Душан Вујошевић, тренер првака државе у кошарци
Сраман однос према Партизану
Јавна предузећа су на листи спонзора конкурента, а једно је пред меч с тим противником и блокирало рачун нашег клуба, каже стратег „црно-белих
Опструкције преко главе: Душко Вујошевић
(Фото Живан Јовановић)
У најпрестижнијим такмичењима водећих грана европског клупског спорта наша земља нема много представника. Шансу за запажене међународне резултате имају три клуба из Партизанове породице. Фудбалери играју у Уефином купу, који је по рангу друго надметање. Ватерполисти се припремају да у Лиги шампиона буду што ближи високим позицијама репрезентације, која је европски и светски првак. На највишем нивоу активни су кошаркаши, учесници клупског првенства испред којег је по рејтингу у Европи само фудбалска Лига шампиона.
„Црно-бели” асови игре под обручима успешно су стартовали у Евролиги, победивши у три од пет утакмица „Б” групе у којој сутра у Београду играју против грчког Панатинаикоса, главног фаворита за пехар. После неколико година без веће улоге у Европи, наговестили су да ће постати наш спортски хит сезоне. То је повод за разговор са тренером Душком Вујошевићем.
• Како оцењујете досадашњи ток сезоне?
– Што се тиче тима и резултата, углавном сам задовољан. Нисам до краја задовољан, иако постоје знаци напретка, чврстином игре на гостујућем терену, и тај део би требало да побољшамо.
• Шта би значила победа за Партизан сутра против Панатинаикоса?
– Био би то још један велики „скалп” ове године. Панатинаикос има све што чини велики клуб, екстра организацију, тренера, као домаћин финалног турнира направио је тим који има високе циљеве. Сигурно је фаворит. Пробаћемо да, на нашем терену уз помоћ навијача, превазиђемо реалне лимите и победимо великог противника који је и наш спортски пријатељ.
• Да ли се сада, када сте остварили три победе у пет кола Евролиге, укључујући ону против Макабија, резултати Партизана у јавном мнењу довољно вреднују?
– Ни у овом тренутку, јавност се не извештава објективно. Поједини медијски центри ставили су се у функцију наших конкурената и одређених интересних група. Сматрам да се у делу медија организовано минимализују наши успеси, а мултипликују неуспеси. Мени лично то не смета пуно, то ми је и мотив више, али мислим да поштен новинар не би требало тако да се понаша.
• Мислите ли да би успех Партизана у борби за пласман у најбољих 16 екипа Евролиге могао то да промени?
– Резултат је важнији од начина тумачења резултата, али ниједан не може да упристоји злонамерне. Надам се да ћете имати прилику да видите да ни наш улазак у други круг не може ништа битније да промени.
• Гледајући тим и почетак у Евролиги, имате ли утисак да су шансе за ТОП 16 веће него раније и него што би можда могле да буду у некој следећој прилици, пошто ће поједини играчи, попут Дробњака и Перовића, вероватно отићи?
– Ове године јесте прилика, али не могу да узмем обавезу. Реално, веома су битне паре. Келн једини има мања улагања, и то значајно, од Партизана. Неки клубови имају нешто већи, а већина много већи буџет. И овај који Партизан има, клуб мора да обезбеди, уз редовност. Прича о неспособности управе је замена теза. Наша управа је у ствари остављена на ветрометини без икакве помоћи од људи из државног апарата који би требало да брину о врхунском спорту. Овде наши конкуренти имају много више подршке од јавних предузећа и самим тим далеко већи буџет, тако да они и ове сезоне улажу без лимита. Заиста је смешно да се јавна предузећа, која по природи имају монополски положај и добро послују, сва налазе на листи спонзора нашег конкурента. Везана су за једне, а други морају да плаћају ПДВ. То значи да се од рибе на сувом очекује да плива као она која је у води идеалних услова. При томе, дешава се да јавно предузеће које спонзорише нашег конкурента, пред утакмицу са тим противником блокира жиро рачун Партизана, због неплаћених рачуна за фиксне телефоне. Према нама је један сраман однос. Ради се о опструкцији и завери. Пет година смо прваци и мислим да би критеријум за помоћ требало да буде резултат, а не кадрови. Та помоћ кошарци би требало да буде равномерно распоређена. Значи ли да ће држава да помогне ако уђу одређени кадрови? Бојим се да ће онда да уништи Партизан, као што је уништена држава. Чини ми се да појединци заборављају да скоро половина нације навија за Партизан, да су и они гласачи. Ми смо показали да вредимо, репрезентујемо и град и земљу на европској сцени у враћању на ранији ниво. Спорт не спада у профитабилне послове, већ као и здравство, школство и култура, у делатности за којима држава има потребу због виталности и духовног богатства нације. У свим земљама спорт се спонзорише. Већина људи овде живи лоше, али не због тога што спортисти и тренери зарађују паре. Нико није постао сиромашан зато што су спортисти плаћени. То нису енормне зараде, ми играмо против оних који добијају десет пута више, а имамо обавезу да будемо равноправни. Партизан ће и тако покушати да уђе у 16 најбољих у Европи. Верујем у тим, а захвалан сам публици. Шансе јесу веће него пре, док за следећу сезону зависе доста и од ове.
• После пет узастопних титула, намеће се питање докле ће да потраје доминација Партизана у нашој кошарци. Будући да имате главни део младе репрезентације која је првак Европе, Тепића, Пековића и Величковића, рекло би се да постоји основа за још неке титуле?
