Нама је потребан нови стадион, али једина опција која долази у обзир је да нови стадион буде изграђен на месту садашњег, све друго не долази у обзир ни под разно.
У таквој ситуацији, и ми навијачи би прихватили да у периоду док се гради наш нови стадион, ФК Партизан привремено буде домаћин на неком другом стадиону у Београду или за неке утакмице и у неком другом граду у Србији, зашто да не.
Као што је овде већ писано и протеклих дана, а и много раније, све што се сада ради је покушај тајкунско-политичких интересних групација да се дође до земљишта на коме су наш и комшијски стадион и да та говна дебело зараде.
Изговори, како је заправо реч о "националном интересу", неће да прођу ни код кога ко има барем једну мождану ћелију.
A ako se desi da se udruže obe navijačke sile naših do kostiju i krvi suprotstavljenih klubova, oko stavova da im se ne ide sa te simpatične lokacije, na kojoj su sad - e, baš da vidimo, da li bi se Tole ,,nameštač,, i ostali usudili da nas izmeštaju sa Autokomande i Brda...
Ово се неће десити. Вође навијачких групација са Северне и Јужне трибине су под контролом са више страна, и прстом неће да мрдну ако се крене у реализацију ових паклених планова.
Да није тако, одавно би са Југа грмело "Ђурићу одлази", и одавно би Север најурио Клемпавог Лукића, чиме Партизан не би запао у дугове које сада има и Звезда не би била дужна 50 милиона еура и пред гашењем.
Толе се заклања иза "националних интереса", вође навијача "неће да се мешају у рад управе", и тако се лагано спрема терен да багери крену ка Хумској и Љутице Богдана.
Људи који ће сигурно да дигну глас смо ми, "обични" навијачи и једног и другог клуба, који неће ћутке и мирно да гледају како места где смо цео живот, постају бљештави тржни центри и остале пичке материне.
Да ли ће то бити довољно, да се од црне судбине спасу два стадиона која представљају уз наравно још неколико спортских објеката у Србији истинске симболе Српског спорта, остаје да се види.
У току наших живота ми се често селимо, мењамо насеље па чак и град где живимо, мењамо посао, женимо се и разводимо, упознајемо много људи, шири нам се и породица, али где год да живимо, радимо, увек долазимо на Стадион ЈНА да бодримо свој клуб и цео живот смо увек сигурно у контакту са Браћом која навијају за Партизан.
То је наша фамилија, и сви знате да ово нису празне речи.
Молим Бога да нас има довољно који неће допустити да наша фамилија остане без своје куће, без места које нам више значи него наши станови и куће у којима живимо сваког дана.
Наши дедови, наши очеви, и сада ми смо увек били и бићемо на трибинама Стадиона ЈНА. Не верујем да имамо намеру да препустимо то "парче" земље кретенима који хоће ту да изграде бутике, месаре, пицерије, сауне и сл.
Где је био до сада био Стадион биће и убудуће, надам се само да ће наравно бити нов и модеран.
Тамо где су и до сада играли мајстори у Црно-Белом, играће и убудуће, и Боже здравља као што ми сада бодримо Партизан, тако ће и наша деца то чинити, и деца њихове деце, и тако даље, надам се до краја времена.
Кад смо мислили да не може више ништа црно да нас снађе, појавила се ново, велико зло. Ниједно зло није јаче од нас, ми се итекако питамо.
Ако допустимо да нас сада зајебу, то онда и заслужујемо.
Судбина није унапред зацртана, већ је ми стварамо.
I neoborivi dokaz kvaliteta i harizme jednog trenera!
