomić
Kralj fanzina
Bilo je danas povuci-potegni, ali je Teleoptik ipak, golom Ninića pred kraj utakmice, iščupao pobedu nad T6 NIKOM i uknjižio nova tri boda na svoj konto.
Kao i obično počinjem sa sastavom tima: golman Stailković, bekovi Stojanović i Ristić, štoperi Popović i kapiten Stanković, zadnji vezni Janković, u ofanzivi Iliev i Janačković, krila Ninić i Bajramović, centarfor Lekić.
Tri najbitnija utiska iz prvog poluvremena su:
1. Previše padanja po terenu - ovi naši padaju jer se tek privikavaju na seniorski fudbal i fizički čvršće duele, ovi njihovi padnu i jauknu svaki put kad izgube loptu, vršeći pritisak na sudiju da im svira faul. A taj pritisak pojačavaju i gostujući navijači sa tribine. Čari srpskog fudbala.
2. Dimitrije Janković, iako na mestu defanzivnog veznog, delovao je kao pravi fudbalski poslovođa koji dugim preciznim loptama pokušava da izbaci svoje saigrače u izgledne situacije...a slično je pokušavao i Voja Stanković...moguće je da je ideja bila da duge lopte jednostavno preskoče zgusnutu odbranu NIKE...
3. Ali...da je, tek tako, moguće iz zadnjih i defanzivnih linija uspešno organizovati napad...e onda bi tako već odavno igrali i Real i Barselona, i PSŽ... Međutim...iako su lepo izgledale, naše duge lopte ipak nam nisu donele neke izglednije šanse. Čak pet ofanzivnih igrača u našem timu, jedva da su dva puta uputili loptu ka golu gostiju. A i ti gosti su više bili okrenuti defanzivi nego ofanzivi.
Zato, u drugom poluvremenu umesto ofanzivca Ilieva ulazi levi bek Vuković, Popović ide na mesto defanzivnog veznog, a Janković postaje centralni vezni.
Baš Vuković je uneo malo živosti na teren jer su njegove čarke i pozivanja na obračun sa napadačem NIKE, Nišavićem, potrajale jedno duže vreme, tako da ga je opominjao i smirivao i sudija Krstić, i naš špic, Lekić... Dakako, u tom čarkanju i obostranom prozivanju sa mlađanim Vukovićem (2008.), ni iskusniji i namazaniji Nišavić (1994.) nije bio nikakvo nedužno nevinašce... On je bio igrač koji je najviše prigovarao sudiji tokom cele utakmice, ali, moramo priznati da ni naš kapiten Voja nije baš imao flaster na ustima.
Ipak, ni čarkanje, ni promena formacije nije donela vođstvo našem timu, tako da ubrzo ulazi i visoki napadač Tadić, a u finišu utakmice i (takođe visoki) napadač Šćepović. S obzirom da je u timu tada još uvek bio i Lekić, praktično smo zaigrali sa TRI špica!
I, tako mi je žao što pored sebe nisam imao forumaše koji zameraju treneru Partizana, Blagojeviću, zašto ne igra sa dva špica, pa da malo razmenimo fudbalske utiske o igri sa više špiceva...
Naime, svakako da se sa njima može dobiti opasna gužva u protivničkom šesnaestercu, ALI...onda nam fale igrači u sredini (ili na krilu), pa nema uvek nekoga da tim špicevima doturi ili donese loptu do tog šesnaesterca
Drugo, od tri špica, jedan će se ipak malo povući da bi došao do lopte, drugi otići na krilo da razvuče protivnika, ili, da asistira, ali...
Špicevi su ipak špicevi, tako da nisu baš najveštiji u igranju po krilu, ili kao vezisti...
I, ono što me je jako nerviralo danas - kad smo imali jedan korner i jedan slobodnjak, umesto da NABACIMO loptu, išli smo na neku kao kombinaciju...i zato od tih akcija nije bilo NIŠTA!
A zašto tako komplikovano kad može JEDNOSTAVNO?!
Ljudi bre, imamo TRI ŠPICA, borbenog, pa i skočnog Leku, visokog Šćepotelija, i, rekao bih, JOŠ VIŠEG Tadića...a može i Voja Brisel da im se pridruži i ode na skok...NABACITE BRE LOPTU U 16m, PA NEK TAMO KUVA!...ali eto...ne samo da smo upropastili ta dva prekida, nego - uopšte nije ni bilo nekih centaršuteva na glavu tih naših visokih igrača.
Eto, toliko o tome kako je izgledala upotreba tri špica u isto vreme.
