Al kako ovde misljenje varira od utakmice do utakmice to je za pricu.
Mnogi forumasi bi se zaprepastili kada bi procitali neke svoje ranije postove i postove posle ove utakmice.
Najbolji primer je stav o Jovancicu recimo, koga su SVI posle Skendije dizali u nebesa i trazili u postavi, a sad kazu da nije ni za Rad. Ponavljam, pronadjite ranije sopstvene postove.
Sad posle ove lose igre, po starom dobrom obicaju prizivaju se igraci koji nisu igrali. Vukic i Scepovic su recimo protiv Skendije tamo bili najslabiji na terenu, sad nam odjednom preterano fale, verovatno do prve sledece utakmice na kojoj ce razocarati. Dobro da se neko nije setio da nam Miljkovic fali
.
.
Потпуно исправно речено.
Толико се галамило о пару шпицева Еду - Јованчић, а сад би требало вратити Шћеповића или убацити Дијару на једној нози.
А реално, Едуардов учинак је ипак осетно био лимитиран повредом и пропустио је једну добру гол шансу, а Јованчић се физички добро носио у дуелима са Ирцима, било га је доста у одбрани, пропустио је две гол прилике и добио чудан картон. Дакле могли смо из њиховог учинка да убележимо чак и три гола и сада би се друга песма певала, без обзира на примећене недостатке. Мислим да је прерано за тешке речи на рачун Јованчића, он једноставно мора да настави да игра и да на тај начин доведе себе у стање достојно европских утакмица. Ми немамо код њега проблем са залагањем, испуњавањем задатака, вољношћу, испољавањем неке тврдоглавости, једноставно није га хтео гол и треба му још времена да игра у тиму озбиљнијем од Рада и такмичењима озбиљнијим од ЈСЛ. Ко може да тврди да би Дијара синоћ смео да се упушта у неке озбиљније дуеле са Ирцима, а о Шћеповићу је и онако све већ испричано.
Проблем са нашом игром синоћ заиста лежи у две кључне ствари:
Пре свега одсуство Волкова који игру убрзава пет пута, даје својим кретањем мноштво опција у нападу, нуди решења везним играчима и чини напад далеко опаснијим. Осим тога тешко да би њега баш тако пробијали као што је то синоћ био случај.
И друго, као што рече 1910, требао нам је неки офанзивни везни какав год јер, Сале капитен није просто синоћ био довољно добар, а другог нисмо имали.
Још мало и о Салету Станојевићу: одгледавши комбиновани пренос "два пута по пет минута", био сам склон да употребим више непристојних речи на његов рачун, али касније када сам великом милошћу јавног сервиса Србије одгледао снимак, дошао сам и до неких других размишљања. Имајући на уму ограничења која су му наметнуле повреде, Станоје је извео прилично логичан тим. Као питања за размишљање остаје дилема да ли Ранковић или Аксентијевић, али је ваљда превладао резон искуснијег и спремнијег за физичко обрачунавање са Ирцима, ту је даље дилема зашто два везна против оваквог противника, али понављам да Сале воли да о Меди размишља као о Мореири, (има о томе његових изјава из прошле сезоне у време када је Меда дошао, а Др био у оном стању као повреде), па се у том смислу може гледати тако да смо имали Лолу као задњег везног, а да је Камара требао да буде офанзивни. А, друга је ствар што он заправо одигра оно што најбоње зна, дакле у маниру задњег везног, тако да ту илузију о Меди као Мореири Сале мора што пре да избрише.
У почетку утакмице па рецимо закључно са првим полувременом, ствари су мање - више ссолидно стајале, рано постигнут гол, углавном контрола игре, а када смо почели да падамо, то је уследило јер средина више није била довољно добра. Неца је био све више усамљен при продорима, Сале Илић је имао све више грешака код пасова и све мање снаге, бокови су и онако недорасли офанзивним задацима и Станојевић је посегнуо за једином логичном мером: увео је Бабовића. Овај се није баш прославио, па је утисак о његовој игри, а тиме и Салетовој реакцији тим лошији. Ко онда још остаје у средини: Нинковић, али сумњам да је он могао да заигра у овој утакмици имајући на уму Станојеву потребу за тзв. искуством.
Увођење Лазара Марковића је такође логична инфузија нападу, али је можда требала да уследи раније, мада је питање колико би нам то донело са оваквом средином каква је била у другом делу утакмице. И последње замена Јованчића није била симбол Станојеве потребе да пређе у потпуну дефанзиву, већ да потроши време и спречи још неки ирационални потез који његовим фудбалерима постају пракса.
Када на све ово додамо утиске о двомечу Шамрока са Копенхагеном, те еп о томе да данас сви играју фудбал, чињеницу да неки лепи делови из наших мечева са Генком и Пазаром не говоре да је тим уигран, већ да има доста потенцијала, а ово и није био тај тим, можда ипак нема разлога за оволику нашу кукњаву, али има разлога за озбиљан (не кукавички) приступ код реванша.
:
