PFC nostalgija: istorija, legende, stare slike

[kerkez]

Ja bolju pricu nisam skoro procitao,stvarno svaka cast.

 

[dookie]

Legende...

Svako od nas ko nosi Parizan u srcu reći ce da su svi koji su igrali za Partizan..legende, svako na svoj način! Medjutim, nekoliko pojedinaca se ipak izdvaja...oni su to zaslužili svojim odnosom prema voljenom klubu, dresu koji nose, navijačima, naciji itd.

Момчило "Моца" Вукотић
Milutin Šoškić
Branko Zebec
Zlatko Čajkovski
Fahrudin Jusufi
Milan Galić
Slaviša Jokanović
Stjepan Bobek
Predrag Mijatović
Mateja Kežman
Saša Ilić
Igor Duljaj
Albert Nadj
Dragan Mance
...

 

[Tomcilo2]

Jos jedna majstorija, remek delo Gustzava sa sportskevesti.net . Evo vam, pa uzivajte!

Kakav je to bio lik...
Od Aleksandar Pavlović | Postavljeno 02/3/2007
Navijački mozak je pomalo misteriozna stvar. Verujem da bi eksperti tu imali dosta toga da ispitaju. Polazim od sebe prvo. Strasti, emocije, iracionalno ponašanje... Tone sećanja, stotine golova, bezbroj utakmica i mnogo asova... I sve to složeno u memoriji, pomalo haotično, ali ipak složeno. Ne trudim se da pamtim na silu, jer događaji se sami od sebe urezuju u pamćenje. Ponekad, oni manje bitni uzmaknu pred onim važnijim. Asovi istiskuju statiste. Jer, kao što ima ljudi koji skoro neprimetno prođu kroz život, tako ima i sportista čije karijere, ma kakvim zlatom ukrašene, padaju u zaborav. Neko osvaja medalje, a ostane bezličan. A neko, opet, ne dosegne kosmičke visine, ali se zauvek nastani u srcima navijača. Vi koji pratite ovaj sajt, znate da mi ne jurimo rekorde i pobede po svaku cenu, mi nismo samo puki hroničari pobeda i poraza. Mi pišemo o onom ljudskom u sportu. Pišemo o onima sa svojim ja, o onima sa harizmom, pa bili oni olimpijski pobednici ili epizodisti sa klupe.

Naš današnji junak se savršeno uklapa u našu koncepciju. Harizmatičan, uspešan, često i tragično nespretan, ali uvek u centru pažnje. Mislio sam dugo da li da pišem o njemu. Jer toliko je ušao u legendu, da i dve decenije posle kraja svoje karijere, njegovi podvizi i sportski gresi nalaze svoje mesto u pričama i sećanjima, a neretko i u filmovima. I šta još reći o takvom čoveku a da nije ispričano? Pokušaću, ipak...

Petar Borota, golman. Za golmane se oduvek pričalo da su specifični i ekscentrični. Borota je bio odličan golman OFK Beograda. Vremenom, prerastao je svojim kvalitetom sredinu, i jedini logični korak u njegovoj karijeri je mogao biti ka Topčiderskom brdu. Partizan ili Zvezda. Petar je stigao u Partizan 1977.godine i bio je jedna od par karika koja je nedostajala da se te godine zaokruži stvaranje šampionskog tima. Pravi čovek na pravom mestu. Pokazali su to rezultati te sezone. "Crno-beli" su nadmoćno osvojili titulu, a ceo tim je delovao kao mašina. Sve se poklopilo - sjajan trener (Ante Mladinić), vrhunski igrači, i odani navijači, koji su te godine bili dvanaesti igrač, pa je mečeve u Beogradu posmatralo u proseku po 25.000 gledalaca! Kako to nestvarno zvuči...

Petar Borota je dao ogroman doprinos, primio je samo 19 golova, a ruku na srce, imao je i odlične odbrambene igrače ispred sebe. Njegov kvalitet nije bio sporan. Branio je ono što su svi već videli u mreži, a ono što ga je odlikovalo bili su i izleti van šesnaest metara. Nije se libio da istrči i 30 metara od gola ako treba. Ponekad i nije trebalo, ali on je izletao. Osim te osobenosti, Borota je i kao sportista delovao sasvim atipično, van svakih šablona. Jedini golman koji je u to vreme, umesto klasičnog šorca, nosio crne bermude. Onda je bio i prvi fudbaler koji je na svojoj glavi oblikovao "mini - val" frizuru. Hteo je da imidžom oponaša tada slavnog Kevina Kigena, ali kod saigrača je izazvao samo napade smeha. Znači, golmanske bravure, izlasci van 16 metara, crne bermude i čudna frizura. Previše za shvatanja običnih ljubitelja fudbala sa Balkana. Ali, Petar Borota je ostao svoj i gurao svoju priču.

Jedan od delova te priče je i susret u Bukureštu između Rumunije i Jugoslavije, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Cela zemlja je bila ispred TV ekrana i gledala tu ludu utakmicu. Borota je već u prvom minutu uspeo da primi gol sa 40 metara. Kako je kasnije rekao u jednoj emisiji, njegov otac nije stigao ni da naseče pršutu svojim drugarima, koje je zvao da gledaju utakmicu, a Petar je već kapitulirao! Ostao je ukopan na liniji, a posle je još tri puta morao u mrežu po loptu. Ipak, bilo bi nepravedno optužiti ga za sve te golove, jer oba tima su delovala ludo i smušeno, pa smo na kraju mi ipak pobedili 6-4! Mužinić, Trifunović, Filipović, Sušić... strelci se ne zaboravljaju.

Zatim, u roku od par meseci slede dva događaja koja su dobrim delom obeležila Borotinu karijeru i još više u javnosti učvrstila sliku o njemu kao čudaku. Znam samo da je u oba slučaja ljudima naterao suze na oči. Nekome radosnice, nekome suze od smeha, a meni, nažalost, suze očaja i tuge.

Igrala se revanš utakmica Kupa evropskih šampiona u Drezdenu. Dinamo Drezden protiv Partizana, a Partizan je u tadašnju Istočnu Nemačku doneo 2-0 iz Beograda. Generacija koja je superiorno osvojila domaće prvenstvo čekala je potvrdu kvaliteta u Evropi. Odličan rezultat, osim ako ne napravite neki težak kiks. Borota ga je napravio. Spustio je loptu na peterac, za takozvanu "bekovsku loptu". Bez razloga, jer nije bilo
gol-auta niti faula, pa samim tim ni razloga za taj potez. "Prekid filma" u glavi Petra Borote. Jedan od igrača Dinama je prišao lopti i ćušnuo je u gol. Posle Partizan prima još jedan gol , i na penale ispada već u prvom kolu! Zar tako jeftino...

Apsolutno istu stvar Borota ponavlja i protiv Crvene Zvezde. Derbi po snegu, a Borota opet postavlja loptu na peterac i daje instrukcije saigračima. Miloš Šestić prvo ne veruje u to što vidi, a zatim, shvata da mu se nudi prilika na tacni i on je koristi. Prilazi lopti i gura je u mrežu. Borota protestuje kod sudije, ali sve je čisto. Gol se, naravno, priznaje, a tu utakmicu Partizan gubi 1-3!

Te dve slike ostale su zauvek u sećanju navijača, i niko Vam danas neće reći: "Da, Borota je bio sjajan golman", što je on zaista i bio. Prokletstvo golmanske profesije.

Borota je napustio Partizan i otišao u Čelzi 1979. godine. Na svom debiju za londonske "plavce" uspeo je da sačuva mrežu protiv Liverpula, tadašnjeg prvaka Evrope. Na golu je nasledio tadašnju legendu Čelzija Pitera Bonetija, a sa navijačima londonskog tima je uspostavio srdačan i prijateljski odnos. Zajedno sa njima je skakao iza svog gola kada je Čelzi postizao golove, a oni su ga oslovljavali sa Pit. Kad neko stigne sa Balkana u kolevku fudbala i uspe da na takav način osvoji i rezervisane ostrvske fanove, onda možete zamisliti kakva je ličnost bio Petar Borota. Ekscentričan i do kraja svoj. Svi pričaju o penalu koji je odbranio, a zatim sa loptom ušetao u mrežu kako bi uzeo kačket koji mu je spao sa glave prilikom intervencije. Ta priča je toliko ušla u legendu, da je nemoguće razlučiti da li je ona plod mašte ili stvarni događaj.

Čelzi je skliznuo u Drugu diviziju, ali status i kvalitet Petra Borote nisu bili sporni. Nanizao je 107 utakmica za Čelzi, i bio jedna od njegovih legendi ranih osamdesetih.

Ovo je moje sećanje na legendarnog golmana. Kao i obično, nisam puno konsultovao internet kako bih obogatio ovu priču i dočarao našeg junaka. Zašto bih? Pravi junaci dolaze iz srca, a Petar Borota je, svakako, jedan od njih. A i jedna od njegovih retkih slika koje se mogu naći na internetu, potiče sa sajta pod nazivom Sporting heroes. To dovoljno govori. Pera je bio sportski heroj.

I, da, još i ovo, ako je uopšte važno: Petru Boroti davno sam oprostio i Dinamo Drezden i Crvenu Zvezdu. Jer, bio je lik... Neviđeni.
...

 

[MRTAV ZVUK]

Borota je samo jedan.Neponovljiv.Jednom recju LEGENDA.

 

[NS TIM]

PARTIZANOVI BISERI-ŽUPIĆ BAJRO

U Partizanu je bilo zanimljivih fudbalera. Polovinom osamdesetih iz redova Novog Pazara među crno bele je došao Bajro Župić. Stigao je u Beograd autobusom, a potom do stadiona Partizana tramvajem. Pošto je potpisao ugovor, u bašti restorana na stadionu presretne ga grupa navijača. Kada su ga videli sa repovima, u raskopčanoj košulji na cvetove i u prašnjavim kabriolet cipelama uparenim sa belim zimskim čarapama po'vataše se svi za glave. Odvedoše navijači Bajru u centar Beograda, pomogoše mu da se obuče po velegradskim propisima, a kada ga je prodavačica pitala da li da baci stare iscepane cipele u kojima je došao, Bajro je odgovio: "spakujte ih u kutiju, poslaću ih rođacima u Pazar". Bajro je u Partizanu pošteno odradio ugovor do pred kraj osamdesetih i postao miljenik najvernijih navijača. Nije bio fudbalski umetnik, igrao je u odbrani, nije davao golove, ali je bio jedan od retkih igrača koji su na svakoj utakmici ostavljali srce na terenu. Navijači su to iznad svega cenili. Brojne su utakmice na kojima je jug do besvesti u krug pevao pesmu: "We love you Bajro we do, oh Bajro we love you!"

uskoro-neobjavljivani foto-kako je kupovan BAJRO ŽUPIĆ

 

[MRTAV ZVUK]

Ma Bik je voleo Bajru,tj. njegovu zenu.Zato je imao dobar status u klubu.

 

[Head_Hunter]

Da se nadovezem na pricu o Bajri
Na pitanje sta ce prvo da uradi posle potpisivanja ugovora,odgovorio je "pa da popravim zube"
Legenda ostaje legenda

 

[NS TIM]

GROBARI-prvih 60 godina..