Doduše, imali smo par zaista izglednih prilika, ali, one su došle iz akcija po zemlji a ne iz vazduha.
Ipak, pri kraju utakmice, loptu ispucava naš golman, a ona uz pomoć par naših igrača prolazi ka golu NIKE, na nju se sjurio Matija Ninić i precizno je spakovao u mrežu gostiju, 1:0, hvalalepodoviđenjaprijatno!
A onda su se i gosti razgoropadili, i, umesto defanzive koja im je bila zaštitni znak kroz celu utakmicu, žestoko napali naš gol.
Ipak, nisu uspeli da izjednače i to je bilo to. Opet te čari srpskog fudbala gde pokazuješ da itekako znaš i da igraš i da napadaš - ali tek kad počneš da gubiš.
A što se tiče naše fudbalske taktike za danas...pa eto...probali smo dugim loptma pa nije išlo, zato smo prešli na kraće pa je išlo malo bolje, ali nismo dali gol. Pa je onda golmanova duga lopta postala uzrok jednog gola na utakmici. Dakle, šta je bolje, svrsishodnije i logičnije, duge lopte, ili kratke?
Takođe, imali smo tri špica u isto vreme u utakmici, ali ni jedan nije dao gol. Gol daje krilo koje je ušlo u sredinu.
Tako da...duga ili kratka lopta, jedan, dva ili tri špica, star ili mlad igrač, domaći ili strani - nije bitno - bitno je samo da profunkcioniše (ili da se posreći), da se da gol i da se pobedi!
Fudbal je nepredvidljiva igra, NIKAD ne znaš, odnosno nikad ne možeš da budeš potpuno siguran u to šta sve može da (ti) se desi, i šta je to što hoće (ili neće) da ti se posreći ili profunkcioniše.
Što se tiče golgetera Ninića...
I danas i u Bariču, iako nije baš bio fantastičan tokom cele utakmice, BITNO je uticao na njen rezultat i pobedu.
Pa, ako neko zna nešto više o ovom momku, nek napiše, da li je igranje po krilu baš njegova prirodna pozicija, ili je možda igrao i negde drugde? Vidim uzeo je/dobio je desetku na dresu, pa...
Kao i obično počinjem sa sastavom tima: golman Stailković, bekovi Stojanović i Ristić, štoperi Popović i kapiten Stanković, zadnji vezni Janković, u ofanzivi Iliev i Janačković, krila Ninić i Bajramović, centarfor Lekić.
Tri najbitnija utiska iz prvog poluvremena su:
1. Previše padanja po terenu - ovi naši padaju jer se tek privikavaju na seniorski fudbal i fizički čvršće duele, ovi njihovi padnu i jauknu svaki put kad izgube loptu, vršeći pritisak na sudiju da im svira faul. A taj pritisak pojačavaju i gostujući navijači sa tribine. Čari srpskog fudbala.
2. Dimitrije Janković, iako na mestu defanzivnog veznog, delovao je kao pravi fudbalski poslovođa koji dugim preciznim loptama pokušava da izbaci svoje saigrače u izgledne situacije...a slično je pokušavao i Voja Stanković...moguće je da je ideja bila da duge lopte jednostavno preskoče zgusnutu odbranu NIKE...
3. Ali...da je, tek tako, moguće iz zadnjih i defanzivnih linija uspešno organizovati napad...e onda bi tako već odavno igrali i Real i Barselona, i PSŽ... Međutim...iako su lepo izgledale, naše duge lopte ipak nam nisu donele neke izglednije šanse. Čak pet ofanzivnih igrača u našem timu, jedva da su dva puta uputili loptu ka golu gostiju. A i ti gosti su više bili okrenuti defanzivi nego ofanzivi.
Zato, u drugom poluvremenu umesto ofanzivca Ilieva ulazi levi bek Vuković, Popović ide na mesto defanzivnog veznog, a Janković postaje centralni vezni.
Baš Vuković je uneo malo živosti na teren jer su njegove čarke i pozivanja na obračun sa napadačem NIKE, Nišavićem, potrajale jedno duže vreme, tako da ga je opominjao i smirivao i sudija Krstić, i naš špic, Lekić... Dakako, u tom čarkanju i obostranom prozivanju sa mlađanim Vukovićem (2008.), ni iskusniji i namazaniji Nišavić (1994.) nije bio nikakvo nedužno nevinašce... On je bio igrač koji je najviše prigovarao sudiji tokom cele utakmice, ali, moramo priznati da ni naš kapiten Voja nije baš imao flaster na ustima.
