'Ајмо два питања:
Прво: зашто волимо Партизан?
Друго: колико има нас који волимо Партизан?
Одговор на прво питање...
Може свако да да сам себи...или бар да поразмисли о том питању...ако му је то неко размишљање и премишљање на ту тему уопште битно или потребно...
Јер на питање ,,зашто,, - одговор може да буде и само једно обично - ,,зато,,. Некоме је и то сасвим довољно.
А неко други би одговор потражио у смислу или бесмислу, у логици или у ирационалном...
Али Партизан се стварно и увек и свуда воли.
Тако је било и у недељу на првенству Србије у рагбију 7...
А на друго питање, колико нас има...одговор је свакако - много и свуда...
Само, нисмо баш увек окупљени у неком великом броју на истом месту...
Рагби није нарочито популаран спорт у Србији (а који па јесте сем фудбала и кошарке?), али...љубав према Партизану је била неупитна и кад се играо рагби 7!
Неко је тамо волео Партизан тако што је играо за њега, неко није играо за њега, али га је исто волео, неко је носио Партизанова обележја, некоме је било довољно да Партизан носи у срцу...
А свима нам је било жестоко вруће! Сунце је пржило, првенство се одужило... па кол'ко је ко могао - тол'ко смо и издржали и дали неки свој прилог овом посебном дану.
Ја сам ,,запуцао,, до Панчева у јутарњим часовима да бих фотографисао ,,вечити дерби,, али...како су наши вечити ривали каснили на утакмицу, ја сам се питао да нису можда наумили да дођу кад сви одемо, па да евентуално прогласе да смо ми (непрописно) отишли, а они (прописно) дошли, па да сами себе прогласе за шампионе и да узму пехар и титулу (за 2025.у, 1946.-у, и тако то)?
Но, рекоше ми тамо, да они нису баш такви, бар кад је рагби у питању...
Чуо сам и да је предлажено да се утакмица региструје у нашу корист, али - Партизан није желео победу ,,за зеленим столом,, - него је желео да игра са њима - и предложио је да их чека, све док их не дочека, па макар после играо у време које је било предвиђено за паузу и одмор, ако то буде било потребно...
И тако је промењен редослед утакмица, па је прво заиграо наш други тим...који је наравно убедљиво добио своју утакмицу...па ме је то подсетило на нека давна времена нашег ФК-а , чији је други тим, својевремено, чак стигао даље у Купу Маршала Тита него наш тадашњи први тим, али...то је већ нека друга (и дуга) прича, ево фотографија са утакмице између Црно-белих и Мамута...