– Краја увек има, тако је и у кошарци. Верујем да завршетак ове успешне серије неће бити тако брзо, трудићемо се да га одложимо.
• Да ли је на учинак Уроша Трипковића у последње време утицала и повреда шаке на Светском првенству, откривена по повратку из Јапана?
– Све утиче. Ушао је у кризу, што се дешава свима. Ради све што је потребно и сигурно ће изаћи из ње.То је нешто што је део биографије свих великих играча. Без обзира на то који су узроци – ја знам, проблеми су ту да их решавамо.
• Ове године је тачно три деценије откако се бавите послом кошаркашког тренера. У току је десета сезона у којој сте први стручњак Партизана, на чијој клупи ћете 24. децембра против Цибоне у „Пиониру” бити 500 - ти пут у званичној утакмици.
– Кошарка стварно није за мене само професија, много је више од тога. Исто као на почетку, радосни су тренуци када долазим у дворану. Свака утакмица је прича за себе. Мислим да сам имао среће што се десило да се бавим овим занимањем. Било је емоција за пет живота. Иако сам понекад уморан, нисам и засићен.
• Која је највећа жеља коју хоћете да остварите?
– Мој сан је клупска титула првака Европе.
• Недавно сте рекли да ништа не може да се пореди са утакмицама против Црвене звезде. Како је било седети на њеној клупи у сезони у којој је Партизан стигао до титуле првака Европе, са већином играча које сте водили три и по године од четири и по које су претходиле том времену?
– Било је то друго време, другачији начини рада Партизана и Црвене звезде. На успехе Партизана те сезоне гледао сам, онако, расцепљено. С једне стране било ми је драго, с друге сигурно није пријало што не партиципирам, а да јесам можда не би било толико успешно. Партизан је тада играо у Купу европских шампиона јер сам га сезону пре увео у финале „плеј–офа”, чиме је обезбеђено учешће због проширења такмичења. Сада када говорим о односу са Црвеном звездом, мислим на последњих пет, шест година.
• Шта је највећи комплимент који сте добили?
– Важно ми је поверење играча с којима радим и однос Партизанове публике према мисији коју обављамо.
--------------------------------------------------------------------------
Закулисна власт у кошарци
Шта мислите о потенцијалима кадрова који су у трци за челне функције Кошаркашког савеза?
– Јако је битно да се направи добар систем и поставе исто таква кадровска решења. Власт постоји да би била одговорна, а код нас се не зна ко за шта одговара. То је онда закулисна власт и то није добро. Појединци су приграбили више власти него што им по функцијама припада и ти исти хоће да креирају нови Статут. Покушавају да уведу мандаторски систем и на тај начин легализују позиције са којих су до сад приватизовали кошарку. Велика већина се бунила, а мени смета што су неки који су били против, када су постали кандидати за председника, постали присталице мандаторског система. Има јаких личности које могу да буду добра решења. Нека се успостави равнотежа клупских интереса. Не знам зашто се све одлаже, нема разлога. Никакав интерегнум није добар за кошарку. Е ту би држава требало да види да има своје интересе и да се евентуално директно умеша уколико за то буде потребе.
--------------------------------------------------------------------------
Избори па Закон о спорту
Овог месеца је поново била актуелна проблематика односа државе према спорту. Мислите ли да од парламентарних избора 21. јануара нешто специјално зависи и кошарка?
– Мислим да ти избори уопште неће утицати, можда само на поједине клубове. Оно што може да се уради је доношење Закона о спорту. Због чега нема предуслова да се заинтересује неко да даје новац? Нико сада не може да буде власник ни дела Црвене звезде, Партизана и других клубова. Дивац и Даниловић су улагали и губили новац. Да би неко дао паре, мора да има неке бенефиције, сразмерно суми која се улаже. Спонзори би требало да се ослободе дела пореза за оно што улажу у спорт, а држава да нађе механизам који спречава да се новац враћа и дешава „прање” пара. Волео бих кад би на изборима био неко идеалан, сигурно бих гласао за њега...
--------------------------------------------------------------------------
Верујем у Ђорђевића и Обрадовића
Чини се да се у нашој кошарци очекује да Александар Ђорђевић, који води италијански Армани и Саша Обрадовић из немачког Келна, буду предводници новог тренерског таласа. Да ли млађи тренери који раде у нашој земљи имају довољно квалитета?
– Има их који поседују квалитет. Најбоље ће проћи они који не буду гурани, него се сами изборе. Верујем у Ђорђевића и Обрадовића, и у још неке који нису били велика играчка имена, а имају енергију.
--------------------------------------------------------------------------
Девет трофеја са „црно-белима”
Рођен: 3. марта 1959. у Подгорици.
Клубови: Партизан, Уелва из Гранаде (Шпанија), Црвена звезда, Бреша (Италија), Мадиган из Пистоје (Италија), Скаволини из Пезара (Италија), Раднички из Београда, у сезони 1998/1999 шеф стручног штаба Будућности из Подгорице. На почетку, тренер млађих категорија Партизана, Младости из Земуна и ОКК Београда са којим је био јуниорски првак СФРЈ.
Клупски трофеји: шест титула шампиона, два национална Купа и Куп „Радивоја Кораћа” 1989. године са Партизаном.
Репрезентација: селектор „А” тима на Европском шампионату у Шведској 2003. године и тренер јуниорске репрезентације СФРЈ, са којом је 1988. године освојио златну медаљу на Првенству Европе.
Признања: тренер године у Италији 1996.
Горан Ковачевић
[објављено: 28.11.2006.]