Partizan.net - Forum navijača Partizana
Dobrodošli na najveći i najstariji Forum Navijača Partizana!
Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
Napred Partizan!
PFC nostalgija: istorija, legende, stare slike
- Зачетник теме Crno-beli
- Датум покретања
El_Grande_Jokan
Grobarčina
"Gordon Petric".
trivunelli
Grobarčina
Ima na mondu kao prisecanje na utakmice Partizana sa Rijekom iz 90ih,ljudi za pet minuta snimka se vidi da smo bolje terali loptu nego danas.
akiopaki
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 18.12.2007
- Порука
- 3.567
- Reaction score
- 1.080
На тој утакмици, на ЈНА против Ријеке 1999., при резултату 2:0 за нас кренули наши играчи да враћају лопту назад, да губе време. Стадион је био скоро пун, и кренули смо прво са југа, па онда сви да скандирамо: "играјте фудбал" и "играте к`о цигани".
У реваншу смо их "убили" још теже, било је 2:0 за нас тамо после 7-8 минута, на крају 3:0
У реваншу смо их "убили" још теже, било је 2:0 за нас тамо после 7-8 минута, на крају 3:0
trivunelli
Grobarčina
Ne znam za to,ne secam se ni utakmice imao sam 9 godina ali po snimku bih rekao da smo bas lepo igrali. To cuvanje lopte je klasicna ciganija ali se bogami zadnjih godina primilo i kod nas. Eto protiv Young Boysa nam je proslo nekaznjeno ali skoro uvek najebemo zbog toga.
101st Airborne
Početnik
Odlična utakmica, tačnije prvi delovi obe utakmice, mislio sam da će biti petarde u obe. Eh da je sad bar jedna takva u Evropi...
Oplenac
Retired witch Hunter
- Учлањен(а)
- 08.07.2014
- Порука
- 5.925
- Reaction score
- 26.690
Ajd da i ja napisem neku...
Rijeka 1999 godine. Za razliku od 1997 ipak smo imali dobar tim, koji je iz prethodne sezone imao znacajno iskustvo u kupu kupova, i sjajnim mecevima sa Njukaslom i Laciom. Od nove sezone se ocekivao korak vise, jer je skoro ceo tim ostao na okupu.
Bombe su prestale da padaju po nama, relativno kratko pre ovog dvomeca. Secam se cigana koji su prizeljkivali da se ponovi nas potop od pre dve godine, kao i potopi u basketu protiv Splita i Cibone.
Situacija u zemlji je bila prilicno losa, sa razlogom. Nas cetvorica smo krenuli za Beograd, sa obezbedjenim kartama za severnu tribinu. Za jug su bile rasprodate, a novac za bocne tribine nismo imali.
Cak sta vise, umesto svog dela novca za gorivo, ja sam doneo dva litra benzina u plasticnoj flasi. Odvratno vreme, bilo ne ponovilo se.
Elem, euforija nije bila kao dve godine ranije, ali se osecalo naelektrisanje zbog predstojeceg dvomeca. U jugicu smo prokuvali do Beograda. Poneo sam prvi put na utakmicu onaj svileni sal, dotle sam stalno nosio prvi sal, vuneni dvostrani sa buldogom.
Oko stadiona je bilo prilicno ljudi, jedva smo skupili nesto kinte da kupimo neki sok, koji smo popili za dve sekunde. Na stadion smo usli nekih sat ipo pre utakmice. Bili smo smesteni skoro skroz do istocne tribine. U jednom trenutku smo na atletskoj stazi uocili jednog naseg sugradjanina sa novinarskom akreditacijom, koji je inace okoreli ganci. Poceli smo da ga dozivamo, on nas je ugledao, mahnuo nam, cak nas je i slikao. Sad da me ubijete nemam pojma da li sam tu sliku ikad uzeo od njega, a ako jesam nemam predstavu gde sam je zaturio.
Stadion nije bio pun, doduse nije bio pun ni protiv Dinama, ali smo protiv Dinama imali stadion koji je jos uvek primao 55000 ljudi, a sad smo imali skracenu varijantu sa svega 32000 mesta. I nije bilo puno. Bilo je uzasno sparno vreme.
Jug je imao dobro izdanje, bilo je dobro navijanje. Na terenu smo delovali prilicno dobro, redjale su se akcije, pogotovo u prvom poluvremenu smo sve videli kao na tacni, posto smo napadali prema severu. Najpre Sale kapiten postize sjajan gol, nedugo potom i Krstajic, mislim da su bili u pitanju 10-i i 20-i minut. Bili smo odusevljeni, dobra igra je dodatno uticala na tribine i atmosferu. Iskreno, pao nam je kamen sa srca, jer smo strahovali kako ce sve to biti, nakon potopa od pre dve godine, i kosarkaskih poraza, bila je prisutna strepnja, da li mi mozemo psihicki izgurati te meceve. Cak smo nakon drugog gola poceli da pricamo da ako budemo postizali po jedan gol na svakih deset minuta...
Naravno, mi ne bi bili mi, kad ne bi sami sebi skocili u usta. Do kraja poluvremena smo igrali ok, ali u drugom nismo licili na sebe. Rijeka nas je stisla, i na zalost, desilo se ono cega smo se plasili, primili smo gol. Pobeda od 2:1 je mrsava pobeda, a u revansu ko zna sta nas ceka.
Cak ako me secanje dobro sluzi, bas je Krstajic napravio gresku kod gola koji smo primili. Nije ostalo nesto puno vremena, i ipak je Krstajic uspeo da se iskupi negde pred sam kraj meca, dao je gol, svoj drugi na toj utakmci, posle kornera. Dobro je, ipak je pobeda sa dva gola razlike bolja.
Pred revans se secam da su njihovi igraci najavljivali da ako im je Partizan na buku dao tri gola, da ce oni na buku na Kantridi dati 5 komada. Tamo smo ih demolirali, cak su mogli da dozive i ubedljiviji poraz da smo bili zainteresovaniji da ih ponizimo. Kako god, da nam je neko pre dvomeca ponudio da ih tamo dobijemo 3:0, prihvatili bi oberucke.
U sledecem kolu nas je cekao Spartak iz Moskve...
Rijeka 1999 godine. Za razliku od 1997 ipak smo imali dobar tim, koji je iz prethodne sezone imao znacajno iskustvo u kupu kupova, i sjajnim mecevima sa Njukaslom i Laciom. Od nove sezone se ocekivao korak vise, jer je skoro ceo tim ostao na okupu.
Bombe su prestale da padaju po nama, relativno kratko pre ovog dvomeca. Secam se cigana koji su prizeljkivali da se ponovi nas potop od pre dve godine, kao i potopi u basketu protiv Splita i Cibone.
Situacija u zemlji je bila prilicno losa, sa razlogom. Nas cetvorica smo krenuli za Beograd, sa obezbedjenim kartama za severnu tribinu. Za jug su bile rasprodate, a novac za bocne tribine nismo imali.
Cak sta vise, umesto svog dela novca za gorivo, ja sam doneo dva litra benzina u plasticnoj flasi. Odvratno vreme, bilo ne ponovilo se.
Elem, euforija nije bila kao dve godine ranije, ali se osecalo naelektrisanje zbog predstojeceg dvomeca. U jugicu smo prokuvali do Beograda. Poneo sam prvi put na utakmicu onaj svileni sal, dotle sam stalno nosio prvi sal, vuneni dvostrani sa buldogom.
Oko stadiona je bilo prilicno ljudi, jedva smo skupili nesto kinte da kupimo neki sok, koji smo popili za dve sekunde. Na stadion smo usli nekih sat ipo pre utakmice. Bili smo smesteni skoro skroz do istocne tribine. U jednom trenutku smo na atletskoj stazi uocili jednog naseg sugradjanina sa novinarskom akreditacijom, koji je inace okoreli ganci. Poceli smo da ga dozivamo, on nas je ugledao, mahnuo nam, cak nas je i slikao. Sad da me ubijete nemam pojma da li sam tu sliku ikad uzeo od njega, a ako jesam nemam predstavu gde sam je zaturio.
Stadion nije bio pun, doduse nije bio pun ni protiv Dinama, ali smo protiv Dinama imali stadion koji je jos uvek primao 55000 ljudi, a sad smo imali skracenu varijantu sa svega 32000 mesta. I nije bilo puno. Bilo je uzasno sparno vreme.
Jug je imao dobro izdanje, bilo je dobro navijanje. Na terenu smo delovali prilicno dobro, redjale su se akcije, pogotovo u prvom poluvremenu smo sve videli kao na tacni, posto smo napadali prema severu. Najpre Sale kapiten postize sjajan gol, nedugo potom i Krstajic, mislim da su bili u pitanju 10-i i 20-i minut. Bili smo odusevljeni, dobra igra je dodatno uticala na tribine i atmosferu. Iskreno, pao nam je kamen sa srca, jer smo strahovali kako ce sve to biti, nakon potopa od pre dve godine, i kosarkaskih poraza, bila je prisutna strepnja, da li mi mozemo psihicki izgurati te meceve. Cak smo nakon drugog gola poceli da pricamo da ako budemo postizali po jedan gol na svakih deset minuta...
