Недељко Костић, директор Омладинске фудбалске школе „црно-белих” из које излазе играчи с милионским уговорима, истиче да је приоритет клуба изградња интерната
Стеван Јоветић за осам милиона евра у Фиорентини
Фудбалски клуб Партизан је, без сумње, један од наших најбољих спортских брендова, чему знатно доприносе одлични услови у његовом Спортском центру, као и стручан рад Омладинске школе која је изнедрила неколико вансеријских талената. Имајући у виду то да су из Партизана за последње две године у бели фудбалски свет отишли Смиљанић (3,5 милиона евра, Еспањол), Гулан (2,5 милиона, Фиорентина – сада Минхен 1860), Јоветић (осам милиона, Фиорентина), Љајић (14 милиона, Манчестер јунајтед), Радовановић (800.000 евра, Аталанта), Дринчић (500.000 евра, Амкар) долази се до податка да је Школа „дала” клубу око 30 милиона евра. Наравно, нису све паре легле на рачун „црно-белих”, јер су велики део колача приграбили менаџери, фудбалери...
Партизан је имао ту срећу да је на челу омладинског погона увек имао сјајне стручњаке, почев од покојног Матекала, затим Ковачевића кога је пре неколико година успешно заменио данашњи директор Недељко Костић који за „Политику” открива тајну успеха српског шампиона.
Како је изгледао Ваш почетак на овој функцији?
– Пут успеха који су трасирали чика Матекало и Владица Ковачевић није било лако наставити. У пионирској фази јасно смо формулисали циљеве школе. Направили смо концепт који је на старту тражио велику ангажованост свих појединаца. Захваљујући подршци руководства клуба и тима који ме је окруживао, одлучно смо решавали све задатке и у границама успостављених стандарда тежили смо да наша школа буде и једна од најбољих у Европи.
Многи Партизанову школу пореде с Ајаксовом?
– То поређење свакако прија, када се зна да Холанђани имају дугу традицију у стварању играча. Трудимо се да држимо висок ниво квалитета, међутим, да би били заиста достојан такмац у Европи, неке ствари у нашој школи морају да се промене. Ту пре свега мислим да под хитно изградимо интернат с којим бисмо свакако смањили трошкове.
Недељко Костић (Фото Л. Адровић)
За последњих десетак година кроз Партизанову школу прошло је између 500 и 600 деце. Како успевате да водите рачуна о свима њима? – Тренутно имамо око 50 дечака који нису из Београда, а углавном долазе кад напуне 13–14 година. Још се нису стекли услови да као сваки велики европски клуб водимо бригу и о њиховим породицама, јер одговорност је велика. Ми смо тој деци и учитељи и тренери и родитељи и педагози. Све што је квалитетно трудимо се да дође у Партизан јер имамо одличне услове за нормалан развој сваког од њих. Зато је битно да изградимо интернат јер би смо на тај начин сву ту децу имали на једном месту и брига о њима била би много лакша.
Ко су тренери који „праве” играче за Партизан?
– То су углавом људи који су прошли Партизанову школу, који су свим својим бићем везани за Партизан, релативно млади а искусни стручњаци. Сваком од њих гарантована је слобода стварања, почев од Трбојевића, Ристића, преко Тешовића, Радиновића, Завишића, Поповића, Костадиновића, Личанина, Шћеповића и Кецмана.
Колико је тешко радити под императивом успеха?
– Тренери у Партизану немају то оптерећење, мада се од нашег клуба, природно, увек тражи успех. Много важније од резултата јесте стварање играча, што и чинимо. Кроз нашу школу прошли су велики таленти, као што су Дуљај, Лазовић, Илић, Смиљанић, Гулан, Јоветић, Љајић, Бабовић, Обрадовић, Јовановић...
Последњи велики изданак из Партизанове школе је млади Адем Љајић, а очекује се да истим тим путем крене и Иван Обрадовић?
– Љајић и Обрадовић су два различита примера у нашој школи. Љајић је из кадетског погона пребачен у први тим, док је Обрадовић типичан пример фудбалера који је прошао све селекције, доказао се и захваљујући јаком металном склопу израстао у сјајног играча. Било је талената који нису прошли, попут Маринковића, Веселиновића, али су направили каријеру у другим срединама.
Шта мислите о камповима које је Партизан покренуо ове године?
– То је добра ствар и за Партизан и за српски фудбал. Многа деца која нису имала могућност да се покажу или да дођу у Београду захваљујући тим камповима ће бити „ближа” нашем клубу. То је свакако одлична промоција која кошта.
Кроз Партизан је последњих десетак година продефиловало стотине деце из свих крајева Србије и бивше Југославије. Клуб годишње из свог буџета издвоји око седам-осам одсто за Омладинску школу, што отприлике износи између 600.000 и 700.000 евра, рачунајући при том трошкове становања, исхране... Имајући у виду колико је пара Омладинска школа донела клубу, јасно зашто је ново руководство недавно обећало да ће јој посветити још више пажње. Спортски директор Иван Томић је најавио да ће годишње бар по двојица најталентованијих играча бити прикључени првом тиму. Очекује се да ће и обећање председника Драгана Ђурића, око изградње интерната, ускоро бити испуњено, па би се тако створили услови за врхунски рад и стварање нових асова.
Драган Тодоровић
-----------------------------------------------------------
Играчи постају таоци менаџера
По мишљењу Недељка Костића менаџери су највећи проблем у нашем фудбалу.
– Добијем оспице када се помене реч менаџер! Извињавам се правим и озбиљним менаџерима, али највише има мешетара у фудбалу. Сметају ми обећања која дају играчима који су последњих година практично постали њихови таоци. Својим понашањем кваре децу, заборављајући при том да је за успех једног фудбалера најзаслужнија његова породица па тек његови тренери.
-----------------------------------------------------------
На одмору „уловио” Јоветића
Последњи одмор Недељко Костић је имао 2003. године на Златибору, али тај одмор је био и радан, с обзиром на то да је у Ужицу први пут угледао Стевана Јоветића.
– За тренере не постоји ни одмор, ни боловање, ни слободан дан. Једноставно, ми смо стално на задатку. Имао сам срећу да на једном турниру у Ужицу угледам Јоветића и да га препоручим нашем клубу. А када ћу на нови одмор то заиста не знам – каже у шали директор Партизанове омладинске школе.