Нашој серији освајања домаћег купа једном је морао доћи крај, и, то се десило синоћ...
Није морало да буде баш синоћ, али, ето...било је...
Било је и нас који смо још раније рекли, написали, или бар помислили, ма само ми ,,цигане,, да избацимо из купа, па макар га и не освојили...а касније смо наравно жарко желели и тај куп...ал' ето, ове стварно избацисмо, али и од оних стварно изгубисмо у том финалу...
Јесте, шутирали смо више на гол, више нападали...али, ето, дешава се да и у таквој некој утакмици где противник једва прелази центар или једва шутне на твој гол, он из тих пар шутева да и тих пар голова и победи те (додуше били су после и пенали, али свеједно.)
Дакле, није ово ствар за самоубиство, сепуку, харикири, него једна нормална ствар у фудбалу...то је такав спорт, заснива се на сасвим различитим тактикама, ситуацијама, одлукама, а не само на логици и резону, па шта се деси, деси се...а синоћ се десило то што се десило...
...а ко је уз Партизан деценијама, није му ово први пут да доживи неуспех, тугу, горчину, разочарање...а неће му бити ни последњи...
Дакле, шта је било било је, момци су се потрудили, не могу и не умеју више, и то је то...ионако нам ни нова сезона није далеко...па ћемо ,,Јово наново,, о Партизану и са Партизаном...
Исто тако, дешава се и да кикснеш случајно, или због снега, или због врућине, повреде, високе траве, оранице уместо терена, судијске крађе, намештања фудбалског савеза или других клубова, неправде УЕФЕ, неке више силе...дешава се, није да није...
Али, ако ти се то стално дешава, а нама се стално дешава, е онда то није ни до противника, савеза, судија, терена, него је до НАС.
МИ нисмо довољно добри па да остваримо нешто више. МИ!
Знам ја да ,,цигани,, ведре и облаче и у држави и у ФСС-у, и да су све обезбедили да ми будемо максимум други на табели, али то НЕ МОЖЕ да буде неко наше оправдање - сезона звана ,,Ђу-Ле-Еви-Ћелави Препотенко,, је доказ да се МОЖЕ бити и први!
Ако знаш, можеш, умеш и хоћеш! Ако си прави!
А ми већ дуже време нисмо прави.
Немојте са тим још на јесен ,,сезона је одлучена,, они ,,супротни,, су јачи, крадљивији, моћнији, итд...јесу они такви, и то јесу нека оправдања и чињенице - али не могу бити разлог за неко наше одустајање, мирење, пораз...
Фудбал није прави рат, али нека битка, борба, свакако јесте!
Па ако у правом рату неко неће да одустане и преда се чак и кад су Немци пред Лењинградом, Стаљинградом, Москвом и већ у Београду, Сарајеву, Загребу, Љубљани...па какво онда бре одустајање и мирење са поразом и улогом ,,фикуса,, у једном обичном па и нек је и необичном спорту - као што је то фудбал - у кога се сви, иначе, ионако, мање или више, сасвим добро, а неки и више од тога - разумемо!
Дакле, Саво, Ђуми, Дуљаје, Ивице, сви се у фудбал разумемо, па тако и ви, и доста је више учења и грешака, 'ајмо сад мало на резултате и успехе!
Хоћемо права појачања за тим, хоћемо титулу!
Има овде још свашта да се напише, али...хајде да не пишем одједном постове од 10 километара, него...полако и краће, само од ,,километар,, али...један за другим...