Partizan.net - Forum navijača Partizana
Dobrodošli na najveći i najstariji Forum Navijača Partizana!
Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
Napred Partizan!
ВЛАДА ГВЛ
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 06.07.2010
- Порука
- 2.169
- Reaction score
- 281
Последњи евро трофеј који нам је недостајао, Лен куп 1998. године.Пре тога смо све освојили, а тријумфом те вечери у Сплиту постали смо први тим у историји светског ватерпола који је освојио апсолутно све што је могао освојити.
Јововић на клупи, Савић капитен, играли још Вујас, Икодиновић, Маљковић, Рибић, Драшковић, Куљача, Николић...
Поприлично новца је уложено у тај тим али је циљ остварен.Да смо играли у евролиги, вероватно би стигли до завршнице.Али смо имали ту несрећу да имамо Бечеј за конкурента у домаћим такмичењима.
Иначе, од наредне сезоне ћемо учествовати у јадранској лиги, са још 3 тима из Србије, 8 из Хрватске, 3 из Ц.Горе и једним из Словеније.
На светском купу ће за Србију играти 6 играча Партизана а за јуниорску репрезентацију коју предводи Владимир ће наступати 7-ица из Партизана.
Јововић на клупи, Савић капитен, играли још Вујас, Икодиновић, Маљковић, Рибић, Драшковић, Куљача, Николић...
Поприлично новца је уложено у тај тим али је циљ остварен.Да смо играли у евролиги, вероватно би стигли до завршнице.Али смо имали ту несрећу да имамо Бечеј за конкурента у домаћим такмичењима.
Иначе, од наредне сезоне ћемо учествовати у јадранској лиги, са још 3 тима из Србије, 8 из Хрватске, 3 из Ц.Горе и једним из Словеније.
На светском купу ће за Србију играти 6 играча Партизана а за јуниорску репрезентацију коју предводи Владимир ће наступати 7-ица из Партизана.
valjda sam pogodio temu 
IZBOR ZA NOVU KLUPSKU MAJICU
http://www.vkp.rs/izbor_dresa.php
Od 6. avgusta Veslački klub Partizan je pokrenuo izbor za novi model majice našeg kluba. Na klupskom portalu www.vkp.rs ponuđena su tri modela majice a koji će biti u upotrebi odlučićete Vi jednostavnim glasanjem. Glasanje traje do 25. avgusta.
Ili prva ili treca...
IZBOR ZA NOVU KLUPSKU MAJICU
http://www.vkp.rs/izbor_dresa.php
Od 6. avgusta Veslački klub Partizan je pokrenuo izbor za novi model majice našeg kluba. Na klupskom portalu www.vkp.rs ponuđena su tri modela majice a koji će biti u upotrebi odlučićete Vi jednostavnim glasanjem. Glasanje traje do 25. avgusta.
Ili prva ili treca...
Treća, definitivno...
Uvek kada je reč o dresovima, odnosno sportskoj opremi, uvek sam za neki minimalizam u dizajnu. S obzirom da smo kao sportsko društvo oformljeni pri vojsci, mislim da bi i dizajn trebalo da bude skoro vojnički, sa što manje detalja: grb i natpis sa imenom kluba. Ne volim čak ni da vidim sponzore, mada znam da se od toga živi...
Na čemu li je bio dizajner one druge varijante?...rekrsti
Uvek kada je reč o dresovima, odnosno sportskoj opremi, uvek sam za neki minimalizam u dizajnu. S obzirom da smo kao sportsko društvo oformljeni pri vojsci, mislim da bi i dizajn trebalo da bude skoro vojnički, sa što manje detalja: grb i natpis sa imenom kluba. Ne volim čak ni da vidim sponzore, mada znam da se od toga živi...
Na čemu li je bio dizajner one druge varijante?...
rekrsti
ВЛАДА ГВЛ
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 06.07.2010
- Порука
- 2.169
- Reaction score
- 281
И ако сам већ писао о томе, потрудићу се да још мало детаљније опишем први трофејни период у историји Партизана, тачније 1960-те године прошлог века и ту прву генерацију којој се без имало претеривања дивио читав ватерполо свет.
Као што је већ познато Партизан је већи део пете деценије 20.века провео у другој савезној лиги а као последица претходног гашења клуба које је уследило само годину ипо дана после оснивања, крајем 1947. године.Разлог је била одлука ЈНА под чијом је ингеренцијом био наш клуб (и цело спортско друштво) да центар за спортове на води премести из Београда у Сплит.То је аутоматски довело до тога да већина оних који су били део прве генерације Партизанових ватерполиста и пливача морају да се преселе у Далмацију и потом постану део новоформираног Морнара (1949. године).
Наш клуб је поново оживео током 1952. године када је полако слабио утицај војске.Наредних 7 година је Партизан био друголигаш а требала му је цела деценија од поновног оснивања да би достигао шампионске висине.Ипак, вредело је чекати.
Више пута сам помињао али свакако тај догађај заслужује то.Преломни моменат за историју ВК Партизан се догодио 1958. године, из Дубровника у Београд долази Влахо Орлић.
Бата (то му је био надимак) је рођен у Котору, као млад се са породицом преселио у Дубровник.Већ 1948. године почиње његова спортска каријера и то као веслача.Две године касније, још као средњошколац улази у базен и постаје ватерполиста Југа.
Све до 1958. године остаје у Југу.А онда се на турниру у Ријеци догодило нешто што ће и те како одредити будућу каријеру и живот Влаха Орлића али и Партизана.