Ipak, ni čarkanje, ni promena formacije nije donela vođstvo našem timu, tako da ubrzo ulazi i visoki napadač Tadić, a u finišu utakmice i (takođe visoki) napadač Šćepović. S obzirom da je u timu tada još uvek bio i Lekić, praktično smo zaigrali sa TRI špica!
I, tako mi je žao što pored sebe nisam imao forumaše koji zameraju treneru Partizana, Blagojeviću, zašto ne igra sa dva špica, pa da malo razmenimo fudbalske utiske o igri sa više špiceva...
Naime, svakako da se sa njima može dobiti opasna gužva u protivničkom šesnaestercu, ALI...onda nam fale igrači u sredini (ili na krilu), pa nema uvek nekoga da tim špicevima doturi ili donese loptu do tog šesnaesterca
Drugo, od tri špica, jedan će se ipak malo povući da bi došao do lopte, drugi otići na krilo da razvuče protivnika, ili, da asistira, ali...
Špicevi su ipak špicevi, tako da nisu baš najveštiji u igranju po krilu, ili kao vezisti...
I, ono što me je jako nerviralo danas - kad smo imali jedan korner i jedan slobodnjak, umesto da NABACIMO loptu, išli smo na neku kao kombinaciju...i zato od tih akcija nije bilo NIŠTA!
A zašto tako komplikovano kad može JEDNOSTAVNO?!
Ljudi bre, imamo TRI ŠPICA, borbenog, pa i skočnog Leku, visokog Šćepotelija, i, rekao bih, JOŠ VIŠEG Tadića...a može i Voja Brisel da im se pridruži i ode na skok...NABACITE BRE LOPTU U 16m, PA NEK TAMO KUVA!...ali eto...ne samo da smo upropastili ta dva prekida, nego - uopšte nije ni bilo nekih centaršuteva na glavu tih naših visokih igrača.
Eto, toliko o tome kako je izgledala upotreba tri špica u isto vreme.
Doduše, imali smo par zaista izglednih prilika, ali, one su došle iz akcija po zemlji a ne iz vazduha.
Ipak, pri kraju utakmice, loptu ispucava naš golman, a ona uz pomoć par naših igrača prolazi ka golu NIKE, na nju se sjurio Matija Ninić i precizno je spakovao u mrežu gostiju, 1:0, hvalalepodoviđenjaprijatno!
A onda su se i gosti razgoropadili, i, umesto defanzive koja im je bila zaštitni znak kroz celu utakmicu, žestoko napali naš gol.
Ipak, nisu uspeli da izjednače i to je bilo to. Opet te čari srpskog fudbala gde pokazuješ da itekako znaš i da igraš i da napadaš - ali tek kad počneš da gubiš.
A što se tiče naše fudbalske taktike za danas...pa eto...probali smo dugim loptma pa nije išlo, zato smo prešli na kraće pa je išlo malo bolje, ali nismo dali gol. Pa je onda golmanova duga lopta postala uzrok jednog gola na utakmici. Dakle, šta je bolje, svrsishodnije i logičnije, duge lopte, ili kratke?
Takođe, imali smo tri špica u isto vreme u utakmici, ali ni jedan nije dao gol. Gol daje krilo koje je ušlo u sredinu.
Tako da...duga ili kratka lopta, jedan, dva ili tri špica, star ili mlad igrač, domaći ili strani - nije bitno - bitno je samo da profunkcioniše (ili da se posreći), da se da gol i da se pobedi!
Fudbal je nepredvidljiva igra, NIKAD ne znaš, odnosno nikad ne možeš da budeš potpuno siguran u to šta sve može da (ti) se desi, i šta je to što hoće (ili neće) da ti se posreći ili profunkcioniše.
Što se tiče golgetera Ninića...
I danas i u Bariču, iako nije baš bio fantastičan tokom cele utakmice, BITNO je uticao na njen rezultat i pobedu.
Pa, ako neko zna nešto više o ovom momku, nek napiše, da li je igranje po krilu baš njegova prirodna pozicija, ili je možda igrao i negde drugde? Vidim uzeo je/dobio je desetku na dresu, pa...
Izveštaj sa utakmice » Fudbalski savez Beograda
www.fsb.org.rs
Pioniri nastavljaju da gaze, Ole : Partizan 0 : 10.
Pavle Prijović danas postigao 4 pogotka, po jedan su postigli Dimitrijević, Soknić, Saiti, Stapar,Okuka i Ljubenović. Posle dva kola imamo 6 bodova i gol razliku 23:0, Pavle Prijović postigao već 10 golova.
Pavle Prijović danas postigao 4 pogotka, po jedan su postigli Dimitrijević, Soknić, Saiti, Stapar,Okuka i Ljubenović. Posle dva kola imamo 6 bodova i gol razliku 23:0, Pavle Prijović postigao već 10 golova.
