Stonoteniski klub Partizan

[Detelinarac90]

Ajde Zengi brate naš

 

[Zalosna Sova]

Bravo momci, titula ! 4-2.
Da mi je neko nekad rekao da cu se nervirati na stonom tenisu , reko bi mu da je lud.
Ko je gledao zna o cemu pricam. Titula posle 16 godina.

 

[Detelinarac90]

Aaaaaaaaaa, odlepih gledajuci stoni tenis.........

Bravo momci, svaka cast. Prva titula od 2008.godine!!

 

[Стефан Петковић]

Dobre majice slavljeničke.

 

[Goran Tomić]

Pehar u našim rukama, osmeh na našim licima, čika Goran na licu mesta!

 

[Marin]

Titula je titula pa makar i u ping pong ovo nam je prva ove sezone da ne bude i zadnja.

 

[Zlatiborpfc]

Partizan je siguran šampion a ostali neka se poređaju kako im je volja!

 

[Навијач Партизана]

@Goran Tomić Свака част, увек на лицу места!

Честитке нашој екипи, титула после 16 година. У овим околностима сваки трофеј злата вреди!

 

[Goran Tomić]

Па...искрено да вам кажем, ја имам још стотине снимака са овог нашег стонотениског финала и освајања титуле, али...

Баш сам нешто заузет свим и свачим ових дана, те ћу морати да сачекам неке нерадне дане и неке празнике да полако направим неки избор фотоса, мало их обрадим, итд...

Важно је да смо ми шампиони, а са фотографијама ће се морати полако и поступно...
Ипак су оне - ИСТОРИЈА!

 

[Goran Tomić]

Имао сам ту част и задовољство да присуствујем стонотениском мечу којим је наш Партизан освојио титулу...
И...могу вам рећи да је стони тенис брз и стресан спорт, око сваког поена било је напетости и узбуђења...на крају радост за све нас, али да је било лако - није...

Лепо је било видети како наши стонотенисери бодре један другог, како се радују сваком освојеном поену својих колега, па онда и ону децу која, ето, расту баш и директно уз Партизан, и те разне и разноразне породичне традиције навијања за наш Клуб, али и оне људе мојих година - и оне још старије од мене - који и даље у себи чувају ту неку наивну, дечију љубав за Партизан, па и понеко Партизаново обележје још из доба њихове младости...

Ето, и овом титулом, једном од ретких у последњим годинама, показали смо да те неке наше ,,буктиње,, и даље нису угашене, али и, по ко зна који пут, да ми нисмо само београдско и српско и југословенско, него смо и европско и светско спортско друштво, јер се НАШ Ванг борио и радовао пехару и титули као да је рођен у Хумској 1, а НАШ Миша, чија је партија заправо одлучила победника, после ње био најскромнији и најповученији човек у хали, као да су га васпитавали на дан 4. октобра 1945.-е, када се мислило да је стварно могуће створити један нови и бољи свет и нове и боље људе.

И зато ХВАЛА нашим ШАМПИОНИМА, нашим стонотенисерима за овај бљесак радости (али и скромности и васпитања којима су узвраћали на свако честитање ове титуле!), а ја једино могу да њима (и вама) поклоним, па... једно... ,,цирка,,...120 фотографија са меча...

Па...да почнемо:

 

[Goran Tomić]

Због ,,техникалија,, морам да ,,качим,, серију по серију...

 

[Goran Tomić]

Ево следеће серије...

 

[Goran Tomić]

Дошли смо до половине, сада идемо даље и ближимо се нашој победи...

 

[Goran Tomić]

Славље!

 

[Goran Tomić]

Сини муњо, удри громе, Партизане шампионе!

За успомену и дуго сећање:






















(снимио Горан Томић)



Идемо даље!

Не знам тачно шта следи после освајања титуле, али...вратили смо на форум интересовање за наш СТК...па...ко први сазна за нешто ново - нек јави.

И...некако ми се чини да памети имамо и за извоз...да паметовања имамо и превише...али можда је ипак корисније или сврсисходније да свако проба да уради нешто за Партизан, бар онолико колико му неће бити тешко...

Можда бар да некад оде и да ,,уживо,, погледа неки од наших клубова, рецимо неки који никад досад није гледао...
Или...шта већ...

Ево и онога што сам нашао у медијима:

Партизан и Нови Сад шампиони Србије! – Stonoteniski savez Srbije

stss.rs

Partizan šampion Srbije posle 16 godina!

Stonoteniski klub Partizan savladao je ekipu niškog Železničara, rezultatom 4:2 i došao do konačnih 2:0 u finalnoj seriji. U prvom

stoni-tenis.rs

Partizan šampion Srbije posle 16 godina, legenda se vratila i donela titulu

Stonoteniski klub Partizan je postao šampion Srbije posle 16 godina posta. U klub se vratio legendarni Aleksandar Karakašević, a sa njim i šampionska titula.

nova.rs

Партизан освојио титулу после 16 година (ВИДЕО)

Стонотенисери савладали нишки Железничар у финалу плеј офа

www.zurnal.rs

 

[ђедВук]

Gorane, da li si razmišljao o tome da objaviš neku foto monografiju JSD Partizan? Ne bi to ni bila klasična monografija, već nešto onako iz navijačkog ugla... To "navijački ugao" moglo bi biti čak i deo naslova.

Čini mi se da bi bilo šteta da ostanu samo ovako na netu...

 

[Goran Tomić]

@ђедВук

Нисам.

Обећао сам себи да ћу покушати да посетим сваки (тренутно постојећи) клуб нашег ЈСД-а, и да, рецимо, направим понеку фотографију на њиховим такмичењима, или бар на тренингу...или било какву...
И онда да направим неки фанзин на коме би се на свакој страници нашао по један тај наш клуб...

До сада сам фотографисао фудбалере, кошаркаше, кошаркашице, одбојкаше, одбојкашице, рукометаше, рагбисте, куглаше, стонотенисере, рагбисте, ватерполисте, клинце из Веслачког Клуба, боксере и хокејаше (сениоре још у прошлом веку, јуниоре у овом)...

А што се тиче тога што си рекао да је штета да све остане само на нету...

Довољно је да неко негде притисне неко ,,дугме,, па да на том нету не остане апсолутно ништа.

И зато је данас мени цео дан у глави она нека песма од ,,Дугмића,, - да је мало парафразирам:

Мислио сам да се звери боје оне ватре која траг ми прати,
и то сам мислио,
а сад носим како ми га скроје,
по мени се ништа неће звати,
памтите ме по пјесмама (фотографијама) мојим...

Додуше, није ми баш само то у глави, кад си већ поменуо неку књигу, али...

 

[Goran Tomić]

Сале је један смирен и доброћудан човек којег сам упознао док је радио као портир у згради у којој се налази моја фирма...понекад бисмо понешто попричали, и ја једном нешто, онако успут, поменух Партизан, а он ми рече да је секретар у нашем Стонотениском Клубу!
Била је то одлична прилика да о Клубу, о коме до тада нисам скоро ништа знао, сазнам понешто - распитао сам се како тренутно такмичарски ,,стојимо,, - какав је уопште систем такмичења у Србији, итд...

После сам први пут у животу био на стонотениским мечевима, и тамо видео да су они много узбудљиви и стреснији - него што сам то могао и да помислим!
Имао сам срећу да будем и на мечу у којем смо, после дуго година, поново освојили титулу (једну од оних тако ретких за ЈСД Партизан у овом добу!), и да својим Никоном овековечим део те шампионске атмосфере...

Пре неки дан ме Сале позвао да дођем на стадион Партизана, на конференцију за штампу, коктел, и прославу те наше стонотениске титуле, и ја му се на томе, ево и овде, јавно, захваљујем, а њега ћете на мојим (претходним) фотографијама препознати по томе што држи заставу Партизана.



Иначе, ту своју исту заставу чува још од краја седамдесетих, а био је и у МИП (Музика и Партизан) радиу, на једној ТВ, понекад у медијима напише и неки текст о историји Партизана...као нпр. овај:

NA EVROPSKOM TRONU SVEGA 15 MINUTA: Prošlo je 55 godina od Partizanovog finala u KEŠ

Na današnji dan pre 55 godina, 11. maja 1966. godine, generacija Partizanovih beba, ostvarila je veliki uspeh, plasmanom u finale Кupa evropskih šampiona.

www.kurir.rs

Прослава стонотенисера била је у сали Клуба спортиста, па сам тако ушао тамо где су улазила и многа славна имена нашег Друштва, гледао заставице наших славних и шамшионских клубова, фотографије наших екипа у разним спортовима...

На једној од њих је и Сале, додуше нешто млађи - али са том истом Партизановом заставом - славећи неку од претходних Партизанових стонотениских титула!

Дакле...сами бирамо како ћемо бити уз Партизан, само што су неки уз њега деценијама, а неки радије бирају да непрекидно нешто критикују...
Али...такви смо какви смо.
Свако понаособ.

 

[Goran Tomić]

Наши интернационални играчи нису могли да присуствују овој прослави јер нису тада били у Србији, али на КЗШ је најављено да ће се покушати нешто и у Европи, и, уместо да вам даље препричавам, можете да прочитате текст Спортског журнала.
Коктел је био леп и укусан, торта је фотографски овековечена, а имао сам прилику да видим и невелику и скромну, али и трофејну (!) канцеларију нашег СТК Партизан.

 

[Goran Tomić]

А иначе...мени је улазак у сам стадион Партизана (илити ЈНА, како волим да га зовем) био као да ходам директно по историји...
Јесте тамо унутра све заправо некако скромно (додуше и достојанствено, и са мером), али кад само помислим ко је све тамо био, ко је све бранио те наше црно-беле боје...и да ли смо уопште увек довољно свесни ШТА је то ЈСД Партизан?!

У једном ходнику су поштански сандучићи наших клубова (додуше и неки сандучићи који не припадају нашим клубовима), и на њима пише:

Атлетика, аутомобилизам, бициклизам, бокс, бејзбол, ватерполо, веслање, гимнастика, дизање тегова, кошарка мушкарци, кошарка жене, карате, куглање, одбојка, пливање, рукомет, рвање, рагби, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал, хокеј, џудо, шах...

Колико је само у именима тих спортова садржано Партизанових утакмица, такмичења, спортиста, догађаја, трофеја, победа, пораза, среће, туге, навијања, бојкота...и ко зна све још чега...

Па ето, и моја маленкост је знатан део неког свог живота уградила или оставила баш тамо горе на трибинама, гледајући тај наш ФК...

И...

Лепо је било пре неки дан у Клубу спортиста, али кроз прозор те сале се види и руина нашег ресторана који је некад био жив, уређен и успешан, а сад...
Стоји као опомена да све ово што сам набројио, од атлетика до шаха, може да постоји и буде успешно и за понос, али...може да буде и напуштено, девастирано и руинирано...
Да постоји или да не постоји.

Е сад, да ли то зависи само од нас - не зависи.
Али, да зависи и бар мало од нас - није да није.