Орлић је оптужен да је учествовао у једном инциденту са још неколико саиграча, па је суспендован из тима.Врло брзо је и враћен у екипу али управо тада стиже из Партизана позив који Бата није одбио.Долази у Београд и постаје у исто време тренер и играч у нашем клубу.На челу Партизана је тада био Владимир Бјелић, чији је циљ био да од Партизана у ватерполу направи оно што је Реал у фудбалу.Године које су уследиле су показале да ли се то и остварило.
После само годину дана боравка у Партизану, Влахо је успео да уведе клуб у највиши ранг такмичења.Следећи циљ је био освојити прве трофеје.
Прошло је још пар година а онда је кренула жетва трофеја у свим такмичењима у којим је клуб учествовао.
Претходно је наравно требало оформити шампионски тим.А испоставиће се да је Орлић ту обавио мајсторски посао.
С обзиром да Партизан није имао свој затворени базен (тачније у то време такав објекат није постојао у Београду), није постојала ни та чувена школа ватерпола.Играло се и тренирало на купалишту на Сави а касније и на отвореном Ташмајдану (до изградње затвореног базена 1968.).Поред тога, ватерполо је ипак био на вишем нивоу у Хрватској и Црној Гори.Управо одатле је Партизан довео највећи број играча који су чинили ту прву сјајну генерацију клуба.
Из Јадрана ХН који је био шампион Југославије 1958. и 1959. године у Партизан почетком 60-их долазе Милан Мушкатировић, Борис Чуквас, Драгослав Шиљак и Драган Чоловић.
Гале Мушкатировић је поникао у београдском Железничару.Још како омладинац долази у Партизан.Ипак за њега се чуло док је стајао на голу Јадрана са којим осваја 2 титуле првака.
Након тога се враћа у Партизан.За наш клуб је бранио све до 1966. године.Био је капитен те прве шампионске екипе, освојио 2 купа шампиона.Сматран је за најбољег голмана света тог времена.По завршетку ватерполо каријере 1966. одлази у САД на специјализацију.Постао је доктор технолошких наука и асистент на Технолошком факултету.Преминуо је 1993. године у Београду.
Драган Чоловић је рођен 21.07.1937.Ватерполо каријеру почиње у Херцег Новом, где је са 17 година постао члан првог тима Јадрана.Освојио је са тим клубом два шампионата на крају 50-их година прошлог века.
У Партизан долази 1962. године и остаје наредних 5 година.Носећи црно белу капицу освојио је 3 купа шампиона (додуше имао је тај пех да због болести не игра на завршном турниру у Загребу 1964.), као и 4 титуле државног првака.За Партизан је одиграо око 200 мечева и постигао 50-ак голова.Није био врхунски реализатор али јесте организатор игре, један од најбољих ватерполо плејмејкера тога времена.Сандић и Јанковић су захваљујући његовим асистенцијама постизали бројне голове.Завршио је Економски факултет, бавио се и новинарским послом.Свој животни век је завршио 19. јула 2012. године.
Драгослав Шиљак је рођен 1933. године.Ватерполом и пливањем је почео да се бави у Црвеној звезди 1947. године.Пар година касније био је и део државног тима који је на ОИ у Хелсинкију 1952. године освојио сребрну медаљу.У Партизан долази почетком 1960-их из Јадрана и ту остаје до 1964. године.Уз Галета је био најстарији играч и вођа те екипе која је освојила прве трофеја, прво зимско првенство, прво првенство у отвореним базенима и први куп шампиона.После тога одлази у Америку, где се посветио науци.Сматрају га иконом америчке науке.
Крајем 1959. године из Котора у Београд долази Ђорђе Перишић.У то време један од најталентованијих пливача Југославије.Тренирао га је Борис Шканата (Партизанов ватерполиста из прве генерације).Врло брзо по доласку у Партизан постаје државни првак на 100 и 200 метара прсно.Такво достигнуће је поновио још 6 пута до 1963. године када прелази у ватерполо воде.Разлог да пливачку замени ватерполо капицом је погибија његовог тренера Шканате у саобраћајној несрећи те 1963. године (тада погинули и Партизанови фудбалери Белин и Лазаревић).
На првом ватерполо тренингу тадашњи Партизанов тренер (и играч) Борис Чуквас, Ђорђа поставља на место бека.Испоставиће се да Партизан и репрезентација у њему добијају за наредну деценију (па и више од тога) врхунског играча.Играчка каријера му је трајала до децембра 1976. године.
Дакле одиграо је у црно белој капици са бројем 2, пуних 13 сезона.Забележио је преко 700 наступа и преко 300 голова.Освојио је све што је могао, чак 11 титула државног првака, 6 титула првака Европе и 4 купа.Играо је врхунску одбрану, пливао за лопту на старту четвртине, сматран за једног од најбоље физички припремљених ватерполиста тога доба.Постизао по правилу најбитније голове а између осталог и оне који су Партизану донели трећи и четврти куп шампиона.Био је капитен кад су црно бели освојили пету и шесту титулу у том такмичењу.Одиграо 116 мечева за Партизан у КШ (пропустио само један за тих 13 сезона), постигао укупно 44 гола.
Забележио је и око 150 наступа за репрезентацију, постигао око 70 голова, освојио злато на ОИ 1968. године и бронзу на СП 1973. године.
Завршио је Правни факултет.Био је и потпредседник ЈСД Партизан али и део управе ВК Партизан заједно са Шоштарем и Милановићем почетком 2000-их.