Po završetku Drugog svetskog rata omladina po svim većim gradovima zemlje okrenula se fudbalu. Tako je i Beograd ubrzo podeljen na dva tabora. Fudbalski klub Partizan, tada crveno-plave boje, svoje prve simpatizere stiče u delovima glavnog grada poput Čukarice, Senjaka, Topčidera... U to vreme nije bilo organizovanog navijanja, nego su navijači samo ovacijama i aplauzom dočekivali i ispraćali igrače i proslavljali postizanje golova.
Krajem pedesetih Partizan je učestvovao na jednom pretižnom turniru u Južnoj Americi na kojem je pored ostalih pobeđen i moćni Juventus. Vlasnik torinskih crno belih čestitao je Partizanu lično i u znak poštovanja poklonio garnituru prugastih dresova, onih po kojima će Partizan ubrzo postati poznat u celom svetu. Tada je zvanično promenjena osnovna klupska boja u crno belu, a Partizan je bio prvi klub u zemlji koji se odrekao '' obavezne '' plave, bele ili crvene boje dresa. Baš u to vreme na stadionu JNA pojavljuju se i prve zastave na štapovima, da bi se prvi oblici organizovanog bodrenja Partizana mogli vezati i za godinu najvećeg klupskog uspeha. Početak šezdesetih donosi crno belima tri vezane titule, a potom i finale kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66. Baš u toj sezoni, kada se utakmice nisu delile na male i velike, navijači Partizana, oni sa zastavama, čegrtaljkama i orni za navijanje okupili su se na južnom stajanju. Odlasci na gostovanja više nisu bili retkost, a atmosfera na utakmicama protiv najvećih evropskih klubova bila je spektakularna. Pun avion Partizaovaca putovao je na polufinale u Mančester, da bi sve kulminiralo organizovanjem navijačkih autobusa za odlazak na finalnu utakmicu protiv Reala u Brisel. Vodeći gol navijači Partizana proslavili su masovnim utrčavanjem u teren gde su podelili radost sa igračima.
Prvi transparenti i šalovi pojavljuju se početkom sedamdesetih za kada se vezuje i prvo pominjanje imena Grobari. Naime, simpatizeri omraženog komšijskog tima pokušali su više provokativno da Partizan i njegove navijače nazovu tim imenom, aludirajući na crno belu boju i Humsku ulicu, ali je naziv Grobari rado prihvaćen od strane svih Partizanovaca. Nastale su i prve navijačke pesme, a Grobari su se pred svaku utakmicu okupljali kod česme na Terazijama, odakle su u nepreglednim kolonama hrlili ka stadionu. Pun sjaj Grobari doživljavaju u sezoni 1975/76. kada se u velikom broju odlazi na sva gostovanja, a epitet '' najverniji '' navijači na svetu dobijen je nakon poraza od splitskog Hajduka na stadionu JNA katastrofalnim rezultatom od 1-6. '' Bili '' su postizali golove ali se pesma sa juga pevala kao da je Partizan postajao prvak sveta, da bi stadion eksplodirao nakon počasnog pogotka. Trka za titulu dva kluba trajala je do poslednjeg trenutka. Hajduk je na Karaburmi pred skoro dvadeset hiljada navijača, od čega su dve trećine činili Grobari, igrao samo 1-1 sa OFK Beogradom i tako Partizanu prepustio titulu koju su crno beli overili golom u nadoknadi vremena. To je bio signal za Grobare, koji su ispunili stadion u Ljubljani, da utrče u teren i proslave šampionski trofej. Igrači su izneti na rukama, a slavlje je trajalao nekoliko dana. Tada je uspostavljena veoma bliska veza između navijača i igrača Partizana, koji su često kasnije kretali na gostovanja u Sarajevo, Tuzlu ili Zagreb, tek kada bi se uverili da su krenuli i navijački autobusi. Naredne godine protekle su u apsolutnoj dominaciji Grobara koji su postavili temelje modernog navijanja i pravila ponašanja na tribinama kod nas. Sve ono što je grobarski jug radio tokom sedamdesetih, drugi domaći navijači kopirali su pet i više godina kasnije. Čast crno bele boje branila se u okršajima sa svima ko je imao hrabrosti da se suprotstavi. Osim na fudbalskim stadionima grobarska pesma orila se i na svim drugim sportskim borilištima.