Naravno, mi ne bi bili mi, kad ne bi sami sebi skocili u usta. Do kraja poluvremena smo igrali ok, ali u drugom nismo licili na sebe. Rijeka nas je stisla, i na zalost, desilo se ono cega smo se plasili, primili smo gol. Pobeda od 2:1 je mrsava pobeda, a u revansu ko zna sta nas ceka.
Cak ako me secanje dobro sluzi, bas je Krstajic napravio gresku kod gola koji smo primili. Nije ostalo nesto puno vremena, i ipak je Krstajic uspeo da se iskupi negde pred sam kraj meca, dao je gol, svoj drugi na toj utakmci, posle kornera. Dobro je, ipak je pobeda sa dva gola razlike bolja.
Pred revans se secam da su njihovi igraci najavljivali da ako im je Partizan na buku dao tri gola, da ce oni na buku na Kantridi dati 5 komada. Tamo smo ih demolirali, cak su mogli da dozive i ubedljiviji poraz da smo bili zainteresovaniji da ih ponizimo. Kako god, da nam je neko pre dvomeca ponudio da ih tamo dobijemo 3:0, prihvatili bi oberucke.
U sledecem kolu nas je cekao Spartak iz Moskve...
Прилози
Последња измена:
El_Grande_Jokan
Grobarčina
„Имао сам седам пута потрес мозга. Једном, на неком прегледу, питам медицинску сестру кроз шалу, да ли има било чега у мојој глави? А она ми, смртно озбиљна, каже да ми је глава пуна шупљина и да ми је мозак оштећен. Кажем јој, да сте ви ударали лопту главом и подметали главу на туђу ногу колико и ја, Ви не бисте главу ни имали.”
Благоје Пауновић, центархалф Партизана 1965-1975
(извор: https://crnobelanostalgija.com/2014/06/intervju-blagoje-paunovic-14062014.html)
ABCDE
Grobar
- Учлањен(а)
- 07.12.2012
- Порука
- 528
- Reaction score
- 107
Na koliko je utakmica Franjo Glazer bio igrac-trener FK Partizan, on je i bio zvanicno prvi nas trener.
Moze li neko da izvuce neki clanak o njegovom kratkom boravku u Partizanu?
Branio je samo na I derbiju 1946/1947 ali tada je trener vec bio Spic, nije bio on.
Svasta sam citao o njemu, cak i knjigu iz hr Beara-GlaSer od Spire Bilica, ali u toj knjizi ne pise ama bas nista o Glazerovom boravku u Beogradu i Partizanu.
Zvonimir Magdic je dosta pisao o njemu u Legendama zagrebackog nogometa, ali sve je to vezano bas za ZG period, pominjao ga je u svojoj knjizi Tako je zivio i igrao Bernard Vukas Bajdo da je u stvari on sklonjen u BG da ne bi najebao u ZG, ili tako nesto.
Fascinantan je npr podatak da je od 94 peala u karijeri Glazer odbranio 73!
Uspeo sam da nadjem da postoji knjiga o njemu -Glazerov album- iz 1958, ali to je jako tesko pronaci, to kada bi se naslo, to bi bilo blago.
Moze li neko da izvuce neki clanak o njegovom kratkom boravku u Partizanu?
Branio je samo na I derbiju 1946/1947 ali tada je trener vec bio Spic, nije bio on.
Svasta sam citao o njemu, cak i knjigu iz hr Beara-GlaSer od Spire Bilica, ali u toj knjizi ne pise ama bas nista o Glazerovom boravku u Beogradu i Partizanu.
Zvonimir Magdic je dosta pisao o njemu u Legendama zagrebackog nogometa, ali sve je to vezano bas za ZG period, pominjao ga je u svojoj knjizi Tako je zivio i igrao Bernard Vukas Bajdo da je u stvari on sklonjen u BG da ne bi najebao u ZG, ili tako nesto.
Fascinantan je npr podatak da je od 94 peala u karijeri Glazer odbranio 73!
Uspeo sam da nadjem da postoji knjiga o njemu -Glazerov album- iz 1958, ali to je jako tesko pronaci, to kada bi se naslo, to bi bilo blago.