Ипак чини се да је још један догађај обележио историју Партизана, поред тог кад је Орлић дошао у клуб.То је наравно прелазак Зорана Јанковића из Младости 1961. године.
Рођен је у Зеници, живео је у Ријеци где се бавио пливањем и био пионирски шампион.У другој половини 50-их година долази у Загреб где је почео да се бави ватерполом у Младости.У капици жабаца постаје најбољи стрелац ју шампионата.
Ипак Младост у њему није препознала врхунског играча а и Партизан је почео да ствара једну талентовану екипу у којој је и Јанковић видео своје место.У Партизан долази 1961. године, и ту остаје целу деценију.Због жеље да се посвети науци, релативно рано је завршио ватерполо каријеру али после тога је успео да заврши Технолошки факултет.Занимљиво, Милан Мушкатировић му је био предавач.
Ипак и за тих 10-ак година је постигао заиста много.Био је убедљиво најбољи стрелац Партизана у том периоду (али и светског ватерпола).Постигао је преко 200 голова у купу шампиона а од 1963. па до 1967. био и најбољи стрелац тог такмичења.Освојио је 4 пута куп шампиона и више пута национално првенство.
Умео је да постиже голове ногом.Први пут на мечу КШ са Барселоном.
За репрезентацију је наступио 112 пута, укључујући и наступе на ОИ 1964. и 1968. године.На тим такмичењима је наравно био најефикаснији.На мечу против Јапана 1968. године је био стрелац 10 голова и још нико није успео да обори тај његов рекорд на једном мечу на ОИ.
Физички није био грађен као ватерполиста али недостатк висине је надокнађивао превасходно мајсторском техником, спретношћу, брзином.Више пута је проглашаван за најбољег ватерполисту света током 6. деценије 20.века.По завршетку играчке, посветио се тренерској каријери.Због неслагања са управом клуба свој пут је наставио у комшијском табору, где је у два наврата по једну сезону био тренер њиховог првог тима.
Његов ватерполо близанац је био Мирко Сандић, вероватно најбољи сидраш кога је ватерполо имао тада.Једини је он од свих играча из те генерације поникао у Партизану.У први тим улази са 16 година, 1958. а део црно белог тима је био све до 1975. године.
На ОИ 1960. године је био најмлађи члан нашег олимпијског тима.Проглашен је 1968. године за најбољег ватерполисту света а исте године је освојио злато са репрезентацијом на ОИ.Одиграо је око 200 мечева и постигао преко 500 голова у државном тиму.
С обзиром на позицију на којој је играо и на његову грађу (2 метра и преко 100кг) трпео је највеће батине у базену али ни то није много помогло противничким играчима да га сачувају.
У тандему са Јанковићем био је незаустављив.Један занимљив догађај који се тиче њих двојице се десио на мечу КШ са Етникосом у Атини.
Сандић и Јанковић су извели брз контранапад и нашли се сами пред голманом.Грчки играчи нису ни покушали да их испрате, знали су да је гол сигуран.Сандић је добацио лопту Јанковићу а овај ју је вратио назад главом.Затим је Мирко главом лобовао голмана који је покушао да интервенише али није успео, Јанковић је на крају закуцао лопту главом у мрежу.Грчка публика је била одушевљена тим потезом Партизанових мајстора, толико да је чак почела на том мечу да навија за црно беле.
Не треба заборавити и горе поменутог Бориса Чукваса, играча и тренера у исто време.Био је познат по томе што је умео да зарони у току утакмице и онда се изненада појави пред противничким голманом, што ни дан данас није забрањено правилима али и Феличеа Тедеског који је у Партизан дошао са Корчуле и са њим освојио 4 купа шампиона али некако остао у сенци свих ових врхунских играча.
Први трофеј који је Партизан освојио је било зимско првенство Југославије.Фебруара 1963. године у Загребу су црно бели тријумфовали по први пут на овом такмичењу.Остварене су победе над Јадраном 4-3, Морнаром 6-2, Југом 4-2, сплитским Јадраном 6-0, Пошк-ом 10-0 и Цзв. 3-2 а са Младошћу је Партизан одиграо 4-4.Поред свих горе поменутих део те екипе су били и Велимир Јовановић и Владимир Петковић.
Прво првенство Југославије Партизан осваја у септембру 1963. године.Учествовало је 8 тимова и играло се по двокружном бод систему.Партизан осваја укупно 22 бода, уз гол разлику 69-33.Најефикаснији стрелац је био Мирко Сандић са 27 голова а пратио га је Јанковић са 24 гола.
Побеђена је звезда два пута и то са 9-2 и 6-2, Пошк 5-3 и 8-1, Јадран ХН 5-4 и 6-1, Јадран из Слита је побеђен 5-2 уз реми од 3-3, Југ је савладан 4-1 уз реми од 2-2.Једини порази су доживљени од Младости 1-2 и Морнара 4-5.Ипак и ове тимове је Партизан савладао, Загрепчане 6-2 и Сплићане 5-3.
Поред екипе која је освојила зимски шампионат у саставу су били и Бранко Живковић, Бранимир Глиџић и Тодор Гојков.
Одлучујући меч за титулу је одигран са вечитим ривалом на Таш-у, 17.09.1963. године и тај меч Партизан добија са 6-2 и осваја прву од 25 титула државног првака.
У јуну исте године на предлог ватерполо федерације Мађарске се оснива Куп Шампиона, чији ће учесници у првој сезони бити шампиони својих земаља из 1963. године.