Goran Tomić
Kralj fanzina
Nije bilo goleade niti mnogobrojnih šansi na prošloj utakmici Teleoptika protiv FK T6 NIKE, ali...ko želi na vrh tabele mora da pobeđuje i kad nema goleade ili mnogobrojnih šansi...
Evo kraćeg video izveštaja:
Evo kraćeg video izveštaja:
Goran Tomić
Kralj fanzina
Улица војводе Степе, Вождовац, Јајинци, Кумодраж, Авала и њен торањ, и надасве, чувени киоск брзе хране по имену Пара Ждера, који ме је данас шокирао када сам га угледао да, после толико и толико година, и даље постоји, додуше некако волшебно премештен са Вождовца у Кумодраж...е па, драги моји, све су то нека места која ме итекако подсећају на војску и рат, и, никада не могу равнодушно да прођем поред њих, па ми је, ето тако, било и данас...
Али...било па прошло, и, на моју срећу, данас овуда нисам ишао ни у војску ни у рат, него само на утакмицу ФК Торлак - ФК Телеоптик, али, мора се признати да је и она била као неки прави правцати, додуше само ФУДБАЛСКИ рат!
Само што у том рату ипак нико није ни победио ни изгубио - било је 2:2.
Пар изненађења за мене у наших стартних 11, Немања Стевановић, већ одавно најављиван, али сада стварно и на голу Телеоптика, и - тек данас сазнадох да је наш бек Стефан Петровић заправо рођени брат бека Телеоптика из прошле сезоне, Уроша Петровића...
Додуше, ја сам Стефана већ прошле сезоне виђао (и упознао) на трибини Земунела, а ове сезоне гледао и у дресу Телеоптика на терену, само је требало мало времена да укапирам да је тај некадашњи дечак са трибине сада то већ овај младић који игра на терену... јер, деца брзо расту, а старци споро капирају, и, шта ћеш...
Остатак тима, може се рећи, уобичајен, бек Стојановић, штопери Воја и Поповић, задњи везни Макевић, десно Јанковић, лево Јаначковић, крила Нинић и Бајрамовић, шпиц Лекић...
Стварно лепи предели и видици у том Кумодражу, лепо време и за публику и за фудбал, само штета што стадион још нема трибине, тако да сам утакмицу пратио са терасице управне зграде и ресторана, док су многи то чинили кроз ограду око терена...
И, већ у првих 6 минута, било је три прилике за Телеоптик (!), а најбоља је била она Лекићева, када је лопта прохујала поред десне стативе голмана Марковића...
Али већ у 11. минуту, на леп продор и асистенцију Бајрамовића, исти тај Лекић издржава дуел са одбраном домаћина и шаље лопту у мрежу, 1:0 за наше...
Најбоља прилика за Торлак (односно могућност да судија свира пенал за њих) била је у 26 минуту, када Бајрамовић фаулира њиховог играча...по свој прилици мало унутар 16м, евентуално на линији, али...судија Милош Павловић ипак сматра да је то било мало изван наших 16м...
Уосталом, постоји видео снимак утакмице, па можете и сами да просудите...
Међутим, мора се рећи да је (бар за мене), Телеоптик био бољи тим у првом полувремену, раван пластични терен омогућавао је нашим фудбалерима да показују своју, заиста завидну техничку обученост, и, ја сам имао утисак да ми из сваког напада можемо да дамо гол.
Али га не дајемо!
Зато што наши млади фудбалери (како је то већ годинама у Телеоптику!) некако олако прелазе преко тих прилика, као да не мисле довољно о голу, или - мисле погрешно, па изаберу компликованије решење - које не доводи до тога да дамо гол...
У међувремену, лазаревачки судија греши и на нашу штету - било је сасвим очигледно да је Лекић на пластично-клизавом терену ,,проклизао,, и умало се стога није повредио - и - добио је од судије жути картон због наводног симулирања пенала?!
И, тако се прво полувреме завршило тим ,,минималцем,, у нашу корист, али друго полувреме - е, то је било нешто сасвим друго!
У наставак утакмице, Торлак улази фуриозно, и у првих пар минута већ ствара три шансе! Телеоптик убрзо узвраћа са два шута, један Бајрамовићев, један Јаначковићев! Прва правцата фудбалска битка, али, за разлику од првог полувремена, сада је много више Торлак (а не Телеоптик), тај који чини да ,,гол просто виси у ваздуху,,!
И, већ у 54-ом минуту утакмице, играч домаћих, Никола Пантић пробија наш десни бок, шутем успева да лопту ,,провуче,, између штопера Поповића и голмана Стевановића, и, тресе нашу мрежу - 1:1!
Нешто касније, Бајрамовић успева да предрибла голмана Торлака, али не и да лопту пошаље у мрежу домаћина. Наш голман ипак, има више посла него њихов...
У игру убацујемо прво Тадића, а затим и Шћеповића, и, уз Лекића, то је игра са три шпица...свеједно што се један увек извлачи на крило, један повлачи мало позади, ја их ипак увек некако сврставам у шпицеве...међутим тако немамо јаку средину, немамо ни центаршутеве, а и наш искусни голман ипак није Супермен па да може да заустави баш сваку лопту, 83.-и је минут, Петар Шошкић оштро шутира, лопта по пластичној трави само ,,клизне,, у нашу мрежу, и то је 2:1, за силну радост домаћих играча и навијача!
Утакмица се ближи крају, а ми ,,додатне карте бацамо у напад,, - као офанзивци улазе Илиев и Ристић, овај други успева да се, после успешне комбинације наших нападача, убаци у ,,срце,, Торлакових 16м и поравнава резулатат на 2:2! Одмах затим жури се да извади лопту из мреже, да нам остане више времена за још који напад.
Ипак, утакмица се ускоро завршава, а неколико и наших и њихових играча, падају по терену ,,као снопље,, - због великог физичког напора који су уложили у овом жестоком мечу, али можда и психички жалећи за испуштеним ,,целим пленом,,...
Све у свему, стварно је било узбудљиво и напето у ових данашњих кумодрашких фудбалских 90 минута, али, на крају сам ипак са терасице отишао са ,,киселим,, изразом на лицу - ако хоће да се попне на врх табеле (а хоће!), наш Телеоптик мора да побеђује све редом.
А данас нам је победа, ипак, изостала, заправо, више је деловало као да ишчупасмо бод.
Но, тек смо малтене на почетку сезоне... Ово је било четврто коло, биће их још много. Видећемо.
Али...било па прошло, и, на моју срећу, данас овуда нисам ишао ни у војску ни у рат, него само на утакмицу ФК Торлак - ФК Телеоптик, али, мора се признати да је и она била као неки прави правцати, додуше само ФУДБАЛСКИ рат!
Само што у том рату ипак нико није ни победио ни изгубио - било је 2:2.
Пар изненађења за мене у наших стартних 11, Немања Стевановић, већ одавно најављиван, али сада стварно и на голу Телеоптика, и - тек данас сазнадох да је наш бек Стефан Петровић заправо рођени брат бека Телеоптика из прошле сезоне, Уроша Петровића...
Додуше, ја сам Стефана већ прошле сезоне виђао (и упознао) на трибини Земунела, а ове сезоне гледао и у дресу Телеоптика на терену, само је требало мало времена да укапирам да је тај некадашњи дечак са трибине сада то већ овај младић који игра на терену... јер, деца брзо расту, а старци споро капирају, и, шта ћеш...
Остатак тима, може се рећи, уобичајен, бек Стојановић, штопери Воја и Поповић, задњи везни Макевић, десно Јанковић, лево Јаначковић, крила Нинић и Бајрамовић, шпиц Лекић...
Стварно лепи предели и видици у том Кумодражу, лепо време и за публику и за фудбал, само штета што стадион још нема трибине, тако да сам утакмицу пратио са терасице управне зграде и ресторана, док су многи то чинили кроз ограду око терена...
И, већ у првих 6 минута, било је три прилике за Телеоптик (!), а најбоља је била она Лекићева, када је лопта прохујала поред десне стативе голмана Марковића...
Али већ у 11. минуту, на леп продор и асистенцију Бајрамовића, исти тај Лекић издржава дуел са одбраном домаћина и шаље лопту у мрежу, 1:0 за наше...
Најбоља прилика за Торлак (односно могућност да судија свира пенал за њих) била је у 26 минуту, када Бајрамовић фаулира њиховог играча...по свој прилици мало унутар 16м, евентуално на линији, али...судија Милош Павловић ипак сматра да је то било мало изван наших 16м...
Уосталом, постоји видео снимак утакмице, па можете и сами да просудите...
Међутим, мора се рећи да је (бар за мене), Телеоптик био бољи тим у првом полувремену, раван пластични терен омогућавао је нашим фудбалерима да показују своју, заиста завидну техничку обученост, и, ја сам имао утисак да ми из сваког напада можемо да дамо гол.
Али га не дајемо!
