Juce sam napisao da mi sve mirise na onu tekmu u rupi, kada smo na poluvremenu preziveli planirani linc. Sve bih dao da epilog ovoga veceras bude isti...
A sto se utakmice od sinoc tice, vec na samom pocetku se videla ogromna zelja nasih igraca da svim kriticarima izbiju iz usta vec ustaljenju mantru, po kojoj su ekipa nedorasla svojih prethodnika. Borba, kidanje, skok, ubijanje za svaku loptu. Pokazali smo zube i muda, izbili im iz glave pomisao da ce se ponoviti prethodni duel, igrali pametno i zrelo. Svi smo delovali kao jedan. Leo delio lekcije, pisao po svima koji su se smejali tvrdnjama o jednom od najboljih mladih igraca Evrope, probijao, razigravao. Gagic se razgoropadio, sa one 2 akcije sa sutom iz skoka me odusevio. Bertans se oslobodio stega, igrao hrabrije, odlucnije. Bogdan nije mnogo pokazao, ali ona pracka sa 7 metara me je dovela do histerije. Sta reci za Drua? To je taj duh grobarstva, borba do istrebljenja i samounistenja. Bravo, majstore! Ona sacekusa za krzljavca s' ledja je bila potez veceri. I da ne nabrajam dalje, svako je zasluzio pohvale ali i naterao mnoge da se zamisle, sta su do juce pisali o njima. A Dule? Dovoljan je odlazak bez pratnje ka coravom kriminalcu i par reci u njegovom pravcu, da mi olaksa sve muke od sinoc. Flase, upaljaci, telefoni, koji su leteli ka njemu dok je jebao mater govnima pokazali su kolicinu bola sa kojom se bolesnici bolesnog kluba ne mire i koju nece preboleti doveka. Mi smo na terenu bili samo svoji,bez icije zastite. Trener i Predsednik, bez obezbedjenja, slobodni ljudi koji se bore protiv najvece olosi i zla koje obitava nasim drustvom. Drugog izbora nisu imali. Sta reci za nas deo tribine? Konacno!!! Onaj osecaj kada pojedes muda sto nisi u hali, kada pevas iz fotelje, kada si ponosniji nego ikad. Svi, kao jedna porodica, sto Partizan i jeste. Najbolji pokazatelj koliko mozemo kad smo slozni, kad nas neko napada, kada je najteze. Bravo za sve!
Veceras nece biti lako. Najvise me hrabri nas inat i saznanje momaka da mogu, da im je sinoc oduzeto pravo da proslave jos jedan trofej i jos jednu smrt nepostojeceg kluba. Bice tesko bez Drua, ali znam kao i svi, da ce svi ostali poginuti za pobedu i ostaviti srce na parketu. Ne zelim ni da razmisljam o tome sta bi nam doneo poraz. Pobeda donosi preokret, ogroman vetar u ledja, samopouzdanje koje moze okrenuti celu sezonu u drugom smeru. Sigurno je samo da sta god da se desi, momci imaju punu podrsku, makar izgubili sve tekme do kraja. Ovo je ekipa u koju se sumnja vise nego u bilo koju u zadnjih "X" godina.
Zar nije svakom od nas uvek bilo najbitnije da kad izgubis mozes da kazes - neka, barem su se borili. A dok se bore i ginu, neka bude sta bude. Partizan je uvek na kraju pobednik.
artizan_fan:
Jos da dodje on , pa onda mogu da legnem 