Систем такмичења је био такав да је завршном турниру предходио квалификациони.У фебруару 1964. године Партизан је у Напуљу играо против ЦВКС из Софије 2-2, Дуизбург је побеђен са 8-1, Гана из Белгије са 5-0, Барселона 6-1 а домаћин Канотијерија са 3-1.На тај начин је Партизан изборио пласман на завршни турнир чији ће бити домаћин.
С обзиром да није био завршен затворени базен на Ташмајдану, Партизан је домаћин био у Загребу (као и наредне 2 сезоне).Марта те године црно бели по први пут тријумфују у овом такмичењу.
Опет је побеђен Канотијери, овога пута са 6-2, Легија је савладана 6-0, московски Динамо 4-3.Дуизбург смо победили 7-2 а Динамо Магдебург са 4-2.Освојено је максималних 10 бодова.Најефикаснији стрелци завршног турнира за Партизан су наравно били Сандић и Јанковић, са по 11 и 10 голова.За црно беле је наступао и играч Младости Озрен Боначић и постигао 2 гола.Капитен је био Гале Мушкатировић, играч и тренер Борис Чуквас.
Наредне сезоне Партизан поново постаје шампион Југославије а у купу шампиона осваја друго место.У одлучујућем мечу доживљен је пораз од Про Река са 1-0.
Ипак већ у сезони 1965-1966 црно бели поново тријумфују у најјачем клупском такмичењу, као и у домаћој лиги, по четврти пут узастопно.
Ове сезоне је Партизан био домаћин у Загребу.Није се играо завршни турнир, него класични елиминациони а Партизан је у финалу био бољи од Магдебурга, укупним скором 8-7.У полуфиналу је елиминисан Реко.
После 4 године доминације у домаћем ватерполу наш клуб губи тај примат од Младости у сезони 1966-1967 али црно бели поново освајају Куп Шампиона.У финалу је побеђен П.Реко и то тријумфом у мајсторици играној у Женеви.
Дакле та генерација Партизанових ватерполиста је од почетка 1963. године па до краја 1966. године освојила 4 титуле првака Југославије, 3 титуле европског првака и 3 зимска првенства.
Крајем 60-их година у Партизан долазе Дејан Дабовић, Урош Маровић, Душко Антуновић, Милош Марковић и Синиша Беламарић, и они уз нешто старије, Јанковића (већ био при крају каријере), Сандића, Перишића и млађе који су заиграли почетком 7.деценије 20.века, П.Манојловић, Вранеш, Аврамовић, Стаменић и Рудић који је пристигао из Сплита, предвођени Влахом Орлићем са клупе постижу још боље резултате.
Као што је већ познато Партизан је већи део пете деценије 20.века провео у другој савезној лиги а као последица претходног гашења клуба које је уследило само годину ипо дана после оснивања, крајем 1947. године.Разлог је била одлука ЈНА под чијом је ингеренцијом био наш клуб (и цело спортско друштво) да центар за спортове на води премести из Београда у Сплит.То је аутоматски довело до тога да већина оних који су били део прве генерације Партизанових ватерполиста и пливача морају да се преселе у Далмацију и потом постану део новоформираног Морнара (1949. године).
Наш клуб је поново оживео током 1952. године када је полако слабио утицај војске.Наредних 7 година је Партизан био друголигаш а требала му је цела деценија од поновног оснивања да би достигао шампионске висине.Ипак, вредело је чекати.
Више пута сам помињао али свакако тај догађај заслужује то.Преломни моменат за историју ВК Партизан се догодио 1958. године, из Дубровника у Београд долази Влахо Орлић.
Бата (то му је био надимак) је рођен у Котору, као млад се са породицом преселио у Дубровник.Већ 1948. године почиње његова спортска каријера и то као веслача.Две године касније, још као средњошколац улази у базен и постаје ватерполиста Југа.
Све до 1958. године остаје у Југу.А онда се на турниру у Ријеци догодило нешто што ће и те како одредити будућу каријеру и живот Влаха Орлића али и Партизана.
Орлић је оптужен да је учествовао у једном инциденту са још неколико саиграча, па је суспендован из тима.Врло брзо је и враћен у екипу али управо тада стиже из Партизана позив који Бата није одбио.Долази у Београд и постаје у исто време тренер и играч у нашем клубу.На челу Партизана је тада био Владимир Бјелић, чији је циљ био да од Партизана у ватерполу направи оно што је Реал у фудбалу.Године које су уследиле су показале да ли се то и остварило.
После само годину дана боравка у Партизану, Влахо је успео да уведе клуб у највиши ранг такмичења.Следећи циљ је био освојити прве трофеје.
Прошло је још пар година а онда је кренула жетва трофеја у свим такмичењима у којим је клуб учествовао.
Претходно је наравно требало оформити шампионски тим.А испоставиће се да је Орлић ту обавио мајсторски посао.
С обзиром да Партизан није имао свој затворени базен (тачније у то време такав објекат није постојао у Београду), није постојала ни та чувена школа ватерпола.Играло се и тренирало на купалишту на Сави а касније и на отвореном Ташмајдану (до изградње затвореног базена 1968.).Поред тога, ватерполо је ипак био на вишем нивоу у Хрватској и Црној Гори.Управо одатле је Партизан довео највећи број играча који су чинили ту прву сјајну генерацију клуба.
Из Јадрана ХН који је био шампион Југославије 1958. и 1959. године у Партизан почетком 60-их долазе Милан Мушкатировић, Борис Чуквас, Драгослав Шиљак и Драган Чоловић.
Гале Мушкатировић је поникао у београдском Железничару.Још како омладинац долази у Партизан.Ипак за њега се чуло док је стајао на голу Јадрана са којим осваја 2 титуле првака.
Након тога се враћа у Партизан.За наш клуб је бранио све до 1966. године.Био је капитен те прве шампионске екипе, освојио 2 купа шампиона.Сматран је за најбољег голмана света тог времена.По завршетку ватерполо каријере 1966. одлази у САД на специјализацију.Постао је доктор технолошких наука и асистент на Технолошком факултету.Преминуо је 1993. године у Београду.
Драган Чоловић је рођен 21.07.1937.Ватерполо каријеру почиње у Херцег Новом, где је са 17 година постао члан првог тима Јадрана.Освојио је са тим клубом два шампионата на крају 50-их година прошлог века.
У Партизан долази 1962. године и остаје наредних 5 година.Носећи црно белу капицу освојио је 3 купа шампиона (додуше имао је тај пех да због болести не игра на завршном турниру у Загребу 1964.), као и 4 титуле државног првака.За Партизан је одиграо око 200 мечева и постигао 50-ак голова.Није био врхунски реализатор али јесте организатор игре, један од најбољих ватерполо плејмејкера тога времена.Сандић и Јанковић су захваљујући његовим асистенцијама постизали бројне голове.Завршио је Економски факултет, бавио се и новинарским послом.Свој животни век је завршио 19. јула 2012. године.
Драгослав Шиљак је рођен 1933. године.Ватерполом и пливањем је почео да се бави у Црвеној звезди 1947. године.Пар година касније био је и део државног тима који је на ОИ у Хелсинкију 1952. године освојио сребрну медаљу.У Партизан долази почетком 1960-их из Јадрана и ту остаје до 1964. године.Уз Галета је био најстарији играч и вођа те екипе која је освојила прве трофеја, прво зимско првенство, прво првенство у отвореним базенима и први куп шампиона.После тога одлази у Америку, где се посветио науци.Сматрају га иконом америчке науке.
Крајем 1959. године из Котора у Београд долази Ђорђе Перишић.У то време један од најталентованијих пливача Југославије.Тренирао га је Борис Шканата (Партизанов ватерполиста из прве генерације).Врло брзо по доласку у Партизан постаје државни првак на 100 и 200 метара прсно.Такво достигнуће је поновио још 6 пута до 1963. године када прелази у ватерполо воде.Разлог да пливачку замени ватерполо капицом је погибија његовог тренера Шканате у саобраћајној несрећи те 1963. године (тада погинули и Партизанови фудбалери Белин и Лазаревић).
На првом ватерполо тренингу тадашњи Партизанов тренер (и играч) Борис Чуквас, Ђорђа поставља на место бека.Испоставиће се да Партизан и репрезентација у њему добијају за наредну деценију (па и више од тога) врхунског играча.Играчка каријера му је трајала до децембра 1976. године.
Дакле одиграо је у црно белој капици са бројем 2, пуних 13 сезона.Забележио је преко 700 наступа и преко 300 голова.Освојио је све што је могао, чак 11 титула државног првака, 6 титула првака Европе и 4 купа.Играо је врхунску одбрану, пливао за лопту на старту четвртине, сматран за једног од најбоље физички припремљених ватерполиста тога доба.Постизао по правилу најбитније голове а између осталог и оне који су Партизану донели трећи и четврти куп шампиона.Био је капитен кад су црно бели освојили пету и шесту титулу у том такмичењу.Одиграо 116 мечева за Партизан у КШ (пропустио само један за тих 13 сезона), постигао укупно 44 гола.
Забележио је и око 150 наступа за репрезентацију, постигао око 70 голова, освојио злато на ОИ 1968. године и бронзу на СП 1973. године.
Завршио је Правни факултет.Био је и потпредседник ЈСД Партизан али и део управе ВК Партизан заједно са Шоштарем и Милановићем почетком 2000-их.
Ипак чини се да је још један догађај обележио историју Партизана, поред тог кад је Орлић дошао у клуб.То је наравно прелазак Зорана Јанковића из Младости 1961. године.
Рођен је у Зеници, живео је у Ријеци где се бавио пливањем и био пионирски шампион.У другој половини 50-их година долази у Загреб где је почео да се бави ватерполом у Младости.У капици жабаца постаје најбољи стрелац ју шампионата.
Ипак Младост у њему није препознала врхунског играча а и Партизан је почео да ствара једну талентовану екипу у којој је и Јанковић видео своје место.У Партизан долази 1961. године, и ту остаје целу деценију.Због жеље да се посвети науци, релативно рано је завршио ватерполо каријеру али после тога је успео да заврши Технолошки факултет.Занимљиво, Милан Мушкатировић му је био предавач.
Ипак и за тих 10-ак година је постигао заиста много.Био је убедљиво најбољи стрелац Партизана у том периоду (али и светског ватерпола).Постигао је преко 200 голова у купу шампиона а од 1963. па до 1967. био и најбољи стрелац тог такмичења.Освојио је 4 пута куп шампиона и више пута национално првенство.
Умео је да постиже голове ногом.Први пут на мечу КШ са Барселоном.
За репрезентацију је наступио 112 пута, укључујући и наступе на ОИ 1964. и 1968. године.На тим такмичењима је наравно био најефикаснији.На мечу против Јапана 1968. године је био стрелац 10 голова и још нико није успео да обори тај његов рекорд на једном мечу на ОИ.