Зато што наши млади фудбалери (како је то већ годинама у Телеоптику!) некако олако прелазе преко тих прилика, као да не мисле довољно о голу, или - мисле погрешно, па изаберу компликованије решење - које не доводи до тога да дамо гол...
У међувремену, лазаревачки судија греши и на нашу штету - било је сасвим очигледно да је Лекић на пластично-клизавом терену ,,проклизао,, и умало се стога није повредио - и - добио је од судије жути картон због наводног симулирања пенала?!
И, тако се прво полувреме завршило тим ,,минималцем,, у нашу корист, али друго полувреме - е, то је било нешто сасвим друго!
У наставак утакмице, Торлак улази фуриозно, и у првих пар минута већ ствара три шансе! Телеоптик убрзо узвраћа са два шута, један Бајрамовићев, један Јаначковићев! Прва правцата фудбалска битка, али, за разлику од првог полувремена, сада је много више Торлак (а не Телеоптик), тај који чини да ,,гол просто виси у ваздуху,,!
И, већ у 54-ом минуту утакмице, играч домаћих, Никола Пантић пробија наш десни бок, шутем успева да лопту ,,провуче,, између штопера Поповића и голмана Стевановића, и, тресе нашу мрежу - 1:1!
Нешто касније, Бајрамовић успева да предрибла голмана Торлака, али не и да лопту пошаље у мрежу домаћина. Наш голман ипак, има више посла него њихов...
У игру убацујемо прво Тадића, а затим и Шћеповића, и, уз Лекића, то је игра са три шпица...свеједно што се један увек извлачи на крило, један повлачи мало позади, ја их ипак увек некако сврставам у шпицеве...међутим тако немамо јаку средину, немамо ни центаршутеве, а и наш искусни голман ипак није Супермен па да може да заустави баш сваку лопту, 83.-и је минут, Петар Шошкић оштро шутира, лопта по пластичној трави само ,,клизне,, у нашу мрежу, и то је 2:1, за силну радост домаћих играча и навијача!
Утакмица се ближи крају, а ми ,,додатне карте бацамо у напад,, - као офанзивци улазе Илиев и Ристић, овај други успева да се, после успешне комбинације наших нападача, убаци у ,,срце,, Торлакових 16м и поравнава резулатат на 2:2! Одмах затим жури се да извади лопту из мреже, да нам остане више времена за још који напад.
Ипак, утакмица се ускоро завршава, а неколико и наших и њихових играча, падају по терену ,,као снопље,, - због великог физичког напора који су уложили у овом жестоком мечу, али можда и психички жалећи за испуштеним ,,целим пленом,,...
Све у свему, стварно је било узбудљиво и напето у ових данашњих кумодрашких фудбалских 90 минута, али, на крају сам ипак са терасице отишао са ,,киселим,, изразом на лицу - ако хоће да се попне на врх табеле (а хоће!), наш Телеоптик мора да побеђује све редом.
А данас нам је победа, ипак, изостала, заправо, више је деловало као да ишчупасмо бод.
Но, тек смо малтене на почетку сезоне... Ово је било четврто коло, биће их још много. Видећемо.
Izveštaj sa utakmice » Fudbalski savez Beograda
www.fsb.org.rs
Последња измена:
moze se primetiti da trener Stojakovic primenjuje slican koncept u pocetnoj fazi organizacije napada iz poslednje linije kao Blagojevic.
u prvoj koju sam gledao protiv BASK-a to nije bio slucaj.
Последња измена:
gravedigger
Grobar
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 843
- Reaction score
- 186
Jel ove mladje kategorije vise ne prenosa na youtube?
Treće kolo pionirske lige i nova pobeda. Partizan : Grafičar 11:1
Strelci: Prijović 4, Stapar 3, Nikolić 2, Dimitrijević i Saiti po jedan.
Partizan ima 9 bodova i gol razliku 34 :1.
Kadeti ispustili pobedu u nadoknadi vremena.
Novi Pazar : Partizan 2:2
Strelci za crno-bele Zdjelarić i Tadić.
Domaćin postigao golove u 91 i 93 minutu.
Strelci: Prijović 4, Stapar 3, Nikolić 2, Dimitrijević i Saiti po jedan.
Partizan ima 9 bodova i gol razliku 34 :1.
Kadeti ispustili pobedu u nadoknadi vremena.
Novi Pazar : Partizan 2:2
Strelci za crno-bele Zdjelarić i Tadić.
Domaćin postigao golove u 91 i 93 minutu.
Zuull_PFC
Grobarčina
Čika Gorane i upućeniji..
