PROFESOR
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 02.06.2011
- Порука
- 4.627
- Reaction score
- 2.109
Ууууххххх. Не знам шта бих после свега могао посебно да додам ономе што сам написао и након прве и пре ове утакмице. Какав год резултат да буде на крају двомеча он ће бити последица игре фудбалера Партизана и утицај првака Белгије је био готово ефемеран.
Тим: када сам пред почетак чуо најаву састава, посебно ми је била симпатична чињеница да су међу стартерима била имена која слове као посебно "омиљена" : Шћеповић, Вукић, Томић и Миљковић. Морам признати да ме је од тог сазнања облио хладан зној, али сам се поуздао у неке изванразумске и изванвременске резоне који би могли да објасне и оправдају такав избор.
Никако нисам способан да се сложим са ставовима оних који су успели да пронађу добитак за Партизан остварен кроз синоћњу игру прве двојце. Ако се као нарочита заслуга фудбалера Шћеповића покаже да се током утакмице трудио и борио (а неко већ рече да се то ваљда подразумева само по себи) онда је вероватно чињеница да је рецимо обуо копачке и подигао штуцне ваљда довољна за прелазну оцену. Такође ми је тешко да прихватим размишљање како је покушавао да шутира или шутирао али је несрећно био изблокиран. Нећу ни да спомињем ситуацију у којој му се Едуардо нуди готово слободан пред голом, а овај га ладно искулира и врати лопту на другу страну.
Једнако ми је тешко да се сложим са онима који тврде да је Вукић одиграо добро и да је био користан, делио лопте и тако то. Па све и да је тако, овај човек не игра одбрану уопште, што је луксуз који Партизан просто није у стању да поднесе. Ако је неко рекао после утакмице у Белгији да се под њега могу подметнути новине при скоку овога пута се чак ни то не може рећи. А о подели лопти и луцидним комбинацијама могли би да говоримо уз нарочиту дозу маштовитости.
Неца Томић са свим својим манама и потребама да смори и лопту и нас је заслужио мој дубоки наклон за учинак у обе утакмице, па сам самом себи био смешан кад сам зажалио због његовог изласка.
Миљковић је већ испричана прича и ту нећу рећи апсолутно ништа.
Игра: од првог звиждука врзмале су ми се по глави претпоставке са форума о фуриозном почетку и притиску током петнаест минута. А, онда сам погледао на семафор, био је 11 минут и на терену није било ничега. Међутим када смо око 30. минута коначно почели да играмо конкретније помислио сам да из свега може нешто испасти и да постоји рационално објашњење за све што се дешава на терену. И тако и беше са крајем првог полувремена. А онда је друго полувреме показало да не постоји тактика и поставка коју СС може да смисли, а која би предвидела ирационална дешавања као што је Миљковићева игра руком. Сем можда тактике да Миљковић не игра.
Противник: и са ово мало знања о фудбалу тврдим да овај смешни тим првака Белгије не би прошле сезоне био у прва три тима ове наше Јелен суперсмешне лиге. А гледе Рада вероватно ни међу четири.
Навијање: обзиром да сам био на Југу и да је било момената када је мој седмогодишњи син био међу гласнијима у окружењу можда атмосфера без обзира на бројност није била баш таква да фудбалери Генка испрљају гаћице у раној фази игре, али веза између трибина и тима је узрочно последична веза и заправо потребно је да у неким тренуцима тим понуди нешто конкретно, без обзира на резултат и то ће добити одговор од стране навијача. То се синоћ могло добро видети.
Похвални ставови: гледајући синоћ Волкова помислио сам да је Марко Ломић пустио нешто дужу косу, гледајући Рнића рекао сам себи да више не лупетам о фудбалу, гледајући Меду помислио сам да би против ових тобожњих првака из Белгије могао да игра три дана, а да то и не примети.
Саша Илић: свакако да синоћ није одиграо на нивоу прошле утакмице( ко је то могао и да очекује) и свакако да нема снаге за цео меч, али мислим да је ипак одиграо сасвим пристојно непрекидно снабдевајући Волкова лоптама иза леђа Белгијанаца, са дефанзивом коју Вукић није у стању ни да замисли.
Сале Станојевић: нека ради свој посао, али нека и учи на грешкама.
