Данас ми познаник, који иначе не навија за Партизан, пошаље страницу оног смећа које се зове Информер, са насловом: „Љубивоје Тадић нуди бубрег Вујошевићу“, где познати драмски уметник каже: „ Ја потичем из породице фанатичних звездаша. Ипак, Дулета сматрам највећим уметником међу људима из спорта. Изузетно га ценим. Због њега сам увек навијао за Партизан кад је играо у Евролиги“.
На страну и то смеће и стварни мотив објављивања и зашто Љуба мисли тако како каже, ствар је у томе да чак и ако неко каже да га се ова околност око компликације његове болести не дотиче и чак ако неко не мисли да то има било какве везе са Партизаном, остаје опет ово што Тадић назва уметношћу, а то је одвећ универзална категорија и одвећ вредна стaвка, да било ко окрене главу на другу страну.
То је тако све и да не спомињем ону стару истину по којој да би знали куда ћемо, морамо свакако знати одакле смо пошли, а ако кренемо одатле одакле смо пошли, не само што ћемо неизоставно налетети на њега, него ћемо морати дуго да пролазимо поред његове оставштине, свидело се то некоме или не.
То што Душко каже да не би ни желео да га обилазе они који управљају клубом, не ослобађа их ни пажње ни рекације тим поводом, јер их прошлост клуба којим управљају дебело обавезује на то, чак и по цену да њихова реакција изгледа цинично.
И морам да се не сложим са Газдом око констатације да је Вујошевић пљувао клуб. То што је говорио о неким људима из клуба, или ето, то што је пљувао по њима, никако не значи да је пљувао клуб, јер просто се између њих и клуба ни на који начин не може ставити знак једнакости, без обзира био Вујошевић у праву или не.
Ти људи нису Партизан, као што ни сам ДВ то није, мада Партизан јесте једним не тако малим делом направљен и од тог бубрега и од те уметности.
Ако неко то не види онда је у проблему, а ако се прави да не види у проблему је Партизан.
И слажем се да неко саопштење неће помоћи Вујошевићу да реши свој здравствени проблем, али нема сумње да би свакако помогло онима који би то саопштење и саопштили.
Ако је опортуно оћутати пудлици, онда је макар људски рећи нешто Дебелом, ако је неизбежно захвалити се премијеру, онда је у најмању руку ствар доброг васпитања пожелети оздрављење дугогодишњем трофејном тренеру и доскорашњем председнику Друштва.
rekrsti