Interesuju me utisci o ovom dečkiću, 17-ogodišnjem levom beku Stefanu Petroviću.. Pažnju mi je privukao drugar koji je u timu koji radi srpsku bazu za Football Manager 26, a pošto sam ja pikao taj FM negde od 02/03 pa do 22/23 svaku ediciju (a kako ove godine u Partizanu imamo tu mladu bazu kakvu imamo planiram opet da zakotrljam FM) a i u stvarnom svetu nam manjka levog beka, zanima me da li je mali zaista tako talentovan i dobar kakvog će ga po svoj prilici predstaviti u predstojećem FM-u 26? Neki detaljniji utisci ako je moguće
Goran Tomić
Kralj fanzina
Šta god da radimo i gde god da se nalazimo pred derbi, nekako nam misli uvek hrle ka toj utakmici nad svim utakmicama... Na taj dan smo i naročito sujeverni, i stalno pokušavamo da protumačimo neke pojave i prizore kao dobar ili loš predznak krajnjeg rezultata derbija...
E, tako vam je, deco moja, sa mnom i ovoga puta...
Krenuo sam na utakmicu Teleoptika, i na stazi kojom idem ugledam malog dečačića u Partizanovom dresu kako veselo maše u nekim belim rukavicama...nisam hteo da ga fotografišem, možda bi se roditelji ljutili, ali...rekoh, možda je to neki dobar predznak i za večerašnju radost našeg ekstremno mladog tima Partizana...
Onda, u Zemunelu, uđem u zgradu da uzmem protokol, kad, eto ti Demba Seka, pruža potriru mobilni telefon da mu ovaj pročita nešto što je na srpskom...portir nije imao naočare, pa zamoli mene, i, tako ja to pročitam našem napadaču, on mi se zahvali, ali, zato ne stigoh da ga fotografišem, ode negde, a ima dug korak...
Pomislih, možda je i ovo neki dobar znak, možda večeras i na derbiju našem rivalu presudi baš on i taj njegov dugi korak...
Elem, konačno počnem da gledam i utakmicu Teleoptika i Jedinstva iz Surčina, ali...kod njih u timu kapiten je Luka Cucin, nekadašnji igrač Partizana, kao i Alen Stevanović, strelac gola za Partizan u nekom od prošlih derbija...
Kod nas u timu, golman Stevanović, učesnik onog čuvenog ,,Tanga smrti,, tj. naše poslednje titule, kapiten Voja Stanković, učesnik naše poslednje Lige šampiona, na klupi Marko Šćepović, takođe strelac za Partizan u nekom od prošlih derbija...
I...
Sastav Teleoptika bio je uobičajen, igra zaista vrlo dobra, mladići imaju odličan pregled igre i osećaj za prostor, čas kratkim, ali često i uspešno i dugim pasom, znaju da izbace saigrača u izglednu situaciju, naši napadači su često u šansama, pogađamo stative, jednom lopta miluje i prečku...
Ali, do prvog gola dolazimo uz pomoć u toj situaciji skoro pa nezaustavljivog beka Ristića, koga su, ipak, na jedvide jade Surčinci napokon zaustavili faulom...
Samo, što im je to za kratko odložilo naše vođstvo - vezista Makević je namestio loptu, nanišanio, i - pogodio tamo gde treba. Bravo dečko, vrhunska preciznost iz prilično udaljenog slobodnjaka!
Fantastičan pas iz naše pozadine izbacuje loptu kao na tacni do Ninića, ovaj je produžava do Janačkovića, koji, iako iskosa, rutinski pogađa mrežu Jedinstva - 2:0 za Teleoptik!
Do kraja poluvremena, rezultat se nije menjao, na kraju utakmice bilo je 3:1 za Teleoptik.
Drugo poluvreme nisam gledao, hteo sam da pogledam i deo pripremne utakmice košarkašica Partizana...
Stigoh još da (ipak) fotografišem Demba Seka, koji je, kako se vidi, u veoma dobrom raspoloženju posle današnjeg treninga...
I, naravno...da opet porazmislim o dobrim i lošim predznacima pred današnji derbi...
Mali veseli dečačić u dresu Partizana, dobar znak.
Moj susret sa Sekom, dobar znak.
Alen Stevanović strelac za nas u derbiju koji smo ono beše izgubili (?), loš znak.
Pobeda Teleoptika, dobar znak.
Video sam igrače Partizana na treningu i raspoloženog Seka, dobar znak.
Košarkašice pobedile, dobar znak.
U prodavnici one crvene korpe iz čista mira (ili ih je neko ipak srušio), iz sve snage tresnule u moju nogu (i tetivu), loš znak...
