Biseri Duška Vujoševića
Sport
Godina 2008. ostaće upisana u istoriji Partizana kao jedna od najuspešnijih. Ako se broje trofeji, ponovljen je rezultat od pre 16 godina, osvojena su tri pehara, s tim što je 1992. uz domaću titulu i kup u vitrine stigao i najvredniji, namenjen osvajaču Kupa šampiona.
Koliko su uspesi crno-belih golicali pažnju javnosti, toliko je, ako ne i više, u elementu bio i trener Duško Vujošević. Njegove konferencije, neobavezni razgovori, monolozi, replike, teorije zavere često su se prepričavali.
Pokušavao je da gađa u metu, nekada se skrivao od istine za dobrobit kluba, ali nikoga nije ostavljao ravnodušnim.
Reči uglavnom bira, tačno zna šta i kada da plasira u javnost, mada mu mnogi zameraju što se meša u stvari koje nemaju mnogo dodirnih tačaka sa trenerskim pozivom.
Nije bilo ni malo lako sortirati najzanimljivije Vujoševićeve izjave od 1. januara, zaključno sa poslednjim danima 2008. Materijala je mnogo, ali krenimo redom sa retpospektivom.
- Tradicija je kada osvojite šest titula u nizu - pre meča sa Realom.
- Ako treba da se mre, časno ćemo mreti – pred Lotomatiku.
- Neki klubovi u Srbiji imaju i dva puta veći i obezbeđen budžet od Partizana. Onda to neki tumače kao nesposobnost uprave. Valjda je osnovna sposobnost da radiš pošteno i imaš dobre rezultate. Šta da radimo kada direktori javnih preduzeća ne navijaju za nas.
- Plasman među 16 najboljih u Evropi je rezultat značajan za Srbiju i njenu košarku. Ovo je jedan od puteva vraćanja na staze uspeha. Jedino ukoliko ovo što radimo nije lični hobi i lična stvar, pa nikoga ne interesuje. Ako jeste, onda je to druga stvar – posle plasmana u Top 16.
- Kod nas još nije do kraja uspostavljeno marketinško tržište, a nerazumljiva su mi i ibjašnjenja da je gledanije “Selo gori, a ne znam ko se češlja” - termin sa Montepaskijem 18.45.
- Partizan je moja dijagnoza. To je klub za koji navijam i veoma sam zahvalan onima koji su mi dali priliku da radim u njemu. Najbolje godine svog života posvetio sam crno-belima.
Sa druge strane dobio sam poštovanje, realizovao se kao čovek i ostvario samopoštovanje. Partizan je za mene mnogo više od posla.
Arsen Dediće je rekao „moj zanat mi je dao uspone, moj zanat me je doveo na vrh sa koga ću pasti“.
- Postoje ljudi koji čuvaju obraz i oni koji čuvaju guzicu. Spadam u onu prvu vrstu – posle Panatinaikosa.
- Znam šta pričaju o meni, kako ne umem da vodim utakmice, ali umem da radim. Ne bih sa takvima da polemišem, ali ne bežim od toga da su mi treninzi svetinja. U rad se kunem.
- Nekom drugom je bilo suđeno da napravi rezultat u Evropi. Malo sam pecnuo državu, a ne Zvezdu – posle plasmana u Top 16.
- Za malo da nam se revanširaju za ofsajd – aluzija na fudbalski derbi posle pobede u košarkaškom okršaju.
- Mi, kao i u muzici, posao radimo sa emocijom, pa nas nekad i sreća posluži i igra časti – posle osvajanja Jadranske lige u Ljubljani.
- Kada smo u određenim momentima razmišljali da pređemo u Arenu dan je koštao 20.000 evra.
Arena zvrji prazna, osim kada su velika takmičenja ili koncerti, i to je nekome verovatno veliki finansijsku problem i hoće da ga reši tako što će nas, i onako obogaljene, da dovede u takvu situaciju.
- I ovi koji su protiv Jadranske lige, nisu protiv lige, već protiv trogodišnjeg ugovora Partizana, koji smo skoro obezbedili.
- Imaju Jevreji poslovicu “dabogda bio zdrav, bogat i anoniman”, a ja nisam ništa od toga.
- Veliki uspeh je osvojiti titulu i plasirati se u Evroligu, što je kada je Partizan u pitanju pitanje opstanka.
- Imam utisak da me neko lovi u greškama, vidim to i u snimcima utakmica, čestim zumiranjem mojih reakcija koje ponekad i mogu da budu preterane.
Mislim da sam čovek koji ima pravo na grešku, jer sam mnogo uradio za srpsku košarku. Pozdravljam navijače Partizana i pozivam da na svakom meču napune Pionir i tako odgovorimo na podzemne udare.
- Sudije stiču hrabrost tako što sude protiv nas. Ako manipulišem ili radim nešto nekorektno spreman sam da snosim konsekvence, ali ako nije tako da vidimo o čemu se radi.
- Raduje me sve lepo što se dešava u Srbiji. Osim na utakmicama Srbija – Crna Gora, naravno ako budem selektor, uvek ću navijati za Srbiju.
- Nije lepo da nas ionako mučene, koji sa ponosom hodaju, neki još i optuže da hoćemo da prodamo meč sa Panatinaikosom. Sramota.
- Ovde smo svi svoji. Ovde smo jedna porodica. Partizan je stvarno takav. I u klubu, i u timu i sa navijačima, to ne može da se nazove drugačije, nego porodicom.
Iznad Partizana ne postoji nadsistem. Kao i u svakoj porodici deca kada dođu do određenog nivoa odu u svet.
- Svaki trener ima svoj tim snova, a sadašnja ekipa sigurno nije moj san, mada neke ne bih menjao ni za najbolje u Evroligi.
- Čini mi se da je formirana zadarsko-slovenačka grupa koja ima za cilj da štiti interese Zadra i možda još nekog, naravno usmerena protiv Partizana.
- Postoje razni načini da se “poravnamo”, ali ako budu želeli samo novac, sigurno ga neće dobiti, pa niko nije lud...
- Ja nemam malu platu, ali je ona dva puta manja od nekih kolega u domaćoj ligi.
- Molio bih “poštene” lopove da vrate pasoše, valjda je neko od njih i navijač Partizana, nisu valjda svi na suprotnoj strani.
- Unikaha na dresovima ima natpis “kaja”, to nije tetka Kaja iz komšiluka, već banka. Mi smo uvek radili u skladu sa zakonom i nemamo četiri računa...
- Momci troše energiju i kvalitet kao da su besmrtni. Borimo se za klub, navijače, zemlju, a slavno je za otadžbinu umreti.
-- Gledao sam neki film o Golom otoku, gde osuđenici kamen prebacuju jedan do drugog i tako u krug. Nije težina kamena ono što je kazna, već besmisao rada. Nesrazmera rezultata, finansijskog statusa i ambicija je nešto što u Partizanovom slučaju nije prirodno i to me umara.
- Nema veze što me navijači porede sa Džejmsom Bondom. Mogu da me zovu kako hoće samo da nastavimo da osvajamo titule.
Tehnička dostignuća najnovije generacije za Vujoševića su dva sveta.
- Na sreću čovek sam prošlog veka. To je malo sramota, priznajem. Pokušavaju da me upute u tajne komptujtera, međutim, tehnika je za mene baš čudo tehnike.
Sport
ko ima tacan citat nek postavi 
