Сада пошто су се утисци мало слегли и преноћили могао бих да закључим:
-Игра Партизана никако не сме да се враћа на ниво показан у већем делу пролећне полусезоне када смо властитом игром стављали себе у инфериорнији положај у односу на објективно слабије тимове и просто их позивали да крену напред и да нас опасно угрожавају. А, управо то се догодило синоћ. У том смислу су ми потпуно блиска размишљања оних који кажу да је Партизан морао и синоћ да декласира шиптаре и да за то постоји гомила разлога који се тичу спорта, политике, наше репутације....
-Нема места оправдањима везаним за прелазни рок јер је игра и резултати тима на терену директна одговорност тренера и донекле спортског директора и шеф струке мора да апстрахује проблеме прелазног рока и да пронађе решења за њих користећи своје и способности тима који му је на располагању.Уколико то није у стању из било којих разлога, онда то мора гласно да каже.
-Ставови да нас не интересују дешавања на трибинама и шиптарско шенлучење су потпуно неприхватљиви, јер Партизан представља и Србију, па у том смислу било шта што нарушава њен углед је повод за реакцију. У осталом шта би се десило да је на нашем стадиону развучена парола Косово је Србија и каква би била реакција УЕФЕ.
-Играчи који не пружају игру која доноси сасвим видљив и делотворан учинак по тим и резултат би свакако морали да посматрају утакмице са стране, а не да буду њени актери без обзира како се зову и колико стари били и наравно обрнуто. Партизан мора да у сваком тренутку има 11 играча који имају дефанзивне задатке и непрекидно оптерећују игру противника на било ком делу терена, јер се тако може у многоме надоместити слабости и неуиграности одбране. Луксуз да постоји и до три-четири играча који немају никакве дефанзивне активности( а у томе предњачи Вукић) је потпуно неприхватљив.
-Бокови су нам како год гледали ипак донели плус у игри. Ту сада имамо способније и технички квалитетније играче, при чему је можда заиста рано помислити да је ствар са Аксентијевићем решена, али има и доста показатеља да би он могао бити добро решење за наш стари проблем и не треба га пребрзо отписивати, већ му дати бар део кредита који је имао Миљковић. Али оно што се мени учинило као значајан проблем у нашој игри јесте то да организатори игре, а ту пре свега мислим на Илића и Вукића, слабо користе нове потецијале по боковима и недовољно их снабдевају лоптама и избацују у напад, већ се поново муља кроз средину и то компликујући, задржавајући и на крају губећи лопту.
-Напад мора да има висок проценат искоришћења гол шанси, јер како нам средина слабо игра и како се сходно томе не може очекивати пуно добрих прилика, онда оно што се створи једноставно мора да завршава у голу. У том смислу понашање Шћеповића у синоћним гол приликама које је имао је катастрофално и требало би да буде предмет Салетових критика, а не готово похвала.
-Пуно кретања и трчања, нарочито без лопте мора бити нешто на чему СС треба да непрекидно инсистира и то је елемент у коме су нас шиптари синоћ дебело развалили, али је то била и карактеристика у нашој игри која ме је обрадовала у неких утакмица на припремама које сам гледао, па не видим зашто то не би поновили и у такмичарским.
-Последње, али не и најмање важно, фудбалери Партизана не би смели да на такмичарске утакмице изађу у дресовима који једва да се разликују од стандардне опреме за физичко васпитање једне основне школе.
