Milica Paranosić - Januar 21, 2008

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.471
undertejker нам је послао занимљиву слику...




Мала Гробарка -1977.год.
(Ненад, Реба и Милица)
 

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.471
Preuzeto sa Sportala

SPORTAL.RS: Devojka koja peva navijačke pesme Partizana u SAD (VIDEO)

Ona je kompozitor, pisac, muzički educator, u Americi svi su oduševljeni njenom muzikom, a ono što je posebno izdvaja od ostalih jeste to što Amerikancima prezentuje in eke od Partizanovih navijačkih pesama. Milica Paranosić radii van granica SAD, u Gani, Italiji i gde kod da krene publika od nje traži da izvede neku od pesama navijača Partizana. Diplomirani student beogradskog Univerziteta, koji je magistrirao na Džuliardu u Njujorku ne krije da je njen otac zaslužan za toliku ljubav prema Partizanu

- Moj otac, neuropsihijatar, je bio veoma angazovan u polje sportske medicine. Pamtim da sam odmalena bila u kontaktu sa zvezdama sporta, najviše iz košarke. Praja (Dražen Dalipagić) je bio moja prva ljubav. Netremice sam I bez daha upijala njegove koševe - počinje priču Milica za SPORTAL.RS.

Da li se sećaš prve utakmice na kojoj si bila?

- Bilo bi baš "cool" da se sećam, ali to na žalost nije slučaj. Sećam se atmosfera na utakcmicama, uzbuđenja koje sam na njima osećala, a koje je bilo I ostalo neupredivo uzbuđenjima ikakve druge prirode, sve do mojih tridesetih kada sam počela da se ozbiljnije bavim performansom. Sprot je, naročtio profesionalni, po mom mišljenju najbolji primer života u trenutku i života punim plućima. I dalje često sa blagom zavisću zamisljam kako se oseća vrhunski sportista na terenu u trenutku kada na primer daje ili promašuje ključni gol na Svetskom prvenstvu.

Odlučila si se da na svojim nastupima ubacis neke od pesama Partizanovog juga, kako si došla na tu ideju, i kako ljudi reaguju na to u SAD i ostalim mestima van Srbije gde si nastupala.

- Prvi put sam citirala pesmu Partizanovih navijača (Hiljade Grobara) u multimedijanom performansu koji je govorio o "masi', o glasu mnogih kroz jedinstveni glas zajednice, o težnji ljudi da "pripadaju". U istom perfomansu su se našle I obrade pank pesama kao I pesama mladih pionira. Sledeća pesma koju sam obradila je "Kad ja pođoh". Moram da pomenem da je mi ova pesma donela više poseta I komentara na youtube-u nego sve moje ostale kompozije zajedno. Kada sam pevala "Kad ja pođoh" na festivalu u Itajili, klinci iz publike su trazili da im napisem tekst pesme da ga nauče. I to I bi: na oproštajnoj žurci posle festivala, moja grupa iz Njujorka (visionintoart.com) I desetine tinejdzera sa Sicilije, u unisonu pevamo "Kad ja pođoh" na sav glas. Nezaboravan momenat.



Ko je gospodin koji peva "Kad ja pođoh" na tvojim nastupima?


Moj prijatelj Rodžer Bonar Agard, pesnik iz Njujorka, rođen na Trinidadu, veliki ljubitelj fudbala. Prateće vokale takodje peva moja drugarica iz "Velike jabuke" Haleh Abghari, pevačica poreklom iz Irana,

Angažovani si i u Gani.

U Kopeju, malo selu u Gani sam otišla pre dve godine da studiram afričku muziku I kuluturu. Moj put je prerastao u misiju mnogu veću i važniju - tama sam osnovala "muzčku radionicu", u osnovnoj školi, gde radim kao volonter, učim decu (a i odrasle) kako da koriste kompjutere, kako da snimaju I edituju muzuku i zvuk upotrebom kompijuterske tehnologije, kako da elektronskim putem beleže I šire svoju muzičku tradiciju, kako da koriste internet. Škola ima samo jedan utikač u jednoj učionici te je "elektronski studio" za njih nešto potpuno novo I do do skora nezamislivo. Komjijutere prikupljam donacijama prijatelja I poznanika iz Njujorka, sama ih odnosim u Kopeju I lično radim sa decom. Muzika je, kao I sport, veoma neposredni medij kroz koji ljudi uče mnoge druge stvari. Tako kroz moje časove elektronske muzike, deca u Kopeji vežbaju engleski, uče o saradnji na zajednčkim projektima, o produckiji koncerata I perfomansa, razvijaju kreatoivnost I "hrane" urođenu dečiju radoznalost. Želja mi je da uradim i obradu neke od navijačkih pesama Gane za "crne zvezde" i da se upoznam sa Ratomirom Dujkovićem, jer imamo dosta zajedničkog.

Kada te mozemo očekivati u Srbiji na nekom nastupu i da li je u planu mozda i koncert na stadionu Partizana.


- U Beograd dolazim svakog leta, ali uglavnom da posetim porodicu i rodbinu koji tamo žive. Poslednji nastup sam imala prošlog proleca, a 2009 sam nastupila sa VisionIntoArt u SKC-u i pevali smo "Kad ja Pođoh". Na žalost, konect je bio jako slabo reklamiran i skoro poputno nenajavljen te je publike bilo vrlo malo. Bilo bi mi zadovoljstvo da ponovo nastupim na nekoj od beograskih scena i na stadionu. Bilo je dosta pitanja ovakve vrste, ali ne i kontretnih ponuda.

Imala si priliku da upoznaš mnoge poznate američkog džet-seta, kako oni reaguju na tvoju muziku u kojoj se nalaze i Partizanove pesme.


Moja muzika ovde prolazi vrlo dobro. Partizanove pesme nose izvesnu komumnikatvnost i neposrednost koja je privlačna publikama razlicitih profila - zaključila je Milica.

(Foto: milicaparanosic.com)
 
Top