Vaterpolisti Partizana Matej i Jure Nastran uživaju u srpskoj prestonici
Slovenci nam zavide
U Beogradu su ogromne mogućnosti. Grad je pravo mesto za zabavu i niko ne ide u Kuću cveća, već u provod na splavove, ističe Jure
Srpkinje dobro izgledaju i ovde je veći izbor devojaka koje su dosta opuštenije, kaže Matej
Iako je teško biti stranac u tuđini, vaterpolisti Partizana Matej i Jure Nastran potvrđuju da su oni potpuno suprotan primer. Slovenci na privremenom radu u Beogradu kažu da su se veoma lepo snašli u Srbiji i da im njihovi drugovi u "deželi" zavide što oni žive u srpskoj prestonici. Matej (28 godina) već drugu sezonu nastupa za Partizan, dok njegov tri godine mlađi brat Jure troši prvu sezonu u crno-beloj družini.
M: Tadašnji selektor Slovenije Dejan Jovović pomogao mi je da dođem u Beograd pošto me je preporučio Partizanu, a sigurno mi je i dobar rad u Triglavu mnogo pomogao. Odlično sam prihvaćen u klubu, ekipa je veoma mlada i saigrači su uvek spremni za smeh i šalu. Kada sam došao u Partizan, saigrači su me zvali Janez, pošto Srbi svakoga tako zovu ako dolazi iz Slovenije, dok sada ponekad u šali dobace "Slovenac".
J: U Partizan sam stigao iz Marseja, u kome je trenirao srpski stručnjak Nikola Stamenić. Znam da se u srpskom vaterpolu kvalitetno radi i zato sam prihvatio poziv Partizana, pošto smatram da ovde mogu da napredujem.
MJ: Ne znam zašto, svi smo pre žreba očekivali Posilipo. Plasman na fajnal-for zavisi samo od nas i sigurno će biti teško pošto rival ima više iskustva od nas. Imaćemo prednost što revanš igramo na Banjici i volimo kada je publika bučna, jer je prelepo igrati u takvom ambijentu. Veliki uspeh napravili bismo plasmanom na fajnal-for i naravno da nam je želja da budemo najbolji u Evropi.
PET PITANJA ZA DVA BRATA
1. Šta je presudilo da dođete u Beograd?
2. Vaš klub u četvrtfinalu Evrolige sastaće se sa Posilipom i da li Partizan može da izbori plasman na fajnal-for i osvoji elitno takmičenje?
3. Kako ste se navikli na život u Srbiji?
4. Da li imate devojke i šta mislite o Srpkinjama?
5. Kakve utiske nosite sa finala EP 2003. godine kada su se sastali Srbija i Hrvatska?
M: Uvek je na početku teško kada dođeš u drugu državu. Beograd je veliki grad, dok naš Kranj ima samo 60.000 stanovnika i mentalitet je drugačiji pošto su Srbi dosta opušteniji. Prve godine sam stanovao ispod Brankovog mosta tako da mi je trebalo mnogo vremena da dođem na Banjicu. Moji drugovi bratu i meni zavide što smo u Beogradu i kada imaju vremena dolaze nam u posetu, a i zameraju nam što smo došli u Partizan jer u Kranju svi navijaju za Zvezdu.
J: U Beogradu su ogromne mogućnosti pošto u njemu može da se vidi svašta. Grad je pravo mesto za zabavu i niko ne ide u Kuću cveća, već u provod na splavove. Želeo sam da malo obiđem i grad i bio sam na Kalemegdanu i zoološkom vrtu. Zbog haosa u saobraćaju, brat i ja smo sada bliži bazenu jer stanujemo na Voždovcu, tako da autom stižemo na trening za samo 10 minuta.
M: Nemam devojku. Srpkinje dobro izgledaju i ovde je veći izbor devojaka koje su dosta opuštenije. Vaše devojke se više sređuju i šminkaju tako da u gradu uvek možeš nešto zanimljivo da vidiš.
J: Imam devojku koja živi u Sloveniji i sa njom sam već godinu dana. Devojka dolazi do mene kada ima vremena i ona mi često u šali kaže da ne gledam u Srpkinje.
MJ: Bili smo na tribinama gde su hrvatski navijači divljali i lomili stolice i jedva smo se spasili. Redari su bili kao statisti jer niko neće da žrtvuje svoju glavu za dva evra na sat. Hrvati su po gradu legitimisali ljude i pitali ih da li navijaju za Srbiju ili Hrvatsku, a naš drugar se izvukao da navija za Sloveniju.
ickaciganska , i eto nas u F4.