Физички није био грађен као ватерполиста али недостатк висине је надокнађивао превасходно мајсторском техником, спретношћу, брзином.Више пута је проглашаван за најбољег ватерполисту света током 6. деценије 20.века.По завршетку играчке, посветио се тренерској каријери.Због неслагања са управом клуба свој пут је наставио у комшијском табору, где је у два наврата по једну сезону био тренер њиховог првог тима.
Његов ватерполо близанац је био Мирко Сандић, вероватно најбољи сидраш кога је ватерполо имао тада.Једини је он од свих играча из те генерације поникао у Партизану.У први тим улази са 16 година, 1958. а део црно белог тима је био све до 1975. године.
На ОИ 1960. године је био најмлађи члан нашег олимпијског тима.Проглашен је 1968. године за најбољег ватерполисту света а исте године је освојио злато са репрезентацијом на ОИ.Одиграо је око 200 мечева и постигао преко 500 голова у државном тиму.
С обзиром на позицију на којој је играо и на његову грађу (2 метра и преко 100кг) трпео је највеће батине у базену али ни то није много помогло противничким играчима да га сачувају.
У тандему са Јанковићем био је незаустављив.Један занимљив догађај који се тиче њих двојице се десио на мечу КШ са Етникосом у Атини.
Сандић и Јанковић су извели брз контранапад и нашли се сами пред голманом.Грчки играчи нису ни покушали да их испрате, знали су да је гол сигуран.Сандић је добацио лопту Јанковићу а овај ју је вратио назад главом.Затим је Мирко главом лобовао голмана који је покушао да интервенише али није успео, Јанковић је на крају закуцао лопту главом у мрежу.Грчка публика је била одушевљена тим потезом Партизанових мајстора, толико да је чак почела на том мечу да навија за црно беле.
Не треба заборавити и горе поменутог Бориса Чукваса, играча и тренера у исто време.Био је познат по томе што је умео да зарони у току утакмице и онда се изненада појави пред противничким голманом, што ни дан данас није забрањено правилима али и Феличеа Тедеског који је у Партизан дошао са Корчуле и са њим освојио 4 купа шампиона али некако остао у сенци свих ових врхунских играча.
Први трофеј који је Партизан освојио је било зимско првенство Југославије.Фебруара 1963. године у Загребу су црно бели тријумфовали по први пут на овом такмичењу.Остварене су победе над Јадраном 4-3, Морнаром 6-2, Југом 4-2, сплитским Јадраном 6-0, Пошк-ом 10-0 и Цзв. 3-2 а са Младошћу је Партизан одиграо 4-4.Поред свих горе поменутих део те екипе су били и Велимир Јовановић и Владимир Петковић.
Прво првенство Југославије Партизан осваја у септембру 1963. године.Учествовало је 8 тимова и играло се по двокружном бод систему.Партизан осваја укупно 22 бода, уз гол разлику 69-33.Најефикаснији стрелац је био Мирко Сандић са 27 голова а пратио га је Јанковић са 24 гола.
Побеђена је звезда два пута и то са 9-2 и 6-2, Пошк 5-3 и 8-1, Јадран ХН 5-4 и 6-1, Јадран из Слита је побеђен 5-2 уз реми од 3-3, Југ је савладан 4-1 уз реми од 2-2.Једини порази су доживљени од Младости 1-2 и Морнара 4-5.Ипак и ове тимове је Партизан савладао, Загрепчане 6-2 и Сплићане 5-3.
Поред екипе која је освојила зимски шампионат у саставу су били и Бранко Живковић, Бранимир Глиџић и Тодор Гојков.
Одлучујући меч за титулу је одигран са вечитим ривалом на Таш-у, 17.09.1963. године и тај меч Партизан добија са 6-2 и осваја прву од 25 титула државног првака.
У јуну исте године на предлог ватерполо федерације Мађарске се оснива Куп Шампиона, чији ће учесници у првој сезони бити шампиони својих земаља из 1963. године.
Систем такмичења је био такав да је завршном турниру предходио квалификациони.У фебруару 1964. године Партизан је у Напуљу играо против ЦВКС из Софије 2-2, Дуизбург је побеђен са 8-1, Гана из Белгије са 5-0, Барселона 6-1 а домаћин Канотијерија са 3-1.На тај начин је Партизан изборио пласман на завршни турнир чији ће бити домаћин.
С обзиром да није био завршен затворени базен на Ташмајдану, Партизан је домаћин био у Загребу (као и наредне 2 сезоне).Марта те године црно бели по први пут тријумфују у овом такмичењу.
Опет је побеђен Канотијери, овога пута са 6-2, Легија је савладана 6-0, московски Динамо 4-3.Дуизбург смо победили 7-2 а Динамо Магдебург са 4-2.Освојено је максималних 10 бодова.Најефикаснији стрелци завршног турнира за Партизан су наравно били Сандић и Јанковић, са по 11 и 10 голова.За црно беле је наступао и играч Младости Озрен Боначић и постигао 2 гола.Капитен је био Гале Мушкатировић, играч и тренер Борис Чуквас.
Наредне сезоне Партизан поново постаје шампион Југославије а у купу шампиона осваја друго место.У одлучујућем мечу доживљен је пораз од Про Река са 1-0.
Ипак већ у сезони 1965-1966 црно бели поново тријумфују у најјачем клупском такмичењу, као и у домаћој лиги, по четврти пут узастопно.
Ове сезоне је Партизан био домаћин у Загребу.Није се играо завршни турнир, него класични елиминациони а Партизан је у финалу био бољи од Магдебурга, укупним скором 8-7.У полуфиналу је елиминисан Реко.