El_Grande_Jokan
Grobarčina
Брашњави и 12 копчи зарађених против Бате Борисова на ЈНА 2015.
Суштина партизанштине у једној слици.
Суштина партизанштине у једној слици.
El_Grande_Jokan
Grobarčina
Горан БољеСтаниЈерАкоПрођешНогеЋеТиПоломитиДуљај Тробок
Bili Piton
Grobar
- Учлањен(а)
- 12.05.2018
- Порука
- 757
- Reaction score
- 5.775
Dr Mo
Forumski derviš
Plava čigra!
Zlatiborpfc
Grobarčina
Moj deda je uvek drhtavim glasom pominjao njegovo ime. Čak je jednom i suze pustio. Kad vidiš čoveka od 80 sa suznim očima zbog fudbalera, znaj kakva je legenda Čigra onda bio.
Goran Tomić
Kralj fanzina
Evo i Velikog Bobeka koji je zaigrao u crno-belom dresu, doduše tek kao veteran (znate da smo po osnivanju i godinama posle igrali u raznim kombinacijama boja dresa i šortsa, ali tada nismo imali crno-belu kombinaciju)...
crnobelanostalgija.com
I Bobek je zaigrao u crno-belom! – Crno-bela Nostalgija
Na dan kada je Partizan, pre tačno šezdeset godina, 8. marta 1959, po prvi put obukao crno-bele dresove u kup utakmici protiv (tada) titogradskog Borca, spremili smo jedan tekst u slavu crno-belih boja, u sećanje na legendarnog igrača koji je najzaslužniji za njihovo uvođenje kao zvanične...
crnobelanostalgija.com
In_hero!
Grobar
- Учлањен(а)
- 13.03.2016
- Порука
- 547
- Reaction score
- 1.001
Gorane citao sam po navijackim forumima, kako se menjala moda i uopste stil navijanja tokom godina. Oblacenje, pesme, intezitet rivaliteta pa i mentalitet samih ljudi.
Ako bi ste mogvli Vi da bacite neku Vasu pricu kako se to Vama cinilo sa istoka, jer mi se cini da ste pretezno odatle gledali. Pre svega dok to nije bila da kazem ultra tribina. Izvinjavam se zbog mozda cigansko termina, al nije njihov ko im jebe mater.
Ono od Muja iz Doboja pa do danasnjih dana.I ljubav i prvrzenost.
Jeste da su druga vremena i liga pre svega kriminalno tragicna i smesna ali ipak.
Pozdrav, i samo nek nas PFC pobedjuje!
Ako bi ste mogvli Vi da bacite neku Vasu pricu kako se to Vama cinilo sa istoka, jer mi se cini da ste pretezno odatle gledali. Pre svega dok to nije bila da kazem ultra tribina. Izvinjavam se zbog mozda cigansko termina, al nije njihov ko im jebe mater.
Ono od Muja iz Doboja pa do danasnjih dana.I ljubav i prvrzenost.
Jeste da su druga vremena i liga pre svega kriminalno tragicna i smesna ali ipak.
Pozdrav, i samo nek nas PFC pobedjuje!
Goran Tomić
Kralj fanzina
Planiram već duže vreme da napišem nešto o decenijama Partizana kako ih ja pamtim ili ne pamtim, ali... ne znam kada ću...
Leto sam utrošio na neke druge kreacije, na jesen me čeka mnogo posla na radnom mestu...pa...možda od zime pa nadalje...
Samo, mnogima se neće baš dopasti to što budem pisao...em što sam ja uvek bio baš nešto suprotno od ultras navijača, te nemam zanimljive doživljaje nekih tuča ili gostovanja, em što su to više neke moje sasvim lične uspomene a ne detalji o nekim najbitnijim stvarima za Partizan, em što sam većinu stvari - kao što je i normalno kada decenije prođu, jednostavno - zaboravio...
Ali, biće nešto...
...jednog dana...
Leto sam utrošio na neke druge kreacije, na jesen me čeka mnogo posla na radnom mestu...pa...možda od zime pa nadalje...
Samo, mnogima se neće baš dopasti to što budem pisao...em što sam ja uvek bio baš nešto suprotno od ultras navijača, te nemam zanimljive doživljaje nekih tuča ili gostovanja, em što su to više neke moje sasvim lične uspomene a ne detalji o nekim najbitnijim stvarima za Partizan, em što sam većinu stvari - kao što je i normalno kada decenije prođu, jednostavno - zaboravio...
Ali, biće nešto...
...jednog dana...