Гледам да само читам, а не и пишем на кошаркашким темама, како не бих давао свој допринос овој не нарочито пријатној размени мишљења на нашим страницама.
Имајући на уму како стоје ствари са КК, можда није ни чудно што су нам дискусије такве какве су. А било би добро када би могли да се издигнемо изнад таквих расправа и разговарамо у бољој атмосфери.
Очигледно је да постоје две основне тачке раздора међу нама.
Основна, стање у коме се налази КК и стављање Душка Вујошевића у контекст тог стања, те задовољства или незадовољства учињеним.
Како год ко гледао на актуелни тренутак наше кошаркашке секције, аргументована критика никако није нешто од чега би требало бежати. Прво јер има основа за критику, а друго, јер се избегавањем таквог приступа не чини баш никаква услуга клубу.
Оно што није добро, није добро, признали или не и оно што су грешке, грешке су без обзира да ли ћемо изговорити или прећутати.
Најзад, питање је уопште колики утицај уопште можемо да имамо на дешавања у и око клуба и да ли било каква критика, било кога дотиче или тера да размисли и преиспита своје поступке. Али чак и да је утицај сасвим мизеран, ми немамо другог посла и друге дужности него да бодримо свој клуб и желимо му једино добро, а један од начина да се то постигне јесте и да се ствари називају правим именом. Ако ништа друго, онда барем свако може рећи да је поред одласка на утакмицу, што је увек прво и најважније, учинио све што је било до њега.
Спомињање нашег најтрофејнијег тренера у контексту онога што сада имамо у клубу је сасвим излишно. Пре свега зато што Вујошевић физички више није део клуба, а друго што он не може бити средство нити одбране управе, тренера или играча, нити напада на њих.
Бранити грешке, пропусте и евентуалну неспособност било кога ко је данас у Партизану преко Вујошевића је потпуно залудан посао, јер свако ко има неку одговорност према клубу, може једино својим поступцима показати да ли је дорастао таквом задатку. Оно што је Вујошевић јуче погрешио, или оно што је данас рекао, нити може бити некакав алиби за оног ко данас управља клубом, нити спречава било кога да учини боље, исправније и корисније потезе за будућност Партизана.
Јер, оног тренутка када се било ко прихватио било каквог посла у ККП, натоварио је на своја и само своја леђа огроман терет свих проблема, али и свих великих ствари из протеклих година, што је далеко теже од свих невоља заједно и никакве приче му ту не могу помоћи осим да има јака леђа, чврст карактер, пуно љубави и наравно довољно знања и умећа.
Најзад, било какво девалвирање улоге и значаја нашег најтрофејнијег тренера за све успехе, нити служи на част, нити може било коме било шта помоћи. Тај човек је до те мере умешан у све што је било велико и добро, да нема те ревизије која може променити такво стање, ма колико били фантастични аргументи који би се износили у прилог његове одговорности за оно што можда није било добро.
Такође, критиковање његових наступа у јавности је сасвим у реду, зашто то не би било могуће, али само у смислу неслагања са ставовима које би износио, а никако у смислу оспоравања могућности да уопште износи ставове или неког ампутирања намере да се на тај начин руши клуб.
Јер, зашто би уопште било коме требало бити ускраћено право да каже шта мисли и како би то неко могао било кога да руши, уколико овај чини најбоље што уме и може?
Зато се треба оканути више ових трвења и понижавајућих расправа, оставити Вујошевића тамо где му је и место, а критике и оправдања за оно што имамо данас у Партизану, тражити у актуелним дешавањима и поступцима. Само такав приступ може бити од помоћи.
Да не бих даље злоупотребљавао ову страницу и дозвољавао себи оно за шта бих требао да приговарам другима, да се вратим на тему.
Рекао бих да је суштинска невоља, наравно не рачунајући апартхејд који спроводи власт, то што су промене које су у клубу направљене у смислу тзв. ресета, заправо биле не ресетовање, него просто обарање система, након чега није инсталиран никакав нов, самоодржив систем који би подразумевао напредак, већ су ствари доведене до стања да имамо некакав галиматијас свакојаког софтвера, од неких немуштих нових решења, до неких рестлова који су остали да се вуку, без да смо сасвим начисто око тога доносе ли више штете или користи.
Када је већ тако, треба непрестано тражити одговоре и решења који ће водити ка успостављању неких основа које би биле препознатљиве као суштинске, системске, поуздане и дугорочно добре.
Сад после свега, не постоји ништа што би могло бити толико вредно, битно и недодирљиво, да не може бити промењено, поправљено и унапређено, ако је очигледно да не доноси онолико колико би било неопходно.
Стрпљење просто мора и даље постојати, али стрпљење не доноси готово ништа ни времена ни простора онима који воде Партизан.
Мада ће се прави одговори на то на шта личимо и куда идемо јасно видети у времену између ове и следеће сезоне, тренутак за мерење пролазног времена је већ јако близу. Када то кажем мислим на питање финансија и чињенице да почетак нове године доноси и нека разјашњења око тога шта је урађено на плану довођења спонзора, што је од виталног значаја за клуб и што ће пружити неке одговоре на питање чему можемо да се надамо у блиској будућности.
Ако нас није било у пословним плановима потенцијалних спонзора, јер није било простора да се тамо нађемо у сред године, ускоро ћемо видети колико је постигнуто по том питању или колико је допуштено да се уопште нађемо у плановима те врсте.
Већ тада ће неке ствари бити јасне и наравно, то ће значити да људи који воде клуб морају да пронађу решења за изазове који се буду појавили у случају да се испостави да по том питању није постигнут успех. Јер од финансија све креће и ту се све прелама и спортски резултати и кадровска решења и некакав ред и мир у клубу. Разуме се уз чување оног препознатљивог карактера који смо имали и на који смо толико поносни.
Како год се ствари развијале, ми од Партизана одустајати не можемо и како год нам тешко падали неуспеси и читава ситуација у коју смо доспели, нема окретања главе на другу страну.
У нади да ће наступајућа година донети боље дане и више извесности за вољени клуб, напред Партизан.
rekrsti) majice koga boli tuki za njih uvek se nadje neka budala..........
