Прави летњи дан на крају октобра, прави правцати фудбал, добра посета и чак седам голова на утакмици у Обреновцу у којој је наш Телеоптик против домаћег Радничког на крају славио са 4:3!
Честитке свим учесницима за ову сјајну фудбалску представу!
У екипи Радничког има и некадашњих играча Телеоптика, а најпознатији је, свакако, Филип Минић - Мина, који је годинама био наш капитен.
И баш размишљам, како учесници овог форума често негодују кад им резултат није по вољи, потпуно заборављајући да и у екипи са друге стране често има некога ко такође и итекако зна да игра фудбал.
За Мину, у фудбалу нема никаквих тајни, и, мада је на терену техничар а не снагатор, а приватно један образован и ретко културан момак, ипак је, као ,,осмица,, Радничког, на самом почетку утакмице, у старту скоро однео млађег колегу и ,,осмицу,, Телеоптика, Миту Јанковића, тек да му васпитно покаже како на терену нема шале са одраслим људима!
На почетку је изгледало као да ће ово бити једна тврда утакмица, јер су обе екипе заиграле пресинг, па је тешко било доћи у неку прилику, али...убрзо или Телеоптик узима ствар у своје руке, или се можда Раднички свесно мало повлачи (или нема снаге да му пресинг траје дуже), па се шансе за Оптичаре ,,нижу као на траци,, - али...они их све промашују!
Ипак, једном нам се коначно ,,посрећило,, али није то само ствар среће него и доброг продора Бибија Нинића, који, додуше, није дао гол, али се, захваљујући њему, лопта ипак некако ,,провукла,, поред голмана домаћих и дошла до Лекића коме је само остало да је пошаље у мрежу - 1:0 за Телеоптик!
И, мада је општа оцена околине и трибине била да је Телеоптик бољи у овом дербију врха табеле - одједном долази до пенала, играч Радничког га сигурно изводи, наш голман иде у једну страну, лопта у другу и то је 1:1.
И, када је изгледало да утакмица улази у неки ,,изједначен,, ток, Марку Лекићу једна лопта је баш ,,села,, и, мада је Лека дао баш много голова за Телеоптик, овај му је сигурно, или најлепши, или један од најлепших, 2:1 за нас!
До краја полувремена бележим још и фотографију на којој играчи домаћих поново траже пенал, али га не добијају, па...идемо на друго полувреме...
Током паузе, и почетком другог полувремена опет се на трибини и у околини слажемо да је Телеоптик бољи тим, да је имао више шанси и да заслужено води...
Слажемо се и са тиме да шансе ипак нису исто што и постићи гол...
И...
Таман сам, по ко зна који пут, хтео да испричам како смо, у мом селу, кад нисмо могли технички или физички да парирамо противнику, једва чекали да се некако дочепамо неког корнера или прекида, па да све наше највише и најдебље играче пошаљемо пред противнички гол, јер нам је то била једина шанса, да...
Али нисам стигао да започнем причу, јер сам хтео да уснимим како ће Раднички да искористи свој ,,прекид,, (односно корнер)...
И...
Искористио га је баш као у типичном примеру из мог села - дао је гол!
Морам ипак да кажем, да је Телеоптик јако лоше бранио овај прекид...не замерам им баш много, јер они су ипак развојни тим, додуше са искусним голманом и искусним штопером капитеном у одбрани...али, овога пута су се сви заједно понели баш као што то често (нажалост) ради и ФК Партизан...
Пун шеснаестерац наших играча који гледају на разне стране и свашта раде (или не раде), али АМА БАШ НИКО да стане и засмета играчу који нам даје гол!
Узгред, лопта је дуго путовала, и било је времена да се нешто предузме, али...
Резултат је сада 2:2, а ,,моментум,, утакмице прелази на страну Радничког, гол их је ,,осоколио,, играју на домаћем терену, публика им пружа подршку, стварају изгледне ситуације пред нашим голом...
Али не дају гол.
Гол пада на другој страни.
Неколико пута сам љубазним домаћинима скренуо пажњу да Нинић може и боље, да нам је тренутно најбољи стрелац, да можда изгледа понекад као успорено и незаинтересовано, али...да је то само као нека варка...
И, био сам у праву.
И јуче је Биби ПОНОВО био неухватљив и за чуваре и за голмана, па чак и за моју камеру у тренутку кад је дао гол!
3:2 за Телеоптик, и остало ми је да га бар снимим како се радује са клупом Телеоптика.
Ова лепа утакмица заслужује да објавим још неку фотографију, па зато морам да наставим и у следећем посту...