После 4 године доминације у домаћем ватерполу наш клуб губи тај примат од Младости у сезони 1966-1967 али црно бели поново освајају Куп Шампиона.У финалу је побеђен П.Реко и то тријумфом у мајсторици играној у Женеви.
Дакле та генерација Партизанових ватерполиста је од почетка 1963. године па до краја 1966. године освојила 4 титуле првака Југославије, 3 титуле европског првака и 3 зимска првенства.
Крајем 60-их година у Партизан долазе Дејан Дабовић, Урош Маровић, Душко Антуновић, Милош Марковић и Синиша Беламарић, и они уз нешто старије, Јанковића (већ био при крају каријере), Сандића, Перишића и млађе који су заиграли почетком 7.деценије 20.века, П.Манојловић, Вранеш, Аврамовић, Стаменић и Рудић који је пристигао из Сплита, предвођени Влахом Орлићем са клупе постижу још боље резултате.
Kune
Grobar
Dimitrije Obradović prešao među veterinare.
RotoShack
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 02.12.2012
- Порука
- 6.244
- Reaction score
- 2.825
Vlado, jos jednom 
. Svasta covjek moze da nauci od tebe. Ljudi, citajte .
A sta se uopste desava sa nasim VK ovih dana. Nema Andjele, a slabo ima i vijesti uopste. Taman sam se ponadao da niko vise nece otici kad ovaj ode u najgore moguce.
. Svasta covjek moze da nauci od tebe. Ljudi, citajte .A sta se uopste desava sa nasim VK ovih dana. Nema Andjele, a slabo ima i vijesti uopste. Taman sam se ponadao da niko vise nece otici kad ovaj ode u najgore moguce.
ВЛАДА ГВЛ
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 06.07.2010
- Порука
- 2.169
- Reaction score
- 281
Дечко њих симпатише а и добио је боље услове.Није ни то ништа посебно али с обзиром у којим смо ми говнима, ипак јесте нешто.
Треба имати у виду да би већина ових играча отишло да није Вујасиновића.
Проблем за предстојећу сезону ће опет бити позиције центра и бека, тј недостатак масе и снаге на те две позиције.
Мандић вероватно наредног лета иде у Реко.
Треба имати у виду да би већина ових играча отишло да није Вујасиновића.
Проблем за предстојећу сезону ће опет бити позиције центра и бека, тј недостатак масе и снаге на те две позиције.
Мандић вероватно наредног лета иде у Реко.
VJ@NS
Grobarčina
Čestitke Veljo , sjajna trka, sjajno plivanje.
PAOK-Partizan
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 04.12.2011
- Порука
- 7.127
- Reaction score
- 338
Predsednik JSD Partizan: Čestitamo, Veljo!
Pekarski
Grobarčina
Čestike čoveku koji nije rodom iz Srbije, niti živi u ovoj zemlji, a punim srcem je predstavlja i bori se pod njenim znamenjem. Posebno mi je drago što je iz crno-bele porodice, što već postaje tradicija kada je ovaj sport u pitanju.
Gledao sam na sosu prijem kod premijera, i osetio sam veliku nelagodu kako su reagovali vajni novinari posvetivši više pažnje pishopati nego našem šampionu. Degutantno je izgledalo kada je premijer odgurivao Stjepanovića od mikrofona da bi on mogao laprdati na već pripremljeni senario od pitanja takvih novinarskih veličina kao što je Vesićeva podguzna muva Igor Vujčin, koji je u izveštaju za b92 još rekao kako se Velja nije snašao na toj konferenciji, zapravo čovek je bio zbunjen koliko je prostora bilo posvećeno nekom ko ni malo nije zaslužan za ovaj ogroman uspeh Velimira Stjepanovića.
U suštini mislim da je sasvim u redu da državnici obeleže ovaj uspeh, ali na ovakav način to izgleda sasvim skaradno, što se videlo i po izrazima lica Stjepanovićevih roditelja.
Gledao sam na sosu prijem kod premijera, i osetio sam veliku nelagodu kako su reagovali vajni novinari posvetivši više pažnje pishopati nego našem šampionu. Degutantno je izgledalo kada je premijer odgurivao Stjepanovića od mikrofona da bi on mogao laprdati na već pripremljeni senario od pitanja takvih novinarskih veličina kao što je Vesićeva podguzna muva Igor Vujčin, koji je u izveštaju za b92 još rekao kako se Velja nije snašao na toj konferenciji, zapravo čovek je bio zbunjen koliko je prostora bilo posvećeno nekom ko ni malo nije zaslužan za ovaj ogroman uspeh Velimira Stjepanovića.
U suštini mislim da je sasvim u redu da državnici obeleže ovaj uspeh, ali na ovakav način to izgleda sasvim skaradno, što se videlo i po izrazima lica Stjepanovićevih roditelja.
andjela_ff10
Grobar
- Учлањен(а)
- 04.12.2012
- Порука
- 268
- Reaction score
- 8
Vlado, jos jednom
A sta se uopste desava sa nasim VK ovih dana. Nema Andjele, a slabo ima i vijesti uopste. Taman sam se ponadao da niko vise nece otici kad ovaj ode u najgore moguce.
Društvo, evo mene.
