Džoš Akognon je novi plejmejker ekipe Partizana. Dugo željeno pojačanje na poziciji plejmejkera obezbeđeno je noćas, potpisom igrača koji je svoje ime uspešno izgradio u Kini.
Džošua Emanuel Akognon ( Akojon ) rođen je 1986. godine u Kaliforniji, SAD. Bio je student Vašington stejt Univerziteta, ali je školovanje završio na Fulertonu. U poslednjoj koledž sezoni beležio je učinak od 23.9 poena, uz 1.6 asistencija po meču.
Prvo i jedino evropsko iskustvo do sada imao je u sezoni 2009/2010. kada je u dresu Kaleva iz Talina bio najbolji strelac tada jake Baltičke lige sa učinkom od 19.5 poena i 2.3 asistencije po utakmici. Od sezone 2010/2011. pa sve do sada nastupao je u CBA šampionatu i beležio impresivne učinke. U tom periodu imao je i izlet u NBA ligu, u dresu Dalas Maveriksa. Prošlu sezonu završio je u NBDL gde je takođe bio veoma uspešan, poenterski.
U ovoj sezoni, pre potpisa za Partizan, nastupao je ponovo u CBA za ekipu Fošan Long Lajonsa i imao učinak od 31.9 poena i 3.5 asistencije po utakmici uz skoro 2 ukradene lopte, kao i izuzetne procente šuta za 2 poena ( 50.4 % ) i 3 poena ( 46 % ). Sa linije za slobodna bacanja Akognon ima učinak uspešnosti od 89 %.
Analiza:
Prvo na šta svaki poznavalac košarke pomisli kada se pomene Džoš Akognon je izuzetan šut. Akognonu je sve jedno – u visokim procentima pogađa i za 3 poena, i za 2, i van balansa, i koristeći flouter i od tablu. Posebno zanimljivo zapažanje je i činjenica da Akognon, iako vrsni šuter, u dosta situacija koristi tablu kao pomoć, posebno iz pozicija na 45 stepeni. Džoš voli da igra brzu košarku, da rešava napade u prvim sekundama šutem sa distance ili polu-distance. U Partizanu mu to svakako neće biti dopušteno u velikoj meri, ali će protivničke odbrane biti na paklenim mukama. Ići ispod bloka Akognonu ravno je izgubljenom meču jer je on sposoban da u visokim procentima pogađa u nedogled. Akognon ruku na licu doživljava kao izazov a ne kao smetnju što je takođe odlika velikih šutera.
Kretanje i sa loptom i bez lopte je dobro. Džoš dobro trči kontranapade bilo da je on prvi čovek u kontri bilo kao ball handler. U pozicionom napadu je u određenim situacijama previše pasivan, odnosno ćoškari. To u slučaju pozicije koju pokriva nije dobro. Kroz blokove prolazi agilno, i kvalitetno najkraćim putem , tj usecanjem. Brzinu poseduje u svim aspektima igre. Demonstrira je prilikom ukradenih lopti, tzv seče pasa najčešće. Njegove ukradene lopte završavaju se sigurnim polaganjem a ne atrakcijom. Dobrim utrčavanjem i kretanjem kroz reket, uz agresivan napad na obruč, često izvlači 2+1. Zamerka u odeljku kretanja je najviše na defanzivnu kretnju. Taj nedostatak često ide i sa ne baš jasnim razumevanjem igre, odnosno lakim ispadanjem iz defanzivne rotacije nerezonskim pokretom.
Dodavanja u Džošovom slučaju nisu omiljeni deo igre. Pas mu je svakako siguran ali je sama kreativnost upitna. Kreativnost i poseduje u dovoljnoj meri, ali volju za dodavanjem i razigravanjem saigrača veoma malo. Poznato je da postignut koš čini jednog čoveka srećnim, a asistencija dvojicu. U Džošovom slučaju to ne ide baš tako. Bilo bi korisno i za Partizan ali i za samog Akognona da poradi na ovom delu igre, što bi njegovim kvalitetima dalo novu dimenziju. Od ove kritike izuzimaju se kontranapadi u kojima zaista demonstrira pravovremen i precizan pas. isto važi i u pitanju polukontri. U igri 5 na 5, Džoš poseduje kvalitet da skupi odbranu na sebe, ali mora razraditi opcije dodavanja nakon toga.
Odbrana je takođe Džošova problematična zona. Niti mu fizikalije dopuštaju da bude izuzetan defanzivac niti on poseduje mentalitet „ pit bula“ za te teške, rudarske, poslove. Činjenica je da ume da se pozicionira, da isprati i telom i nogama valjano protivnika i da napravi pravovremen faul. Ume da pokrije prostor u zoni, mada ne može biti „lock“ igrač. Čini se da je upravo u ovoj oblasti trener Vujošević najviše odstupio po pitanju Akognona – doveo je slabijeg defanzivca od visokih standarda koje je postavio kod velike većine ranijih organizatora igre.
Fizikalije su Akognonov ograničavajući faktor. Visok je samo 180 cm, ima 84 kg a po stilu igre nije klasičan niski plejmejker, te mu to dodatno nameće ograničenja. Fizikalije su faktor koji utiče i na Akognonovu defanzivu u velikoj meri, mada je tu presudan voljni momenat koji Džoš ne poseduje, barem ga do sada nije ispoljavao. Brzinu, kao što je već rečeno, poseduje i dobar prodor. Problem kod Akognonovog prodora je da je često završen tzv zabijanjem odnosno sebičlukom te materijalizacija istog nije velika. Uz dobar savet i sitnu korekciju , taj problem će se uz trenera Vujoševića lako rešiti.
Postavlja se ,na kraju, pitanje, kakve su šanse da Džošua Akognon ( Akojon ) postane ljubimac Crno – Bele publike i da stekne nadimak bum-bum Akognon ili tome slično. Ukoliko se igrač privikne na sistem rada, uđe u akcije brzo i sa puno žara, rezultat će biti izuzetno pojačanje Partizana. Stručni štab Crno-Belih takođe mora imati taktičan pristup, jer je Akognon u dosadašnjem delu karijere važio za sjajnog šutera, ali samo šutera, ne i igrača. Ukoliko se prag tolerancije postavi na srednju visinu može se dobiti i neka luda partija Akognona ali i velika ukupna korist za ekipu.
Crno-Belima i stručnom štabu sada ostaje samo paklen trening i priprema za preostala kola ABA lige, ali i ono najvažnije – doigravanje.
:šal
