Godišnjica otkako Moca nije više sa nama...ali nije morao tada da se preseli u legendu jer je istinska legenda već bio i za života...
Ne blede sećanja na legendarnog Mocu Sutra se navršava godinu dana od smrti legendarnog fudbalera Partizana i reprezentacije Jugoslavije Momčila Vukotića. Popularni Moca preminuo je 3. decembra 2021 godine u 71. godini. Fudbalom je počeo da se bavi sa 12 godina kada
volimpartizan.rs
Ja sam se prošle godine nešto iznervirao i obećao da ću kad-tad da popričam sa nekim iz Partizana o tome...a ja od onog što sebi ,,zacrtam,, baš retko odustajem...
Ne zamerite mi zato zbog opširnosti i ponavljanja onoga što je već bilo na Forumu ali meni je bitno da ispričam kako sam
obećanje ispunio...
Evo prvo razloga mog obećanja -
iznerviralo me je što sam hteo da odem na JNA da odćutim taj minut za Mocu, a posle sam morao na posao, a ovi bilmezi na ulazu mi nisu dali da unesem kratki mali bezopasni kišobran, bilo je to ovako,
citiram:
Kralj fanzina
Učlanjen(a)07.12.2011Poruka9.794Reaction score19.752Lokacija
Beograd
Mnogo me je rastužila smrt Moce Vukotića, teško je da vam objasnim koliko je on mojoj generaciji značio, ali, otprilike kao ovoj vašoj, sadašnjoj, Novica Veličković kao kapiten KK-a...
I krenuo sam danas na JNA, da bar otćutim taj minut za Mocu, dušu Partizana...nešto sam bio ,,knap,, sa vremenom, ali...stigoh na vreme...kad onaj redar na ulazu: ne može kišobran unutra.
Alo, čoveće, kiša pada, ja posle ovoga idem na posao, ne mogu tamo da idem mokar ko majmun...
Ne može, zabranili su.
Ko je zabranio, ko ti je šef, kako se zoveš, 50 godina idem na utakmicu, 50 kišobrana sam bacio, ovaj ne dam.
Nema ovde šefa, ja sam šef, uprava Partizana je zabranila.
Alo, jesi ti čuo za Mocu Vukotića, idem unutra da otćutim taj minut za njega, posle idem na posao...pitam policajce, kakvo je to pravilo za kišobran, ovo je čak onaj mali, kratki, šta je tu opasno.
Kaže policija nemamo mi ništa s tim.
Ajde, da ne poludim, odoh na onaj drugi ulaz na Istok, onaj redar tamo me pipnuo, pustio, prođem ga...i on tek tad vidi kišobran...kaže...e, ali ne može kišobran unutra...
E tu sam popizdeo, popičkarao sam i njega i okolinu, razbesneo se, zavrljačio onaj kišobran negde između policije i redara, reko' NEMOJ da me nije kišobran sačekao ovde kad izađem!
Pa ne možemo mi da vam garantujemo za kišobran.
Pa ne možete, ali da nas jebete na suvo, to možete.
Dakle, jebem li im sve po spisku, koji je ovo put da se pravilo o kišobranu menja?!
Može, ne može, može, ne može, digo im se kurac, nije im se digo kurac.
Uđem unutra.
Minut ćutanja za najveću legendu FK Partizana.
Htedoh da snimim ,,panoramski snimak,, da vidite koliko nas ima (ILI NEMA) na stadionu - ono nešto neće, pa dok sam se naštimao, prođe minut, ni Mocu nisam ispoštovao kako je red, počela utakmica, ali, evo, OVO je naša slika i prilika, OVO je slika kluba koji je nekad imao dušu, a sada ima samo bilmeze koji sede negde i razmišljaju kako da nas jebu, ovo je i njihova slika i prilika, ovo je i njihov rad, OVOLIKO nas je došlo da oda poštu jednom Moci Vukotiću, OVOLIKO nas je došlo da otćutimo minut za Mocu, dušu Partizana, najveću legendu, najvećeg igrača toga našeg, nekada velikog kluba:
Ispoštova i južna tribina Mocu...onoliko koliko su u stanju da jednog Mocu pojme...