Nova generacija momaka koja je na navijačku scenu stupila početkom osamdesetih godina unela je mnoge novine. Napravljeni su novi transparenti, moderni barjaci, koriste se bubnjevi i pirotehnika.U drugoj polovini osamdesetih svaki kraj Beograda imao je grobarsku ekipu (Commando, Front, Untouchables, Padinjak, Sextons Lions...), koja je svaka za sebe bila po nečemu prepoznatljiva. Na tribinama je prštalo, a Grobari su svoju vernost i fanatičnost dokazivali upravo u utakmicama kada je ekipa nizala loše rezultate. U novembru mesecu 1984. godine svi osim Grobara mislili su da će revanš utakmica kupa Uefa protiv Kvins Park Rendžersa biti samo puka formalnost pred polupraznim stadionom, nakon Partizanovog debakla u Londonu 2-6. Grobari su baš na tom meču opravdali slogan '' Za sve se navija Partizan se voli ''. Stadion JNA bio je krcat puna dva sata pre početka meča, a igrači engleskog tima bili su u šoku od zvižduka i huka sa tribina koji ih je dočekao još dok su u odelima izašli da prošetaju terenom. Nakon spektakularne utakmice koju su crno beli dobili 4-0, zahvaljujući prvenstveno navijačima, izjave članova ekspedicije KPR-a, kako su im se svima noge odsekle pred uzavrelim tribinama, samo su potvrdile činjenice da su ustvari Grobari najzaslužniji za veliku pobedu. Slična situacija desila se i dve sezone ranije kada je u direktnom duelu za prvaka zagrebači Dinamo prokockao dva gola prednosti na poluvremenu, i pred osamdeset hiljada Grobara na marakani, morao da čestita Partizanu novu titulu.
Na gostovanja se kretalo kao da se odlazi u rat, a sa njih se vraćalo sa oreolom pobednika. Najraznovrsniji navijačko – huliganski podvizi bili su nešto o čemu su navijači drugih klubova samo maštali. 1985. godine jugoslovenska javnost prvi put je posvetila veću pažnju jednom navijačkom incidentu. Grobari su na putu za Sarajevo, demolirali voz i stanicu u Šidu, sukobivši se pri tom sa policijom koja je tada prvi put pozvala u pomoć specijalce sa psima. Dve godine pre tog incidenta, mnogo krvavija bitka vođena je za prvomajske praznike u Vinkovcima kada se crno beloj '' kaznenoj ekspediciji '' suprotstavilo čitavo stanovništvo grada. Ipak i ta bitka je dobijena, a most preko Bosuta u jurišu pregažen. Iste sezone prštalo je i u maksimirskoj šumi kao i na mnogim drugim stadionima širom zemlje. Krajem osamdesetih godina Grobare su zapamtili Milano, Rim, Bukurešt, marakana, Mostar, Zagreb posebno, a o atmosferi na utakmicama protiv Borusije, Rome, Intera, Sosijedada dugo se pričalo. Parola '' mi smo Grobari najjači smo, najjači '' iz utakmice u utakmicu imala je sve više opravdanja. Dominacija Grobara trajala je dugi niz godina, a što je najzanimljivije veliki broj momaka iz tog vremena i danas je redovan na jugu. Devedesete nam donose ratove, sankcije, raspad zemlje i sveopštu bedu. Fudbal i dešavanja u njemu više nikada neće biti isti. Odlaske u Zagreb, Split, Sarajevo, Skopje, Zenicu, Rijeku... nove generacije Grobara zamenile su gostovanjima u Kragujevcu, Smederevu, Kruševcu, Novom Sadu, Nišu, Crnoj Gori... 1992. godine, baš pred osvajanje evropske krune u košarci, Grobari uz pomoć uprave fudbalskog kluba osnivaju navijačko udruženje '' Agencija Grobari '', čiji je osnovni cilj bio organizovanje odlazaka na gostovanja i izradu navijačkih rekvizita. Otvaraju se prostorije na stadionu za navijače i sve funkcioniše prvih godina kao u bajci. Izrađuju se prvi vezeni šalovi sa natpisom, majice, nove zastave, velike šetalice, izlazi kaseta sa navijačkim pesmama ... Sa košarkaškim klubom ide se svuda po Evropi (Bolonja, Atina, Po, Trevizo). Na utakmicu protiv Jugoplastike, koja je igrana na neutralnom terenu u Solunu, Grobari su putovali u četrdeset autobusa! U znak zahvalnosti za pruženu izuzetnu podršku tokom takmičenja u košarkaškoj ligi šampiona 1998. klub je navijače častio organizovanjem odlaska u Barselonu na '' final four ''. Sa fudbalerima se putuje u Njukasl, Rim, Bukurešt. Ipak, svaka bajka ima svoj kraj pa se tako krajem devedesetih jedan deo navijača ograđuje od '' nenavijačkih '' aktivnosti pojedinaca i osniva klub navijača Partizana '' Južni Front '', koji su jedno vreme delovali na jugu, da bi se ipak ubrzo preselili na istočnu tribinu (odnosno severnu na većim utakmicama).
''Agencija Grobari '' zvanično je ugašena u oktobru mesecu 1999. U petnaestom minutu večitog derbija nakon vodećeg gola Saše Ilića jug se pretvorio u buktinju. Upaljeno je na destine baklji i raketa, od kojih je jedna završila na severnoj tribini i pri tom usmrtila protivničkog navijača. Stopedeset Grobara je privedeno, a njih desetorica nakon saslušanja zadržani u pritvoru i osumnjičeni za ubistvo. Tokom cele sezone policija je vršila neviđeni pritisak na Grobare.
Već naredne sezone uspostavljeni su novi odnosi sa upravom koja odobrava i pomaže osnivanje novog fan kluba '' Grobari 1970 ''. Odlazi se na inostrana gostovanja sa fudbalskim klubom u Minhen, Prag, Beč ( gde je bilo nekoliko hiljada navijača crno belih). Prave se novi rekviziti, snimaju navijačke pesme... U isto vreme nezavisni '' Južni Front '' iz sopstvenih izvora finansira izradu zastava, šalova, nabavku pirotehnike, putovanja...

