Originalnu poruku postavio: President:
Sjajan poslednji Partizanov Vesnik!
Bravo za Djukica, za prevaru iz Šapca!
Sjajna priča! Možda nije načitan ali ko hoće shvatiće sve o čemu Kruška govori!
Odgledah Vesnik maločas. Moj utisak je da dugo, dugo nisam slušao edukativniji i pametniji sadržaj koji je iznala neka javna ličnost na ovdašnjim podnebljima!
Neverovatno je kako mi već decenijama ne razumemo da su nas u kanal zatrpali nabusiti oratori puni samopouzdanja što vole da udaraju šakom u astal i junački grud. Dok sam gledao Đukićevo izlaganje, smešak mi se konstantno širio. Par puta sam pomislio, da li je ovaj čovek svestan o čemu govori.
Setio sam se konferencije za štampu nakon derbija na kojoj je trener srbendaških galaktikosa širio svoja pluća dodvoravavši se sopstvenim kompleksima, sujeti i navijačima. Nije on svojom veštom zamenom teza pokazao da je iznad Đukića, već je svima nama Đuka svojom skromnom učtivošću pokazao po ko zna koji put da je ljudski i karakterno iznad svih nas!
Elem:
Sviđa mi se Đuka jer nije nedodirljivi trener Partizana, čiji nos više i dublje para kosmičke visine od prosečnog trakoriste, trenera Galaktikosa, automehaničara, akademika, kafe kuvarice, univerziteskog profesora, baba sere ili rasejanog pesnika.
Sviđa mi se Đuka jer se sa poštovanjem, kavaljerskim, a pre svega čovečnim manirima obraća SVIM svojim protivnicima.
Sviđa mi se Đuka jer nije govornik, pa nam svima pomaže da iz nezamgljene i ljudske perspektive posmatramo njegove vrline.
Sviđa mi se Đuka jer priča jezikom koji razume fudbalska ekipa koju vodi.
Sviđa mi se Đuka jer je tu za nas nakon svake utakmice Partizana nevezano za njen ishod, pa od kritika ne beži, niti mu one leđa slamaju.
Sviđa mi se Đuka jer nakon pobeda ne luta za komentarima koji od njega grade epove.
Sviđa mi se Đuka jer sa verom u svoj rad želi da napravi sistem koji neće kao kulu od karata rušiti ovdašnja sklonost ka euforijama i disforijama, a koja mitomaniju večno održava budnom, kao avet koja se iz kaveza pušta kada to odgovara interesdžijama koje se iza nje kriju.
Sviđa mi se Đuka jer se uvek trudi da vešto izbegne apostrofiranje sagovornika da je doskora bio trener jedne od najvećih ekipa u Primera ligi.
Sviđa mi se Đuka jer nijednim svojim gestom nije demonstrirao da je prolaskom grupa lige evrope nekome ili nekima nešto pokazao ili dokazao.
Sviđa mi se Đuka jer nikada ne izvlači uši igračima iz svoje ekipe, a pokazujući im da sebe za to smatra odgovornim i verujuću u njihovo bolje sutra.
Sviđa mi se Đuka jer brže bolje, uvek ispred sebe stavlja zasluge svog tima za pobede.
Sviđa mi se Đuka jer sebe smatra samo šrafom, koji čini sklop tima u kome je.
Sviđa mi se Đuka jer smatra da smo mi Partizan i da uvek moramo da idemo po protivnika.
Sviđa mi se Đuka, jer sam kao navijač Partizana ranih devedesetih godina i sam osetio šta znači biti usamljen, odnosno osumnjičen za svoje reči i svoj izbor.
Sviđa mi se Đuka jer je čvrst kao Grafen, pa znam da ga kao iskusnog i prekaljenog štopera ovi moji epovi i mitomanije ne bi ni okznuli, već bi se u trenutku odbili od njegve aure u daleki univezum.
Ipak, krivo mi je Đuka što sam u nekim trenucima bio nedovoljno čvrst. Povučen povicima mase koja je tražila krv i sve što smrducka na sendvičizam, kolebao sam se u ono što osećam, pa te imam utisak nisam dovoljno branio!
Izvini Đuka, pogrešio sam – za vrednosti koje ti propagiraš vredi se BORITI!
Samo ti šljakaj Đuka, a mi ćemo te ostaviti da svoj posao radiš u miru ako smo zaista drugačiji - ODABRANI SOJ!!!!