Nemojte se čuditi što su Tomašević i Obradović otišli kod čergara. Vujasinović i onako nije zadovoljan onim što su pokazali. Međutim, verovatno će otići negde i Stefan Živojinović. To ćemo znati, verujem, za par dana. To je sve, čime ja raspolažem trenutno. Odlazaka osim verovatno Stefanovog ne bi više trebalo biti. Isto važi i za pojačanja. Sve će se nadomestiti iz omladinskog pogona. Javiču šta god novo saznam.
Sedmorica Partizanovaca u Višegradu
Veslački savez Srbije obajvio je konačan spisak reprezentacije za Balkansko prvenstvo u Višegradu od 6. do 7. septembra 2014.
http://vkp.rs/novosti_detalj.php?id=106
Veslački savez Srbije obajvio je konačan spisak reprezentacije za Balkansko prvenstvo u Višegradu od 6. do 7. septembra 2014.
http://vkp.rs/novosti_detalj.php?id=106
andjela_ff10
Grobar
- Учлањен(а)
- 04.12.2012
- Порука
- 268
- Reaction score
- 8
I meni, ali šta se može. Rističević je tu. Ima i Osmanović. Momci koji su veliki potencijal.
Dedović u radničkom. Taman sam se nadala da bar on ostaje.
Dedović u radničkom. Taman sam se nadala da bar on ostaje.
ВЛАДА ГВЛ
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 06.07.2010
- Порука
- 2.169
- Reaction score
- 281
Данас је завршено првенство Србије за играче узраста до 17 година.Тријумфовали су ватерполисти Партизана, који су остварили максималан учинак на финалном турниру уз победу над вечитим ривалом од 21-5 у мечу који је одлучивао ко ће бити шампион.
Пре њих исти успех су остварили и ватерполисти црно белих у конкуренцији до 15 година.Да ствар буде још убедљивија за Партизан, у финалу су се састале две екипе нашег клуба, што говори колико су моћне и без премца омладинске категорије са Бањице.
Јуниорска репрезентација коју предводи Влада Вујасиновић се пласирала у финале где ће играти са Мађарском.Од 13 играча, 8 су чланови Партизана.
Што се тиче првог тима, имаћемо у предстојећој сезони још млађи састав.
Једина нова лица ће бити момци који су играли за Бањицу предходне сезоне.Нема новца за нека појачања.Дакле Мандић, Дедовић, Суботић као носиоци игре, плус Ристичевић, Вицо, Јакшић, Манојловић, Гогов, Асановић, Османовић, Стојановић, Радуловић...Додуше постоје неки покушаји главних ривала да приволе неке наше чланове да пређу код њих.
Раднички и цигани су такође подмладили своје саставе.Ови први су остали без Бурића, Злоковића, оба Филиповића и Королије а довели Петковића из Барселонете, Марка Ћука и Трајковића, вратили неке играче са позајмице.На папиру ће имати најјачу екипу, мада имали су је и предходне 2 године.
Цигане су напустили Прлаиновић, Рађен, Аврамовић, Вапенски, Ман, Вукчевић, Кљајевић и Ивошевић.Потписали су јуниорског репрезентативца Драшовића, као и још пар млађих играча, Његована, Танкосића, Обрадовића и Томашевића и вратили са позајмице Ешкерта.С обзиром и да њима не цветају руже у финансијском смислу, одлучили су се за стварање талентоване екипе која ипак може да се умеша у борбу за трофеје.
Може то и Партизан, јер главни конкуренти немају више онако доминантне играче али ипак смо за нешто слабији од њих и ове сезоне.
Мада није трагедија ако се не освоји ништа.Већи проблем су услови у којима ће ови млади играчи морати да играју и тренирају.
Да их се макар понекад сете навијачи.
Пре њих исти успех су остварили и ватерполисти црно белих у конкуренцији до 15 година.Да ствар буде још убедљивија за Партизан, у финалу су се састале две екипе нашег клуба, што говори колико су моћне и без премца омладинске категорије са Бањице.
Јуниорска репрезентација коју предводи Влада Вујасиновић се пласирала у финале где ће играти са Мађарском.Од 13 играча, 8 су чланови Партизана.
Што се тиче првог тима, имаћемо у предстојећој сезони још млађи састав.
Једина нова лица ће бити момци који су играли за Бањицу предходне сезоне.Нема новца за нека појачања.Дакле Мандић, Дедовић, Суботић као носиоци игре, плус Ристичевић, Вицо, Јакшић, Манојловић, Гогов, Асановић, Османовић, Стојановић, Радуловић...Додуше постоје неки покушаји главних ривала да приволе неке наше чланове да пређу код њих.
Раднички и цигани су такође подмладили своје саставе.Ови први су остали без Бурића, Злоковића, оба Филиповића и Королије а довели Петковића из Барселонете, Марка Ћука и Трајковића, вратили неке играче са позајмице.На папиру ће имати најјачу екипу, мада имали су је и предходне 2 године.
Цигане су напустили Прлаиновић, Рађен, Аврамовић, Вапенски, Ман, Вукчевић, Кљајевић и Ивошевић.Потписали су јуниорског репрезентативца Драшовића, као и још пар млађих играча, Његована, Танкосића, Обрадовића и Томашевића и вратили са позајмице Ешкерта.С обзиром и да њима не цветају руже у финансијском смислу, одлучили су се за стварање талентоване екипе која ипак може да се умеша у борбу за трофеје.
Може то и Партизан, јер главни конкуренти немају више онако доминантне играче али ипак смо за нешто слабији од њих и ове сезоне.
Мада није трагедија ако се не освоји ништа.Већи проблем су услови у којима ће ови млади играчи морати да играју и тренирају.
Да их се макар понекад сете навијачи.