 

[NS TIM]

sezona 2003/04

Sa trenerom Lotarom Mateusom, Partizan je ušao u ovu sezonu sa ambicijama da odbrani titulu i dogura što dalje u Evropi. Ipak nakon prodaje dvojice najboljih igrača (Vukića i Lazovića), i polovičnog uspeha tokom pripremnih utakmica (na turniru u Švajcarskoj Grobari iz dijaspore oderali od batina zagrebačke BBB) malo ko se nadao da će ova sezona ostati upisana zlatnim slovima u istoriji kluba. Još kada je posle prve utakmice kvalifikacija za ligu šampiona protiv švedskog Djurgardena, u Beogradu izboren mršav remi 1-1, mnogi su mislili da je evropska avantura završena još početkom avgusta. Ipak, oko petsto Grobara, uglavnom državljana zapadnoevropskih zemalja, proslavilo je na stadionu u Stokholmu plasman crno belih u sledeću rundu zahvaljujući golu u gostima (2-2). U odlučujućoj utakmici za ulazak u ligu šampiona Njukasl je u revanšu savladan na Sent DžejmsParku 1-0, a pošto su svrake dobile meč u Beogradu identičnim rezultatom, nakon produžetaka pristupilo se izvođenju penala, koji nikada nisu bili jača strana Partizana. Bog je ovog puta bio na starni srpskog tima. Kada je Ćirković postigao pobedonosni gol dvestotinak Grobara (sedamdeset ih je doputovalo iz Srbije, nekoliko u sopstvenoj režiji, a ostalo su činili Srbi iz Engleske) popadalo je od radosti po tribinama, a slavlje na ulicama širom Srbije trajalo je celu noć. Plasmanom u ligu šampiona Partizan je postigao najveći uspeh u novijoj istoriji srpskog fudbala. Žreb za takmičenje po grupama nije bio naklonjen crno belima... izvučena su tri velika imena evropskog fudbala: Real Madrid, Porto i Olimpik. Grobari se ni malo nisu obradovali činjenicom da je najbliže gostovanje udaljeno od Beograda preko hiljadu i po kilometara, i da ni jedan od tri kluba nema navijače koji će ih u većem broju reprenzetovati u srpskoj prestonici (Portovih i Realovih nije ni bilo, dok je Olimpik imao podršku grupice od svega stotinak fanova). Ipak na gostovanjima u Marseju i Madridu Partizan je imao brojnu podršku, od oko petsto, odnosno hiljadu navijača iz svih krajeva Srbije i Evrope. Atmosfera na domaćim utakmicama lige šampiona bila je dobra za fudbalsku javnost (predstavnike Uefa, upravu kluba, novinare...). Stadion je u sva tri meča bio pun, nije bilo incidenata zbog kojih bi klub trpeo posledice, jug je goreo protiv Olimpika i pravio koreografije na prva dva meča, '' Južni Front '', sad već tradicionalno, navijao sa severa, ali se iz navijačkog ugla mora priznati da su Grobari imali i mnogo sjajnija izdanja (navijanje u porazu na marakani bilo je neuporedivo bolje nego protiv Reala na primer).
Hala Pionir je na utakmicama košarkaške evrolige uvek bila krcata, a atmosfera brazilska. Često su se košarkaši Partizana i posle poraza vraćali na bis kako bi pozdravili fanatične Grobare. U zvaničnoj anketi Fiba Partizanova publika je proglašena najbučnijom u Evropi.
Za kraj treba izdvojiti i još jedan kuriozitet. Naime Grobari su prva navijačka grupa na prostorima bivše Jugoslavije koja je otišla na jedno gostovanje u Hrvatsku. Utakmici između Cibone i Partizana u okviru ovosezonskog takmičenja u evroligi prisustvovalo je na opšte zaprepašćenje cele javnosti tridesetak najhrabrijih navijača crno belih (uglavnom '' Južni Front '') koji su se na razne načine dokopali Zagreba i pojavili u hali. Bio je to šok kako za domaće navijače i policiju tako i za igrače i kompletno rukovodstvo košarkaškog kluba Partizan. Svaki naredni pokušaj bilo kojih navijača da odu u jednom ili drugom pravcu uvek će biti samo repriza grobarskog podviga.


sezona 2004/05

Odlazak Lotara Mateusa,i imenovanje Vladimira Vermezovića za novog trenera nije donelo bitnija pomeranja u klubu.Novi Evropski pohod započet je iz II kola kvalifikacija protiv Otelula u Constanti,i
PREKO Bukureštanskog Dinama uspevamo izboriti učešće u ligi Uefa.
Da proleće u Evropi,zvući više nego realno posle mečeva sa Egaleom(4:0) i Laciom(2:2-u Rimu),te teške muke protiv Villareala(1:1)postajemo svesni i posle dugog niza godina ,bez obzira na poraz od Middlesbrough-a(3:0) čekamo proleće i prezimljavamo.
Protiv Dnjipra i Beogradskih 2:2 odlazimo na revanš,i sama pijanka u kafani „kovčeg“ najavljuje ostvarenje želje-u 89-minutu dajemo gol za 1:0,i vrata 1/8 finala liga kupa Uefa su nam širom otovrena.Na žalost tamo nas dočekuje CSKA –kasnije i osvajač ovog takmičenja i tu je priči kraj.
Grobari konstantno dobri,sve više se priča o mogučnosti spajanja i vračanja na matičnu tribinu-naš JUG,do čega i dolazi početkom maja meseca na meču protiv zemuna....jednom i zauvek-jedan klub,jedna tribina,naš PARTIZAN-i naš JUG.
Osvaja se titula,i kreće priča o novom Evropskom pohodu...

sezona 2005/06

Na prvi pogled nikad lakši raspored u kvalifikacijama za ligu Šampiona,i nikad složnije pripremljenu tribinu za predstojeća takmičenja,odgurali su u drugi plan misli da sezonu počinjemo bez kapitena Ilića,i iole ozbiljnijeg pojačanja,što se brzinom svetlosti obilo u glavu ljudima koji vode Partizan –tačnije sede u upravi.
U godini ljubileja i proslave 60-godina postojanja kluba sa dva vezana poraza na evro-sceni od Artmedije i Makabija Petaž Tikve,kao i eliminacija iz kup takmičenja od nižerazrednog kluba,i više nego sramna igra momaka u crno belim dresovima,dovela su do toga da svako ko i malo voli Partizan
stane na stranu navijača-GROBARA-u BOJKOTU do konačne pobede....
©2006 IzaberiPartizan.com by NS Team


sezona 2006/07

sveže,ali najveće ludilo....

 

[undertejker]

MILAN ĐURĐEVIĆ

Jel neko zna sta se deslilo sa Djurdjevicem?

Ako se ne varam igrao je samo 1 sezonu u Partizanu 1990/91 i nadavao se dosta golova. Bio je veliki ljubimac Jug-a.