I tako sve do derbija...znak do znaka, sujeverje do sujeverja...a sve to možda ionako ništa ne znači.
Ili ipak znači?
Ko zna.
Derbi je ionako uskoro, pa ćemo svi videti šta će na njemu ZAISTA biti.
srbijasport.net
E, tako vam je, deco moja, sa mnom i ovoga puta...
Krenuo sam na utakmicu Teleoptika, i na stazi kojom idem ugledam malog dečačića u Partizanovom dresu kako veselo maše u nekim belim rukavicama...nisam hteo da ga fotografišem, možda bi se roditelji ljutili, ali...rekoh, možda je to neki dobar predznak i za večerašnju radost našeg ekstremno mladog tima Partizana...
Onda, u Zemunelu, uđem u zgradu da uzmem protokol, kad, eto ti Demba Seka, pruža potriru mobilni telefon da mu ovaj pročita nešto što je na srpskom...portir nije imao naočare, pa zamoli mene, i, tako ja to pročitam našem napadaču, on mi se zahvali, ali, zato ne stigoh da ga fotografišem, ode negde, a ima dug korak...
Pomislih, možda je i ovo neki dobar znak, možda večeras i na derbiju našem rivalu presudi baš on i taj njegov dugi korak...
Elem, konačno počnem da gledam i utakmicu Teleoptika i Jedinstva iz Surčina, ali...kod njih u timu kapiten je Luka Cucin, nekadašnji igrač Partizana, kao i Alen Stevanović, strelac gola za Partizan u nekom od prošlih derbija...
Kod nas u timu, golman Stevanović, učesnik onog čuvenog ,,Tanga smrti,, tj. naše poslednje titule, kapiten Voja Stanković, učesnik naše poslednje Lige šampiona, na klupi Marko Šćepović, takođe strelac za Partizan u nekom od prošlih derbija...
I...
Sastav Teleoptika bio je uobičajen, igra zaista vrlo dobra, mladići imaju odličan pregled igre i osećaj za prostor, čas kratkim, ali često i uspešno i dugim pasom, znaju da izbace saigrača u izglednu situaciju, naši napadači su često u šansama, pogađamo stative, jednom lopta miluje i prečku...
Ali, do prvog gola dolazimo uz pomoć u toj situaciji skoro pa nezaustavljivog beka Ristića, koga su, ipak, na jedvide jade Surčinci napokon zaustavili faulom...
Samo, što im je to za kratko odložilo naše vođstvo - vezista Makević je namestio loptu, nanišanio, i - pogodio tamo gde treba. Bravo dečko, vrhunska preciznost iz prilično udaljenog slobodnjaka!
Fantastičan pas iz naše pozadine izbacuje loptu kao na tacni do Ninića, ovaj je produžava do Janačkovića, koji, iako iskosa, rutinski pogađa mrežu Jedinstva - 2:0 za Teleoptik!
Do kraja poluvremena, rezultat se nije menjao, na kraju utakmice bilo je 3:1 za Teleoptik.
Drugo poluvreme nisam gledao, hteo sam da pogledam i deo pripremne utakmice košarkašica Partizana...
Stigoh još da (ipak) fotografišem Demba Seka, koji je, kako se vidi, u veoma dobrom raspoloženju posle današnjeg treninga...
I, naravno...da opet porazmislim o dobrim i lošim predznacima pred današnji derbi...
Mali veseli dečačić u dresu Partizana, dobar znak.
Moj susret sa Sekom, dobar znak.
Alen Stevanović strelac za nas u derbiju koji smo ono beše izgubili (?), loš znak.
Pobeda Teleoptika, dobar znak.
Video sam igrače Partizana na treningu i raspoloženog Seka, dobar znak.
Košarkašice pobedile, dobar znak.
U prodavnici one crvene korpe iz čista mira (ili ih je neko ipak srušio), iz sve snage tresnule u moju nogu (i tetivu), loš znak...
I tako sve do derbija...znak do znaka, sujeverje do sujeverja...a sve to možda ionako ništa ne znači.
Ili ipak znači?
Ko zna.
Derbi je ionako uskoro, pa ćemo svi videti šta će na njemu ZAISTA biti.
Izveštaj sa utakmice » Fudbalski savez Beograda
www.fsb.org.rs
Koncert stativa i mreža, fudbalska simfonija u "Zemunelu"
Duel dve ekipe iz vrha tabele doneo je upravo ono što se i očekivalo, atraktivan fudbal pun strasti i tempa. Razvojni tim Partizana pokazao je zbog čega slovi za jednog od glavnih kandidata za plasman u Prvu ligu Srbije....
srbijasport.net