A onda se vratiše bakljama i Ratku Mladiću...
Nije mi ni bilo do fudbala, o Ratku ne pričam na stadionu, nije mi bilo ni do čega, ali...valjda imam neki malecki talenat za fotografiju, pa napravim ponešto...na čemu se možda i ne vidi da sam totalno sjeban...
Nisu loše slike, a? Ne vidi se fudbal od dima i magle? Pa možda i nema mnogo šta da se vidi od fudbala, sve i da nema magle i dima...
Kako bre da vam poredim da je fudbal nekada tu igrao jedan MOCA, ej, jedan MOCA VUKOTIĆ...a sada u ,,istom,, dresu,, u ,,istom,, klubu, sa ,,istim,, grbom na grudima...
Uh...
Ali eto...bez kišobrana sam otišao ,,pod krović,, Istoka, da ne kisnem, a tu su neka dva doajena partizanštine i grobarstva, pa sam se...malo uz njih, pa još malo više uz Markov gol, pa onda i uz Jovketov gol, pa onda opet uz dva doajena...na kraju krajeva sasvim lepo osećao...a i kiša nije padala pa sam na odgovoran posao ipak otišao kao suvi čovek a ne mokri majmun.
Prethodno sam ipak otišao da vidim šta bi sa mojim kišobranom, a čak sam se, pri izlazu, i pozdravio sa onim momkom što sam ga ispičkarao pri ulazu, najmanje je on tu nešto kriv, a i reče mi da je bio tu da mi čuva taj famozni kišobran...
Ne znam da li me razumete, nije problem da li ću ja da kisnem ili ne, da li će kiša pasti ili prestati, nego je problem što se svaka šuša osilila pa donosi neka glupa pravila, danas ovakva, sutra onakava, za neke važe, za neke ne važe - ali, neću im ovo zaboraviti, kad-tad ući ću kod nekog ,,odgovornog,, u tom našem i nihovom FK Partizanu - da se malo ,,porazgovaramo,,...
(kraj citata, idemo dalje...)
Dakle, nije baš da sam ušao u prostorije kluba i porazgovarao tamo o tome zašto kišobran nekad može a nekad ne može (a da se nikad ne zna kad može kad ne može, i da to uopšte ne zavisi od vremenskih uslova)...
ALI!
Bili smo sin i ja letos da vidimo promociju novog trenera Stolice, novog tima i novopostavljenog parvnog valjka ispred Južne tribine...i kaže mi sin, pa evo ti ga tu onaj Šljukić, on je zadužen za bezbednost, pitaj njega...
I, priđem ja, dobar dan, dobar dan, Vi ste zaduženi za bezbednost, jesam,
ZAŠTO ne dopuštate da unesemo mali kratki kišobran kad pada kiša, na stadion idu i ljudi koji su zaposleni, a ne samo huligani koji nemaju šta drugo da rade, ja ne mogu da se pojavim na mom poslu a da se sa mene cedi voda, itd...
Kaže gospodin Živko Šljukić da on to nikako ne bi zabranio, i da to nikad i ne radi. Dobro, niste vi, nije policija, obezbeđenje kaže da nisu oni...
I šta ja da sad kažem vama ovde na Forumu?
Ništa. Osim toga da sam (još davno)
ispunio svoje obećanje dato pre gopdinu dana da ću porazgovarati sa nekim iz Partizana o ,,slučaju kišobran,, - ali...ispalo je da niko ništa nije kriv za neprijatnosti i neuslove kojima smo na tom našem JNA izloženi. A izloženi smo. I da niko nije zabranio ono što je često zabranjeno. A zabranjeno je.
I to zabranjeno bez ikakve logične potrebe da bude zabranjeno. Kao kišobran kad pada ili može da padne kiša ili kao što je zabranjeno uneti i foto-aparat na JNA, a svi na mobilnim telefonima ionako već imamo ugrađene kamere...
Smrt fašizmu - živeo Partizan.
nova.rs
