Оно што нам сад нико не треба је кукање, предвиђање катастрофа несагледивих размера и ширење песимизма.
Испали смо из Купа због криминалне игре у одбрани и криминалне реализације створених прилика какву немају ни наши петлићи. Крај приче.
То што се сада калаштуре курче по медијима и што на то падају и неки од нас је друга ствар. Ми смо их пласирали у финале Купа нашим глупостима.
Њихове приче о "фантастичној" игри и "доминацији" у оба меча су нешто њима својствено, гамад се откад постоји кити туђим перјем, па они нису могли ни име стадиона сами да смисле већ су украли туђе, ситуација као ова је иделна за њихову пропаганду да најаве почетак нове циганске ере у светском фудбалу за своје празноглаве масе. Сви смо гледали како играју овог пролећа, го курац.
Ко не верује својим очима, нека се прима на њихове небулозе.
Наше очи су такође сведок и лоше игре нашег тима. Овде је много пута упозоравано и после наших победа на све мане које испољава наш тим.
Често су тада они, који сада овде пишу као птице злослутнице писали како ми критичари "тражимо длаку у јајету" и "како нема места замеркама након победа".
Истина је да имамо мана, али је истина да уз све те наше недостатке ми јесмо најквалитетнији тим.
Очигледно је да ствари у клубу утичу на наше фудбалере, и ја им на томе не замерам, то је људски и нормално. Ја им замерам једино за тешке глупости које праве, а које не приличе неком ко носи дрес Партизана.
И колико год да сам љут, бесан, незадовољан подржавам их и даље.
Ми морамо сада да будемо уз наш тим, морамо иначе оде све у курац.
Какви год да су, то су наши фудбалери, то је тим вољеног клуба у овом тренутку.
И колико год да сад не могу очима да видим неке од њих, подржаћу их, јер ми титулу морамо узети.
Јавор мора пасти у суботу, 3 бода су императив, победа мора бити остварена без обзира на све.
Много је горких пилула свако од нас прогутао од оног лепог дана кад је заволео Партизан.
Порази су нас ојачали, свака невоља код нас правих Партизановаца је увек била само мотив за још већу подршку, за верност до неба, за верност до смрти.
Они који су временом отпадали од нас, и нису вредни помена.
Партизан се воли и кад туга срце ломи, а не само кад се редом гази.
Цитираћу један стих из песме великог Душка Радовића:
"Шта се воли и кад боли? Црно-Бело!
Подсети ме које име: Партизан!"
Куп је завршен, окрећемо се првенству. Идемо по нову, пету узастопну титулу у инат свима, мутавом говеду, лоповској управи, смрдљивим калаштурама, ма у инат јебеној држави бре!
Главу горе људи, а у пичку материну и Куп! Јесмо засрали, и то смо дебело засрали али доста кукања сада, идемо даље, јуриш на титулу!
Огрејаће, обасјаће, сунце изнад Хумске улице!