Судије: па пенал је као постојао, ко нам је крив, али имам неодољив утисак да би пенала било ако не тад онда другом приликом. Помоћни код јужне трибине у другом полувремену је демострирао невероватни безобразлук и лоповлук код готово сваког махања и ако бих бирао кога да гађам неким предметом значајне масе, онда би то био свакако он.
Тим: када сам пред почетак чуо најаву састава, посебно ми је била симпатична чињеница да су међу стартерима била имена која слове као посебно "омиљена" : Шћеповић, Вукић, Томић и Миљковић. Морам признати да ме је од тог сазнања облио хладан зној, али сам се поуздао у неке изванразумске и изванвременске резоне који би могли да објасне и оправдају такав избор.
Никако нисам способан да се сложим са ставовима оних који су успели да пронађу добитак за Партизан остварен кроз синоћњу игру прве двојце. Ако се као нарочита заслуга фудбалера Шћеповића покаже да се током утакмице трудио и борио (а неко већ рече да се то ваљда подразумева само по себи) онда је вероватно чињеница да је рецимо обуо копачке и подигао штуцне ваљда довољна за прелазну оцену. Такође ми је тешко да прихватим размишљање како је покушавао да шутира или шутирао али је несрећно био изблокиран. Нећу ни да спомињем ситуацију у којој му се Едуардо нуди готово слободан пред голом, а овај га ладно искулира и врати лопту на другу страну.
Једнако ми је тешко да се сложим са онима који тврде да је Вукић одиграо добро и да је био користан, делио лопте и тако то. Па све и да је тако, овај човек не игра одбрану уопште, што је луксуз који Партизан просто није у стању да поднесе. Ако је неко рекао после утакмице у Белгији да се под њега могу подметнути новине при скоку овога пута се чак ни то не може рећи. А о подели лопти и луцидним комбинацијама могли би да говоримо уз нарочиту дозу маштовитости.
Неца Томић са свим својим манама и потребама да смори и лопту и нас је заслужио мој дубоки наклон за учинак у обе утакмице, па сам самом себи био смешан кад сам зажалио због његовог изласка.
Миљковић је већ испричана прича и ту нећу рећи апсолутно ништа.
Игра: од првог звиждука врзмале су ми се по глави претпоставке са форума о фуриозном почетку и притиску током петнаест минута. А, онда сам погледао на семафор, био је 11 минут и на терену није било ничега. Међутим када смо око 30. минута коначно почели да играмо конкретније помислио сам да из свега може нешто испасти и да постоји рационално објашњење за све што се дешава на терену. И тако и беше са крајем првог полувремена. А онда је друго полувреме показало да не постоји тактика и поставка коју СС може да смисли, а која би предвидела ирационална дешавања као што је Миљковићева игра руком. Сем можда тактике да Миљковић не игра.
Противник: и са ово мало знања о фудбалу тврдим да овај смешни тим првака Белгије не би прошле сезоне био у прва три тима ове наше Јелен суперсмешне лиге. А гледе Рада вероватно ни међу четири.
Навијање: обзиром да сам био на Југу и да је било момената када је мој седмогодишњи син био међу гласнијима у окружењу можда атмосфера без обзира на бројност није била баш таква да фудбалери Генка испрљају гаћице у раној фази игре, али веза између трибина и тима је узрочно последична веза и заправо потребно је да у неким тренуцима тим понуди нешто конкретно, без обзира на резултат и то ће добити одговор од стране навијача. То се синоћ могло добро видети.
Похвални ставови: гледајући синоћ Волкова помислио сам да је Марко Ломић пустио нешто дужу косу, гледајући Рнића рекао сам себи да више не лупетам о фудбалу, гледајући Меду помислио сам да би против ових тобожњих првака из Белгије могао да игра три дана, а да то и не примети.
Саша Илић: свакако да синоћ није одиграо на нивоу прошле утакмице( ко је то могао и да очекује) и свакако да нема снаге за цео меч, али мислим да је ипак одиграо сасвим пристојно непрекидно снабдевајући Волкова лоптама иза леђа Белгијанаца, са дефанзивом коју Вукић није у стању ни да замисли.
Сале Станојевић: нека ради свој посао, али нека и учи на грешкама.
Судије: па пенал је као постојао, ко нам је крив, али имам неодољив утисак да би пенала било ако не тад онда другом приликом. Помоћни код јужне трибине у другом полувремену је демострирао невероватни безобразлук и лоповлук код готово сваког махања и ако бих бирао кога да гађам неким предметом значајне масе, онда би то био свакако он.
Последња измена: