Нису Душкове изјаве толико драматичне колико су драматичне импресије и реакције на њих, а које су последица потпуно субјективних погледа па и емоција.
Ако би некако могли да се отарасимо таквог баласта, имали би пред собом две могућности.
У време тзв. ресета којим је Вујошевић био ампутиран из клуба, овде је било речено како је он прошлост и како не представља више ништа релевантно за КК Партизан, осим историје. Уколико је то заиста тако, поставља се сасвим логично питање, што је онда толико важно шта је он рекао и какве су његове перцепције стања и дешавања у клубу?
Ако опет то што изјави, у толикој мери изазове страх за стабилност и функционисање клуба, онда испада како онај претходни закључак, о његовој небитности и одсуству било каквог утицаја, баш и не одговара истини.
Занимљиво је да су и једну и другу тврдњу, мада толико опречне, изговорили једни те исти људи?!
Сложио бих се са онима који су исправно приметили како се готово потпуно занемарује све оно што је ДВ рекао, а што је готово аксиом стања и збивања у и око клуба, мада је то чинило већину његовог интервјуа и у деловима у којима има позитиван став и у деловима где критикује.
Проблем је очигледно у критици и терминологији коју је уоптребио. Што се првог тиче, они који имају проблем са њом могу лако да га реше бирајући једно од два сопствена чеда: или је Вујошевић потпуно ирелевантан, па може да лапрда колико хоће и шта хоће, кога брига, или ако није баш тако небитно то што он каже, онда просто треба бити рационалан и поштен и према себи и према клубу за који се навија и разумети да је критика дошла од неког таквог у ствари добродошла, без обзира чиме био вођен када ју је изрекао.
Просто, паметан и одговоран човек би дебело промислио о свему реченом и одатле извукао поуке и погледао се у огледалу. Тапшање по рамену и хвалоспеви, не чине човека бољим, већ напротив то што га покреће напред и подиже његове квалитете је пре свега критика. Ако је објективна онда је свакако драгоцена, а ако је превише субјективна, барем је одличан мотив да се сопственим радом покаже како није утемељена.
Питање утемељености је у ствари кључна ствар толиког одијума. Нема сумње да је Вујошевић киван и резигниран начином на који је ампутиран из клуба у коме је толико дуго радио и где је направио толико неспорно великих ствари. То је сасвим природно стање и осећање и оно у великој мери испуњава све његове изјаве. Такође он је одувек био познат по томе што је говорио без превише увијања. Када се све то састави имамо овакве иступе.
Али колико год то било непријатно онима којима је упућено, то им свакако редовно долази у рок службе, то је свакако нешто што морају покусати после свега учињеног.
Најзад то је судбина свих превратника и оцеубица. Наиме они увек имају неко, не превише дуго време, да околности са којима су кренули, учине бољим и да на тај начин баце у засенак оно што су учинили.
Не пође ли им то за руком, тај чин се непрекидно враћа, чинећи њихов положај и горим и тежим.
Није тешко закључити како околности нису боље и како су многи потези бременити недопустивим грешкама, пропустима и несхватљивим поступцима, што ствара резерве, сумње и критике.
И не мора се бити превише паметан да би се закључило како би, да је другачије, и тај Вујошевић мало шта имао да каже и мало кога би уопште занимало шта он мисли о овоме или ономе и наравно, мало какве би уопште то рефлексије имало на клуб.
Овако, треба бити паметан и уместо паничног страха да ће његови интервјуи пореметити концентрацију неког Гордона, Робинсона или Мајсторовића за предстојеће изазове, или фобичне осетљивости на критике упућене Тодорићу или Пековићу ( ко то беше?), дакле било би паметније и практичније уместо свега тога погледати се у огледало и извући најбоље и највише из тога што је трофејни тренер рекао, како би убудуће имао мало разлога и повода да каже нешто слично.
А што се Џикића тиче, он сам треба да види да ли га више погађа или вређа то што је назван лешинаром, или му пак више годи глорификација његовог тренерског умећа. За клуб, па и за нас ово друго је много важније и једино битно, а оно прво је, што би ми овде рекли за ПП.
И да подсетим, неће Вујошевићев интервју учинити Партизан мање или више успешним, већ оно што раде људи који сада воде клуб. То је већ егзактна наука и не зависи ни од Душкове сујете ни од заслепљености дервиша.
Ако резултата буде, а ускоро ћемо знати, онда је ово само безначајна аномалија на добром путу, у супротном ово је била одлична опомена.
П.С. А што се тиче циганских медија и њихове насладе, шта је то уопште битно ако већ знамо да су цигански и ако већ свако од нас зна како ствари заиста стоје. То што они пишу је и тако само стајњак за чергарски коров, а не извор информација или предмет пажње некога ко том корову не припада.