 

[vaske49]

Lepo podsecanja

...U finali KES nam je sudio Nemac i to fantasticno. Partizan je vec bio vidjen kao prvak Evrpe. Video ga je i sudija koji je sudio i unapred se pomirio sa tim. Ipak, je nesta izostalo. Znam da sam bio, beskrajno tuzan sto su se razisli i vise sam ih pratio sta rade , nego domace prvenstvo.
Ja cetvrti razred gimnazije i sedimo u klupama a papirici idu po razredu. Niko ne slusa niti gleda profesore. Devojke su tada malo navijale, ali je to bio izuzetak i uzele su ucesce u slanju ceduljica.
Gledao sam TV i istovremeno slusao radio prenos. Ludnica. To je tada bio obicaj( da nesto ne promakne).
Partizan je tada imao 22 igraca spremna da uskoce u tim i da se uopste ne oseti da neko ne igra ili da je izostao. Sa tim kadrom, danas bi, u ovo sam 100% uveren, odradio LS kao od sale. To je danas uslov da nesto uradis, a to je Partizan tada imao.
Kakvi su to ratnici bili!!!
Izgube od Sparte 4:1 u Pragu. Ceska je tada imala sjajne fidbalere(kao i uvek)koncentrisane u Sparti. Mi, koji smo navijali za Partizan, smo toliko bili uvereni u pobedu da je nakon spontanog dopisivanja u razredu i pogadjanja rezultata na ceduljicama bilo 5:0,6...islo se do 8:1. Ja sam napisao 5:1(secam se da sam to, jedan, jedva napisao, ali su Cesi bili jaki i jednostavno sam im dodelio na tu snagu jedan gol). Pogodio sam strelce cetiri od 5 golova. Taj papiric je u poslednjem ratu izgoreo u rodnoj kuci i jedna je od stvari koje mi je najzalije. Prisecajuci se tog vremena i razmisljajuci o tome sta je to bilo ja i danas mislim da su oni mogli pregaziti svaku izabranu jedanaestricu na svetu. To je bila ekipa rodjenih pobedinak i takvi su samo dovodjeni u Partizan.
Sta Partizan nije imao je Uprava.
E ovde sad tvrdim: Da je Partizan imao fudbvalsku Upravu , mozda bi do brojke 6 kupova evropskih sampiona 1966. stogao Partizan a ne Real.
Posle tog finala se sve rasulo. Otisli su u najjace klubove Evrope. Vasovic je kao kapiten uradio u Ajaksu ono sto nije sa Partizanom. Podigao je taj pehar koji je pre toga sa zalom gledao dok ga dizu realovci.
Vasovic i Miladinovic su smeli izaci na crtu kompletnom timu,
bilo koje ekipe sveta, i to u svakom smislu. Kad sam razmisljao o svemu, ponekad mi se cinilo da je duh te dvojice ljudi zavladao Partizanom i gazilo se sve. I kad se treba tuci na terenu njih dvojica su rasturali. Pokojni Miladinovic bi poginuo na terenu, ali ustuknuo nebi. Imao sam priliku da ga sretnem u Basti restorana na JNA i upoznam. Imao sam vec dobro preko 30, ali sam bio uzbudjen kao klinac. Soleta sam, isto tamo, upoznao negde 83. ili 4. Kakva je to dusa od coveka. Pilo se i zabavljalo jedno vece i mi smo se dogovarali oko muzike. I tu je pravi. Kakav emotivac i kakva ljudina. Vasovic je bio jak za petoricu i pricajuci sa njim na Panoniji(tamo sam ga upoznao na pripremama, kad je preuzeo Partizan kao trener) ti osecas da on sve postuje ali nikog se ne boji niti respektuje. Njegova energija te brise. Kovacevic, prefinjen u svakom smislu(kakve je taj lopte delio, ali i golove davao i ako postoji slicnost onda je za mene to slicnost u tehnici i nacinu igre, izmedju njega i Saleta Ilica), ali ratnik, jer je taj duh vladao.
I kad sam kod ovih vanzemaljaca da vam kazem: I tada su nam cigani podvaljivali, namestali krali sa sudijama i svasta radili. Neznam kad su poneli ovaj naziv(cigani), ali im je po ponasanju veoma blizak bio u vremenu od kad ih ja pamtim.
Mislim da su prvi dresovi bili BORDO-PLAVI, a ne crveno-plavi.
Eh da nam se sad posreci ta pobednicka, junacka, atmosvera, ali tesko je do toga, jer se sve svodi na kalkulaciju kako preko granice i kojim trikom.
Kad bih sad ja poveo Partizan i nasao se u toj ulozi, jedina stvar od koje nebih odstupio je izbor pobednika u dusi i eliminacija pic...., koje samo trckaraju(sad se to telefonira, ali ja to kazem trckaranje , jer je atribut koji slika mentalno stanje koje ne valja) oko menadzera ili nekog tamo i pitaju sta ima....Cuvanje nogu i sl....Unosi se kukavicluk time.
Sa junacima se i ovo prvenstvo dobija!!!
A posle bi svaki dobio 100 puta vise, nego sto se dobija na ovo petljanje.
Sama cinjenica da se opredeli za prezivljavanje kluba prodajama igraca UNISTAVA PSIHOLOGIOJU pobednika.

 

[grujo_kumanovo]

Evo nesto da i aj dodam!

 

[undertejker]

Grobari u Sarajevu (godina nepoznata)

 

[Duka]

Druga slika iz prvog posta koji je postavio Gusztav je snimljena 1978.g na JNA.
Iz tunela izlazi Rade Zalad tada rezervni golman(prvi je bio Petar Borota).Trener je bio Ante Mladinic za mene najbolji do sada koji je bio u Partizanu.Na transparentu iza piseartizan je nas na svetu najjaci uvek verni jagodinski navijaci.Ja sam koji red gore iznad transparenta.Vidi se cosak drugog transparenta skroz desno.Na njemu je pisalo:Novosadska zvona zvone da pozdrave sampione-navijaci iz Novog Sada.U to vreme su cesto zajedno vozom isli na utakmice navijaci iz Paracina i Jagodine(tadasnje Svetozarevo)ule,Ivca,Gurtna,Gogi,Vucko,Mica,Boban,Televizor...Paracinci su tada imali transparent:I kad grmi i kad seva paracinska krv je crno-bela.

 

[Duka]

Evo jedne slike.Beograd 9.5.1976 pre utakmice Partizan-Hajduk 1:6-cuveno navijanje.Na slici Paracinci i Jagodinci zajedno.Ja sam prvi s desna.

 

[tribiani]

Posto sam nov na ovom forumu prvo bih pozdravio sve clanove i sve Grobare. Za pocetak evo nesto starih slika

 

[tribiani]

 

[undertejker]

FK PARTIZAN (1970/71)



stoje: Damjanovic, Radakovic, Nadovoza, Paunovic, Budisic, Curkovic
cuce: Front row: Zivaljevic, Djordjevic, Vukotic, Dordic, Bjekovic

 

[Tuljo]

http://img207.imageshack.us/my.php?image=3musketarajs8.jpg

 

[undertejker]

LEGENDE PARTIZANA

evo jedan mali skromni doprinos


STJEPAN BOBEK


MOMCILO VUKOTIC


MILINKO PANTIC


DRAGAN MANCE



BRANKO ZEBEC http://m1.freeshare.us/view/?128fs826518.jpg

MUSTAFA HASANAGIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs81954.jpg

RADOMIR ANTIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs825895.jpg

FAHRUDIN JUSUFI http://m1.freeshare.us/view/?128fs82362.jpg

NIKICA KLINCARSKI http://m1.freeshare.us/view/?128fs82546.jpg

SLOBODAN KRCMAREVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs820946.jpg

BAJRO ZUPIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs821444.jpg

GORAN MILOJEVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs820423.jpg

FADILJ VOKRI http://m1.freeshare.us/view/?128fs826060.jpg

ADMIR SMAJIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs822131.jpg

DARKO MILANIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs82076.jpg

VLADO CAPLJIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs821839.jpg

ZVONKO VARGA http://m1.freeshare.us/view/?128fs824319.jpg

SRECKO KATANEC http://m1.freeshare.us/view/?128fs821257.jpg

MILKO DJUROVSKI http://m1.freeshare.us/view/?128fs818083.jpg

LJUBOMIR RADANOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs818784.jpg

GORAN BOGDANOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs819224.jpg

VLADIMIR VERMEZOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs819120.jpg

MILONJA DJUKIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs820064.jpg

BRANKO BRNOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs819454.jpg

DZONI NOVAK http://m1.freeshare.us/view/?128fs819766.jpg

SLAVISA JOKANOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs821622.jpg

BRATISLAV MIJALKOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs820887.jpg

SASA CURCIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs823271.jpg

PREDRAG MIJATOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs823012.jpg

DAMIR CAKAR http://m1.freeshare.us/view/?128fs822856.jpg

NISA SAVELJIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs824540.jpg

MATEJA KEZMAN http://m1.freeshare.us/view/?128fs823358.jpg

ALBERT NADJ http://m1.freeshare.us/view/?128fs823548.jpg

IVAN TOMIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs822529.jpg

ZORAN BATA MIRKOVIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs824793.jpg

IVICA KRALJ http://m1.freeshare.us/view/?128fs824152.jpg

IVICA ILIEV http://m1.freeshare.us/view/?128fs822357.jpg

SASA ILIC http://m1.freeshare.us/view/?128fs81893.jpg